Suočeni sa realnom mogućnošću iscrpljivanja prirodnog kapitala, opravdano se postavlja pitanje šta je ono što treba da radimo kako se to ne bi dogodilo, Foto: Profimedia

ZASADI DRVO

PRIRODNI KAPITAL: Budimo štedljivi sa resursima da bi nam duže trajali

Voda, vazduh, zemljište, šume - kako da na najbolji način vrednujemo i zaštitimo prirodne resurse, izazov je sa kojim se suočavaju sve privrede i na globalnom i na lokalnom nivou

Objavljeno: 12.11.2020. 11:34h

Prirodu smo dobili u nasleđe od predaka i naša je dužnost da je čuvamo za potomke, zato nam fokus ne sme biti samo na privrednom rastu, bez uvažavanja održivosti prirodnog kapitala.

Voda, vazduh, zemljište, šume - kako da na najbolji način vrednujemo i zaštitimo prirodne resurse, izazov je sa kojim se suočavaju sve privrede i na globalnom i na lokalnom nivou.

Suočeni sa realnom mogućnošću iscrpljivanja prirodnog kapitala, opravdano se postavlja pitanje šta je ono što treba da radimo kako se to ne bi dogodilo. Svesni da naša misija treba da bude da kao čuvari bogatog nasleđa predaka pokušamo da ga dodato obogatimo ili barem sačuvamo za buduća pokolenja, odgovore smo potražili od eksperata. Evo šta oni kažu.

foto: Marina Lopičić

Ekonomija i ekologija

Saša Stamatović, v. d. direktora Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, primećuje da nije slučajno što reči ekologija i ekonomija počinju istim slovima.

- Bez čuvanja nema dobrog upravljanja šumama i obrnuto. Svaka ekološka funkcija ili ekosistemska usluga ima ekonomsku komponentu, regulatorne funkcije - vodozaštitna, proizvodnja čiste vode, regulacija vazduha i klime, sve one imaju i ekonomsku komponentu. Šuma kroz ekosistemske usluge proizvodi i nematerijalna dobra i usluge. Neke od metoda i tehnika za obračun ekonomske vrednosti zasnovane su na proceni potencijalne štete koja bi nastala na određenom terenu da nemamo šumu ili na potencijalnom trošku sanacije štete koja bi se desila od poplave, erozije... Negde 2006/07. godine jedna studija realizovana u Srbiji bavila se ukupnom procenom ekonomske vrednosti šume i pokazala da je u uslovima Srbije desetostruko veća ekonomska vrednost ekosistemskih usluga nego materijalna vrednost stvaranja drveta kao sirovine za sektor koji zavisi od drveta - navodi Stamatović.

Uloga šuma se menja kroz istoriju

Ništa kao drveće ne može da prikaže bogatu i složenu prirodu životne sredine. Šuma sprečava eroziju i povećava plodnost zemljišta, obnavlja energiju i smiruje tišinom.

Stamatović ističe da su se uloga i značaj šuma menjali kroz istoriju.

- U početku je to bio izvor hrane u prostoru u kome je čovek živeo. Kako su se populacija i civilizacija razvijale, tako se i značaj menjao, pa u poslednje vreme sve više ekološki funkcija šuma ili ekosisitemskih usluga ljudi prepoznaju kao bitne. Pre svega to je nastalo usled krize životne sredine šezdesetih godina prošlog veka, kad postaju bitni, ne samo drvo i sirovina, već i ekološke i regulatorne funkcije. Po savremenim autorima, ima prepoznato preko 300 funkcija šuma - ističe naš sagovornik.

Kuhinja, ormar, sto ili stolica od drveta, priroda u našem domu. Korišćenjem drveta kao najprirodnijeg materijala imamo višestruke koristi.

- Ceo proces i problem klimatskih promena nastao je onog trenutka kada je na globalnom nivou društvo počelo da koristi i pravi sve više veštačkih materijala, za čije nastajanje su najčešće potrebni složeni hemijski procesi koji rezultuju emisijom različitih gasova u atmosferu, a pre svega velikim sagorevanjem gasova. Samim tim dolazi do narušavanja dotadašnjeg prirodnog i normalnog ciklusa kruženja materije. To je jedan od velikih problema koji izaziva pritisak na šumu i šumske ekosisteme, a kada koristimo drvo, mi to nemamo. Korišćenjem drveta koristimo nešto što je od prirode dato. Kada koristimo jedno drvo, na njegovo mesto dođe novo, mlado drvo koje je sposobno da raste. To je bitno, jer stabla kroz svoj rast apsorbuju ugljen-dioksid iz atmosfere i talože ugljenik u drvo. Negde oko polovine mase drveta otpada na ugljenik. Ta stabla, dok god rastu, ona u sebi talože ugljenik i predstavljaju rezervoare ugljenika. I kada koristimo to drvo, u stvari premeštamo ugljenik iz prirode u svoje domove - navodi Marko Kazimirović, asistent na Šumarskom fakultetu na predmetu Rast i proizvodnost šuma.

foto: Nemanja Nikolić

Klimatske promene globalna pretnja

Poslednjih 20 godina Srbija je u velikom riziku od klimatskih promena, što pred nas postavlja velike zadatke.

Rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS Siniša Mitrović navodi da su „direktne posledice za Srbiju od klimatskih promena preko sedam milijardi evra“.

-Kada pogledamo te podatke, vidimo da jedan odsto BDP može biti godišnji rast srpske ekonomije ukoliko smanjimo rizik od klimatskih promena i sprovedemo novi nacionalni ekološki dogovor koji podrazumeva da ne gubimo više 40 odsto energije fosilnih goriva u građevinarstvu zato što imamo više od 60 odsto zgrada koje nisu energetski efikasne, takođe, da koristimo obnovljive resurse energije, da smanjimo gubitak pijaće vode u vodosistemu, da pojačamo kvalitet infrastrukturnih radova.... Sve su to mali zadaci koji bitno mogu da utiču na razvoj ekonomije u Srbiji - kaže Mitrović.

On dodaje da ovo problem koji tišti samo našu zemlju, jer nema tog nacionalnog odgovora koji će reći da smo sigurni i bezbedni u budućnosti.

- Videli smo koliko smo zavisni od tih takozvanih dinosaurus-lanaca u snabdevanju industrije. Onog trenutka kada nemate neku sirovinu koja će doći iz Kine, Indije, Južne Amerike, u tom trenutku staje vaša proizvodnja. To jasno govori da Srbija ima veliku šansu da pređe sa linearne na cirkularnu ekonomiju, da ne raubuje nacionalne resurse kamena, šljunka vode i da pokuša da ih sačuva, a da istovremeno otpad pretvori u resurs. To je sada ključni nacionalni zadatak na kome PKS radi, i glavno pitanje je kako da Srbija pređe na zelenu ekonomiju. Odličan primer je elektrofilterski pepeo koji se generiše u dve termoelektrane u Kostolcu i Obrenovcu može da bude odličan građevinski materijal - ukazuje Mitrović.

EKOLOŠKI PATRIOTIZAM

Zelena ekonomija - svetski trend

foto: Profimedia

Izvršni direktor JP „Vojvodinašume“ za šumarstvo, ekologiju i razvoj Marko Marinković kaže za Kurir da „društvo generalno ugrožava šumske ekosisteme svojim širenjem, industrijalizacijom“, te da je očuvanje šuma osnovni zadatak šumara.

- Zelena ekonomija je svetski trend, i društvu jeste potrebno da se razvija ekonomija, ali na održiv način, da se ne ugrožava priroda. U tom smislu je šumarstvo dobar primer zelene ekonomije jer se radi na način da se obezbedi ekonomski maksimum, a ekološki se ne ugrožavaju šumski kompleksi - rekao je Marinković i dodao da „svako drvo, kao i čovek, ima svoj životni vek, zato je važno znati da nije ni svaka seča štetna za šumu“:

- Seča nikada nije cilj sama po sebi. Cilj gazdovanja šumama su stabilne, sastojne, vitalne šume. Upravo održivim korišćenjem drveta mi ne ugrožavamo šumu, čuvamo je, a sa druge strane smo društvu plasirali drvo kao ekološki prihvatljiv materijal.

ŠTEDNJA JE NAJBOLJA INVESTICIJA

Moramo se odnositi racionalno prema prirodnim resursima

Prirodni kapital predstavlja ukupnu količinu prirodnih resursa - šuma, zaštićeno područje, biodiverzitet, obradivo zemljište, voda, pašnjaci, neobnovljivi resursi, poput nafte, prirodnog gasa, uglja, rudanog bogatstva. Njihova raspoloživost, kvalitet i struktura uslovljavaju održivi razvoj jedne države. Oni predstavljaju opšte dobro i zajedničko bogatstvo. Iz tog razloga njihovo korišćenje treba da bude plansko, namensko i racionalno. Prirodne resurse smo nasledili i moramo ih sačuvati za generacije koje dolaze, a to posebno važi za neobnovljive resurse. Prirodni resursi su svuda oko nas, ali zvog rastućih potreba mi ih vrlo brzo iskorišćavamo i oni se mnogo brže iscrpljuju nego što mogu biti nadomešteni novim. Sve to ukazuje da moramo da smanjimo potrošnju, jer živi svet zavisi od resursa.

ŽIVIMO NA KREDIT

Prebrzo trošimo prirodni kapital

Čovečanstvo trenutno koristi ekološke resurse 1,75 puta brže nego što su kapaciteti obnove ekosistema, navela je nevladina organizacija Mreža za globalni ekološki otisak. Organizacija je upozorila da čovečanstvo nagriza prirodni kapital svoje planete, čime smanjuje njen budući kapacitet da se regeneriše.

S druge strane, Svetski fond za prirodu (WWF) navodi da je, primera radi, Katar već iskoristio svoja raspoloživa sredstva posle samo 42 dana, dok je Indonezija potrošila sredstva raspoloživa za jednu godinu za 342 dana. Kada bi svi ljudi živeli kao Francuzi, bilo bi potrebno 2,17 planeta, a pet planeta kada bi svi živeli kao Amerikanci.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Kurir.rs)