Slava/ilustracija, Foto: Nebojša Mandić

ZAPADNA SRBIJA

ZNATE LI RAZLIKU IZMEĐU GRADSKIH I SEOSKIH SLAVA? Običaji su POTPUNO DRUGAČIJI, slavi se i po TRI DANA!

Kolač se mora mesiti u kući, nikako ne sme biti kupljen, baš kao i kolači.

Objavljeno: 04.11.2020. 10:01h

Razlikovanje gradskih i seoskih slava još uvek je zastupljeno u zapadnoj Srbiji. Ove razlike donose i različite običaje u domaćinstvima.

Gradske slave su uglavnom kratke. Običaj kod domaćina koji slave u gradovima je da brojni gosti tokom celog dana svraćaju na čestitanje i malo posluženje, kolač, žito, čaša piva i po neki zalogaj hrane. Potom je običaj da gosti odlaze dalje kod sledećeg svečara.

Po odlasku sa slave spremali se hrana za one koji nisu došli. Ti su se darovi u gružanskim selima zvali "poslaci", a u Mačvi "milošta".

Tako je u zapadnoj Srbiji i dalje zastupljeno da jedan gost dnevno obiđe po tri, četiri porodice koje slave istog sveca. Za trpezu bi na kraju dana sedali samo ukućani i njihovi pomoćnici. U bogatim užičkim i šabačkim dvorištima muzika i dalje svira po ceo dan dok domaćin dočekuje i ispraća goste.

Ručak otvara domaćin sa najstarijim, glavnim gostom, najčešće najstarijim članom porodice i kumom, koji domaćici poklanja rumenu jabuku i izgovara molitvu za zdravlje svih članova porodice.

Seoske slave su nekada bile sasvim drugačije. Kako su gosti dolazili uglavnom izdaleka, neretko bi i noćili. Postavljale su se bogate trpeze za ručak, večeru i doručak, a katkad bi se i po tri dana slavilo. Slavski ručak je uvek bio bogatiji i raskošniji nego u vrem drugih praznika.

Po odlasku sa slave spremali se hrana za one koji nisu došli. Ti su se darovi u gružanskim selima zvali "poslaci", a u Mačvi "milošta". Vremenom su "seoske" slave i duga druženja prevladala. U zlatiborskom okrugu neguje se i još jedan lep običaj - "dvorenje slave".

U zapadnoj Srbiji kolač se priprema noć uoči slave, ponegde i pre samog svitanja na dan slave, i prenoći u kući pre nego što ga domaćini sutradan odnese u crkvu. Na kolaču se najčešće ukrasima ispisuju incijiali članova porodice i ne stavlja se jaje u centar kolača kao u Vojvodini.

Kolač se mora mesiti u kući, nikako ne sme biti kupljen, baš kao i kolači.

Ručak otvara domaćin sa najstarijim, glavnim gostom, najčešće najstarijim članom porodice i kumom, kojima domaćici poklanja rumenu jabuku i izgovra molitvu za zdravlje svih članova porodice.

U ovom kraju običaj je da se slava koja je u sredu ili petak, po pravilu posna, pravi tako što za ručak i ukućane bude posno, a za večeru i goste mrsno. Nekoliko dana pre slave sveštenik dolazi u kuću da osveti vodicu koja se stavlja u slavski kolač.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Novosti.rs)