Greta Tunberg (17), Foto: Profimedia

HRABRA

MOĆNA PORUKA GRETE TUNBERG: Izgubili smo EMPATIJU, klimatska kriza je samo deo jedne VEĆE KRIZE!

U intervjuu za ''National Geography'', tinejdžerka i klimatska aktivistkinja govorila je o uspesima omladinskog klimatskog pokreta i izazovima sa kojima se suočava.

Objavljeno: 29.10.2020. 11:54h

Od svog prvog protesta ispred zgrade švedskog parlamenta pre više od dve godine, osnovna poruka Grete Tunberg bila je jasna: klimatska kriza je najveća egzistencijalna pretnja čovečanstva i mi moramo da je tretiramo kao takvu. Ta poruka inspirisala je milione mladih aktivista da protestuju za promene i dovela je do niza viralnih govora koji su omogućili Tunbergovoj svetsku slavu. Greta je bila ''Tajmsova'' ličnost 2019. godine i dva puta zaredom je bila nominovana za Nobelovu nagradu za mir.

Danas, usred svetske pandemije izazvane COVID-19 i pretnjama Sjedinjenih Američkih Država da će se povući iz Pariškog sporazuma, 17-ogodišnja aktivistkinja se vratila u svoju školu u Švedskoj. ''National Geography'' razgovarao je sa Tunbergovom putem platforme Zoom o tome kako se njen aktivizam promenio tokom godine i kako njene poruke mogu da prežive ovaj sve složeniji svet.

Oliver Veng: Mnogo toga se promenilo u poslednjih pola godina. Kako se vaš rad promenio od pojave koronavirusa?

Greta Tunberg: Pa, prešli smo sa puno fizičkih aktivnosti, sastanaka, štrajkova i slično na digitalno održavanje. Ali, mislim, s obzirom da smo pokret ljudi koji ne leti avionom zbog uticaja na životnu sredinu, nismo morali toliko da promenimo način rada. Svaka država i svaka društvena grupa se razlikuju, jer smo vrlo decentralizovan pokret. Nismo vođeni ''odozgo'', svaka grupa samostalno odlučuje šta će raditi. Dakle, različito je od grada do grada, od zemlje do zemlje.

Oliver Veng: Da li su se neke od tih zemalja ili gradova prilagodili na način koji daje uspeha?

Greta Tunberg: Da. Neki imaju nedeljne digitalne štrajkove koji su bili veoma uspešni. Mnogi su imali simbolične akcije. Neki postavljaju znake ili cipele ispred ispred parlamenta da simbolizuju da bismo trebali da budemo ovde, ali smo usred ove situacije kod kuće. Ljudi su se adaptirali na mnogo kreativnih načina.

Oliver Veng: Da li imate utisak da je klimatska kriza na neki način zaboravljena usled ostalih stvari koje se događaju?

Greta Tunberg: Pa, da, kao i sva druga pitanja. U ovakvoj vanrednoj situaciji morae očekivati da će druge stvari da se stave na čekanje.

Oliver Veng: Jedna stvar mi je upečatljiva u vezi sa svetskim odgovorom na pandemija koronavirusa, a to je da je puno zemalja i kompanija povuklo zaista velike poteze. Na primer, kompanije brzo razvijaju vakcine. Da li vidite ovaj odgovor kao inspiraciju nekih vrsta akcije za rešavanje klimatske krize?

Greta Tunberg: Ne bismo trebali upoređivati različite krize, ali pokazuje da možemo da tretiramo krizu kao krizu i verovatno će promeniti način na koji doživljavamo krize i naš odgovor na njih. I zaista dokazuje da se klimatska kriza nikada nije tretirala kao kriza. Samo se tretirala kao javno i važno pitanje, ne i kao politička tema - što i nije, jer je to egzistencijalna kriza.

Oliver Veng: Ali, da li vam je odgovor na koronavirus dao nadu da možemo da imamo sličan odgovor na klimatsku krizu?

Greta Tunberg: Potvrdilo je ono što sam već znala - kada jednom budemo treirali klimatsku krizu kao pravu krizu, promenićemo stvari.

Oliver Veng: U SAD-u predstoje izbori i naša država trea da se povuče iz Pariškog sporazuma četvrtog novembra. Naš predsednik obećava da će to uraditi već godinama, ističući da je taj sporazum nepravedan prema Americi. Ima puno ljudi, ne samo u Americi, već i širom sveta, koji se slažu sa ovakvom odlukom predsednika. Šta biste poručili tim ljudima?

Greta Tunberg: Ništa, zato što ljudi pokušavaju da utiču na takve ljudi jako dugo i nisu u tome uspeli. Zašto bih ja? Ako oni ne slušaju i ne razumeju nauku, onda zaista ništa ne mogu da učinim. Postoji nešto mnogo dublje što treba da ih promeni.

Oliver Veng: Šta može biti ta dublja stvar?

Greta Tunberg: Da danas živimo u društvu ''nakon istine'' i da nas nije briga što smo izgubili empatiju. Prestali smo na neki način da brinemo jedni za druge, da razmišljamo dugoročno i održivo. To je nešo što ide mnogo dublje od samog poricanja klimatske krize.

Oliver Veng: Dakle, mislite da bi nam, kako bismo se pozabavili klimatskom krizom, možda trebale kulturne promene i promene paradigme, a ne samo donošenje poreza, uticaj na lidere i razvijanje tehnologije?

Greta Tunberg: Ako to kažem onda će ljudi izvući taj citat iz konteksta i reći da želim revoluciju ili nešto slično. Mislim da klimatska kriza nije jedini problem ovde. Ona je samo simptom veće krize, poput gubitka biodiverziteta. I ove stvari neće biti rešene samo zaustavljanjem emisije gasova sa efektom staklene bašte. Planeta Zemlja je veoma složen sistem. Ako uzmete jednu stvar izgubićete ravnotežu, a to će imati uicaj na stvari izvan našeg razumevanja. To važi i za ljudskost. Ljudi su deo prirode, a ako nama ne ide dobro, onda ni prirodi ne ide dobro - jer mi smo priroda.

Oliver Veng: Da li vam smetaju svi ti ljudi koji možda i prihvataju klimatske promene i krizu, ali daju prednost nezaposlenosti, pristupu hrani ili drugim ''domaćim'' problemima? Da li osećate kao da vam nedostaju?

Greta Tunberg: Ne, ne smetaju mi. Mi nismo upoznati sa klimatskom krizom, ona nikada nije ni tretirana kao kriza, pa kako onda možemo očekivati da ljudi brinu o njoj? S obzirom da nismo svesni ni osnovnih činjenica, kako možemo očekivati od ljudi da žele klimatsku akciju? I to je nešto što treba promeniti. Moramo shvatiti da se svi borimo za isti cilj, iako možda ne deluje tako. To je borba za klimatsku pravdu, socijalnu pravdu. Šta god da je u pitanju, to je borba za pravdu.

Oliver Veng: Da li mislite da ste postigli neki značajan napredak u rešavanju klimatske krize otkako ste počeli da protestujete pre više od dve godine?

Greta Tunberg: Zavisi kako vi to vidite. Na jedan način - da. Čini se da se debata proširila i da sve više ljudi počinje polako da razume klimatsku krizu i daje joj prioritet. Ali s druge strane, ona se još uvek ne tretira kao kriza. Tako da zavisi kako vi to vidite.

Ali mislim, ne možemo očekivati da će ovaj pokret promeniti svet. Ako mislimo da je to slučaj, onda nismo razumeli klimatsku krizu. Ljudi nas pitaju da li je naš pokret propao pošto nismo postigli svoje ciljeve. Ali, koji su naši ciljevi? Cilj nam je da učinimo što više možemo, da budemo mali deo velikog pomaka, da budemo jedan od bezbroj aktivista koji guraju u istom pravcu iz različitih perspektiva. Ne možemo očekivati da će jedan pokret ili jedna inicijativa ili jedno rešenje promeniti sve i odvesti nas u pravom smeru. Sama klimatska kriza je veoma složena.

Oliver Veng: Da li je bilo nešto što ste vi uradili ili drugi omladinski klimatski aktivisti, a što mislite da je bilo posebno uspešno? Ili bilo koja vrsta manifestacije onoga što se uradili u politici ili ekonomiji, a za koju mislite da je primer vašeg uspeha?

Greta Tunberg: Da, imamo mnogo, naročio na lokalnim primerima. Ali mislim da je najveća stvar koju smo postigli stavljanje fokusa na nauku. Mi uvek govorimo ne želimo da slušate nas, želimo da slušate nauku. Ovo nije samo pitanje o politici, ovo nije naše mišljenje. Ne želimo da se emisije smanjuju, nauka kaže d aje to potrebno ako želimo da ostanemo u skladu sa svojim obavezama. Ne želimo da stvari budu ovakve, ali nažalost tu smo gde jesmo i nastavićemo da se zalažemo da ljudi slušaju nauku.

Oliver Veng: Da li ste ikada posumnjali u svoj rad, sebe ili ono što radite?

Greta Tunberg: Ne, zato što znam da radim ispravnu stvar. Nalazimo se u trenutku kada moramo izaći iz svoje zone komfora. Osećam se kao da imam moralnu dužnost da uradim sve što mogu. I to me čini delom nečega i to je moja dunost, moralna odgovornost, da učinim sve što mogu.

Oliver Veng: I to za vas nikada nije bilo upitno?

Greta Tunberg: Ne. Mislim, ja ne želim da budem aktivistkinja. Mislim da nijedan klimatski aktivista to ne radi zato što želi. Radimo to samo zato što niko drugi ništa ne radi. Neko mora da uradi nešto, a mi smo ti neko.

Oliver Veng: Zanima me da li se osećate kao da su se vaše moralne dužnosti ili odgovornost promenili nakon što ste postali prepoznatljivo ime u svetu.

Greta Tunberg: Pa, da. Naravno da svako ima odgovornost, ali što je veća naša platforma, veća je i naša odgovornost. I što je veća naša snaga, veća je i naša odgovornost. Moram da iskoristim prostor koji sam dobila za edukaciju i podizanje svesti. Sve stvari i svi resursi koji imamo jednog dana će nestati. Mislim, neću biti ovakva osoba još dugo. Ljudi će vremenom izgubiti interesovanje za mene i neću više biti ''poznata''. I tada ću morati da radim nešto drugo. Zato pokušavam da iskoristim dobijeni prostor što više mogu.

Oliver Veng: Kako vidite sebe u budućnosti? Da li planirate da upišete fakultet? Da li imati bilo kakve planove?

Greta Tunberg: Zapravo ne znam. Trenutno radim ono što želim. Upravo sam upisala gimnaziju i tu ću biti naredne tri godine. Osim ako ne budem želela da radim nešto drugo, ali videćemo. Svet se menja iz dana u dan. Samo se morate prilagoditi, pretpostavljam.

Oliver Veng: Kako planirate da održite ovaj pokret? Postoje li neke određene stvari koje treba da radimo, a koje se razlikuju od onoga što je trebalo uraditi pre dve godine, godinu ili pre osam meseci?

Greta Tunberg: Mislim, vrlo je složeno. Ali trenutno smo udarili u zid. Nema više argumenata. Nema više izgovora. Sada je jednostavno. Samo treba da počnemo da tretiramo krizu kao krizu i nastavimo da podržavamo nauku, ali sada svi krive jedni druge i zaglavili smo se. Nećemo stići nikuda ako neko ne prekine taj lanac - neko mora nešto da preuzme. Naravno da će mnogi ljudi morati da urade puno svari, ali ukoliko neko sa velikom platformom ili velikom odgovornošću ne učini ništa - na primer, mediji - onda nećemo moći da se pomerimo sa ove tačke.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/National Geography)