Jermenski predsednik smatra da će mešanje Turske u sukob u Karabahu na strani Bakua promeniti geopolitiku Južnog Kavkaza, pretvorivši Azerbejdžan u tursko uporište na putu ka širem regionu i uticaju Ankare na cevovodnu mrežu, Foto: EPA/ AZERBAIJAN ARMENIA NAGORNO KARABAKH CONFLICT

ZAHUKTALO SE

JERMENIJA POZVALA NATO, TRAŽE JEDNU NEVEROVATNU STVAR! Da li je ovo moguće?!

Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba

Objavljeno: 19.10.2020. 18:47h

Predsednik Jermenije Armen Sarkisjan pozvao je Evropsku uniju i NATO da izvrše pritisak na Tursku koja, prema njegovim rečima, seje nestabilnost na Južnom Kavkazu.

- Pozivam sve u Briselu da izvrše pritisak na Tursku. Pre svega, moraju da odluče šta je prihvatljivo, jer će dejstva Turske naštetiti NATO-u, njegovoj reputaciji i osnovnoj ideji da je to savez koji postoji radi zaštite od neprijatelja - rekao je Sarkisjan.

Jermenski predsednik smatra da će mešanje Turske u sukob u Karabahu na strani Bakua promeniti geopolitiku Južnog Kavkaza, pretvorivši Azerbejdžan u tursko uporište na putu ka širem regionu i uticaju Ankare na cevovodnu mrežu.

On je upozorio da bi sirijski teroristi u Azerbejdžanu mogli postati faktor dugoročne regionalne nestabilnosti.

- Oni će tamo stvoriti još jednu zonu nestabilnosti koja će ugrožavati Azerbejdžan, Rusiju, Jermeniju i Iran - istakao je Sarkisjan.

- Stiče se utisak da Erdogan svuda oko sebe stvara nestabilnost, uništavajući trenutni status kvo. U tom moru nestabilnosti Turska, čini se, plovi prilično mirno, jer joj omogućava da se igra sa svima - zaključio je jermenski lider.

Sukob u Karabahu

Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.

Nakon toga su u Moskvi 9. oktobra održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana. Diplomate je u rusku prestonicu pozvao predsednik Rusije Vladimir Putin. Pregovori su trajali više od deset sati i završeni su usvajanjem sporazuma o prekidu vatre od podneva 10. oktobra u humanitarne svrhe radi razmene ratnih zarobljenika i drugih pritvorenih osoba i tela mrtvih. Međutim, istog dana strane počele su da se međusobno optužuju za kršenje primirja.

Drugi pokušaj organizovanja humanitarnog prekida vatre učinjen je u noći između 17. i 18. oktobra, ali već nekoliko sati nakon što je primirje stupilo na snagu, Jermenija i Azerbejdžan izjavili su da ga druga strana nije ispoštovala.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Sputnjik)