Radomir Matunović, Foto: VMA

pokoj mu duši

"BIO JE POSVEĆEN LJUDIMA, I ČOBANIMA I AKADEMICIMA" Srbija se oprašta od još jednog velikog lekara, ali i čoveka

Vest o njegovoj smrti je pogodila sve koji su poznavali ovog izvrsnog profesionalca

Objavljeno: 18.08.2020. 18:00h > 18:06h

Juče je u Vojno medicinskom centru Karaburma preminuo, posle teške borbe protiv korona virusa, pukovnik profesor dr Radomir Matunović (58), kardiolog i višegodišnji načelnik Klinike za kardiologiju VMA i profesor na Medicinskom fakultetu VMA.

Vest o njegovoj smrti je pogodila sve koji su poznavali ovog izvrsnog profesionalca, a među prvima se, pišu Novosti, oglasio arhimandrit Lazar Kršić, duhovnik Manastira Tavne kod Loznice.

- Ovaj divni čovek postao je večnost, u svakom pogledu, potpuno zasluženo za ono silno znanje i umeće, koje je valjano koristo da pomogne ljudima, podjednako posvećeno svim pacijentima, od čobana do akademika. Njegov mio pogled, tople reči i rečenice, saveti pacijentima, koje je davao na divan, samo njemu svojstven način, svedočili su da je reč o čoveku, koji je, u doslovnom smislu, bio lekar duše i tela - rekao je otac Lazar.

Stefan Mitić iz Runjana, kod Loznice, koga je profesor Matunović pratio zdravstveno skoro pet godina i spremio ga za operaciju, koja je odlično urađena na KC "Dedinje", kaže da je "sve izgurao, zahvaljujući sjajnom i dobrom dr Raši".

- U 23 godini ustanovio mi je da moram, u narednim godinama, kada bude najpovoljniji trenutak da operišem srce, što mi je saopštio lagano, sa puno takta i optimizma, što me je držalo sve vreme, jer ne treba da se govori kako izgleda to suočavane sa istinom – priča Mitić.

Potom je nastavio...

- Operisan sam, zaista, kada je dr Matunović procenio da je pravi trenutak i sada mi je sve to kao ružan san. Lekar i ljudina za najveće poštovanje, doživljavam ga jednim od najmilijih ljudi u životu. Svima nam je teško, što ga je pokosila bolest. Nismo stigli da se vidimo, posle njegove operacije, jer su naišli talasi pandemije, pa je, kao i uvek, morao da bude blizu „armije“ svojih pacijenata.

Prota Milan Aleksić iz Loznice rekao je da su njegove reči i izrazi lica bili "više od pregleda".

- Znam da mu ljudi dobro dobrim nisu vraćali, ali je sve to, u sebi nosio, "gutao" i išao dalje kroz posao i život. Često je govorio da "srce reaguje i kad mi ne reagujemo". Njegovo srce je moralo mnogo toga teškog i gorkog da izdrži, a uvek je bio ljubazan, beskrajno dostojanstven, najfinije otmen i drag, čovek čije su reči i izrazili lica uvek pacijentu bili "više od pregleda", kako sam ga i sam doživljavao – priča prota Milan Aleksić iz Loznice.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/