Aleksandra Janković, Foto: Profimedia, Printscreen

VAŽNO JE!

NAJGORE OD SVEGA JE ŠTO SE OVOME NE VIDI KRAJ! Psiholog Janković za Espreso otkriva zašto smo ANKSIOZNIJI NEGO IKAD

Panični napad je inače vrlo intenzivan doživljaj uznemirenosti i straha koji se javlja u posebno izazovnim situacijama za indivuduu

Objavljeno: 13.08.2020. 08:08h

Pandemija korona virusa nastavlja da izaziva globalnu nesigurnost i sumnju, te je stoga negde apsolutno prirodno što velika većina ljudi oseća brigu i neizvenost.

Kostantno smo izloženi strahovima, a čega se najviše pribojavamo i šta je to što nas tu zapravo tišti razgovarali smo sa psihologom Aleksandrom Janković.

Anksioznost nas sada pogađa više nego ikada, i to je, prema mišljenjima ovog dela struke - apsolutno normalna stvar.

- Sve ovo što proživljavamo nije patološko stanje već rezultat kontinuirane izloženosti neprijatnostima. Ova situacija i kod najjačih izaziva anskioznost i strahove, posebno one od budućnosti i od toga šta će se desiti - kaže naša sagovornica i objašnjava zbog čega je to tako.

- Najgore od svega je to što se ne vidi kraj svemu, a tome dodatno doprinosi i ta činjenica što ne znamo protiv čega se borimo. Imamo samo delove kakva je priroda bolesti, ali kako ne znamo sve normano je da se razvija strah od nepoznatog. Ljudi razvijaju i strahovanja i prave neke vrsta rezimea u socijalnoj izolaciji. Stanje se s tom socijalnom izolacijom pogoršava, i stoga je vrlo važno praviti razliku izmeđ fizičke i socijalne distance.

Fizičku distancu moramo poštovati, kako struka nalaže, ali socijalnu zato moramo negovati.

- Socijalnu distancu ne smemo da upotrebljavamo, moramo što više imati kontakte sa ljudima, što više deliti znanja i iskustva. Moramo se držati zajedno, to je terapija za sve - da nikako ne budemo usamljeni.

Svakodnevno obaveštavanje o broju zaraženih i umrlih u svetu, kao i o merama naših vlasti u nekim trenucima pokazuju se čak i kontraproduktivno. Što je više informacija koje osoba treba da obradi u vezi opasnosti, teže izlazi iz osećaja teskobe i straha i povećava se mogućnost za panične napade.

Panični napad je inače vrlo intenzivan doživljaj uznemirenosti i straha koji se javlja u posebno izazovnim situacijama za indivuduu. Radi se obično o iznenadnom doživljaju jakog straha kada osoba ima utisak da će doživeti kolaps.

Obično panični napad traje do pola sata i može da se ponavlja i više puta dnevno ili kroz nekoliko dana. Vrhunac napada nailazi kroz nekoliko minuta, a zatim polako jenjava. Napad panike se može prepoznati po telesnim simptomima kao što su drhtavica, lupanje srca, trnjenje ruku i nogu, preznojavanje, mučnina, osećaj gušenja i vrtoglavica. Osoba može biti dezorjentisana u vremenu i prostoru i osećati konfuziju i jak, često nejasan, strah. Često osobe kojima se dešavaju panični napadi misle da će doživeti infarkt ili da će poptuno izgubiti kontrolu nad sobom i poludeti.

Psiholog Aleksandra Janković mišljenja je da je ovo tema o kojoj je najbolje govoriti baš sada.

- Sada je vreme raskrstiti sa svim predrasudama i tražiti pomoć! Ukoliko se nekome dešavaju panični napadi, važno je znati da oni mogu da se reše adekvatno uz pomoć stručnjaka.

- Neko možda misli da će sam da reši problem, ali je važno znati da vam za terapiju paničih napada treba kvalifikovan da vam pomogne da se sa istim izborite. Čak i ukoliko mislite da ste panični napad jednom prebrodili, oni mogu da se ponove, a to je alarm za traženje stručne pomoći.

- Činjenica je da ko uspe da se izbori sa napadom, ne traži pomoć. Ipak, imamo situacije kad ljude panični napadi spreče da funkcionišu i to u situacijama u autobusu, na poslu, bilo gde. Te situacije čine ih disfunkcionalnim. Odmah se tu javlja i pravilo da ko ima panični napad ima strah od toga da će mu se to desiti na javnom mestu.

Važno je na vreme se obatiti za pomoć - zaključuje Janković.

Još o mentalnom zdravlju:

Kako se vi nosite sa aktuelnom situacijom? Pišite nam u komentarima...

Bonus video:

(Espreso.co.rs)