Astmatičar, Foto: Profimedia

oprez

Od čega zavisi da li će neko da ZAVRŠI NA RESPIRATORU ili će proći bez ikakvih komplikacija?

Odmah je postalo jasno da svi oni koji imaju već neko oboljenje da će takvu respiratornu bolest podnositi teško

Objavljeno: 19.07.2020. 22:58h

Direktor Infektivne klinike Kliničkog centra Srbije, dr Goran Stevanović izjavio je da lečenje obolelih koji nemaju izrazito tešku kliničku sliku traje između dve ili tri nedelje, dok se pacijenti na intenzivnoj nezi zadržvaju čak i duže od pet ili šest nedelja. Najkritičniji su hronični bolesnici i evo kako na njih deluje korona.

Pulmolog prof. dr Milan Rančić kaže da bolest ima sporiji ili duži tok, za razliku od sezonskog gripa koji može početi burno, gde se sve odigra brzo i koji traje nekoliko dana, sa koronom situacija je neizvesna i drugačija.

- Kod virusa korone bolest se produži na dve, tri, pa i četiri nedelje, naravno sa varijabilnim ispoljavanjem simptoma. Odmah je postalo jasno da svi oni koji imaju već neko oboljenje da će takvu respiratornu bolest podnositi teško. Primetili smo da svi pacijenti koji imaju neki komorbiditet, bolest podnose teže, više se razvijaju komplikacije, lošija je gasna razmena i bolest traje duže - objašnjava dr Rančić.

Dakle, od toga toga da li će neko da završi sa najkritičnijom kiliničkom slikom i tako dođe do respiratora ili će proći bez ikakvih komplikacija i simptoma korone, najčešće zavisi od njegovog opšteg zdravstvenog stanja, a za ovih pet kategorija ljudi korona virus je najopasniji po život:

Srčani bolesnici i oni koji imaju visok pritisak

Američki kardiološki fakultet naveo je sredinom marta da je bilo izveštaja o akutnoj srčanoj povredi, aritmiji, hipertenziji, tahikardiji i visokom učešću pratećih kardiovaskularnih bolesti kod zaraženih osoba, posebno kod onih kojima je bila potrebna intenzivna nega.

Istraživanje u kome je učestvovalo 150 pacijenata iz Vuhana, epicentra epidemije, otkrilo je da pacijenti sa kardiovaskularnim bolestima imaju značajno veći rizik od smrti prilikom zaraze.

To se dešava, jer su srce i pluća povezani. "Probajte samo da udahnete i izdahnete brzo - puls će automatski da vam se ubrza. Ali ako vam je srce slabo ili imate blokirane arterije, tada vaše telo ulaže mnogo veći napor kako bi krv i kiseonik cirkulisali po čitavom telu", prenosi National Geographic.

- Kardiološki bolesnici, koji su imali već formiranu komplikaciju imaju značajno oslabljenu snagu srčanog mišića. Takođe u toj kategoriji su i pacijenti sa hroničnim bolestima, i hroničnim insuficijencijama organa, da li se radi o slabosti jetre, bubrega, srca, pluća, svi su oni pod rizikom - priča za "Blic" pulmolog Rančić.

Mnogi ljudi su izloženi riziku, a da to i ne znaju. Baš kao i srčani problemi, veliki problem može da napravi i visok krvni pritisak - ili hipertenzija jer doprinosi aterosklerozi, procesu u kojem na zidovima krvnih sudova osobe rastu gusti plakovi napravljeni od masnih i tkivnih vlakana. Ako jedan od ovih plakova erodira ili pukne, može da blokira vene, što dovodi do srčanog udara ili šloga. Ti ljudi su pod velikim rizikom od respiratornih infekcija kao što su influenca i korona virus, prenosi National Geographic.

Dijabetičari

Dijabetičari, a naročito oni koji imaju neregulisani dijabetes češće imaju infektivna stanja koja se mogu komplikovati zbog oslabljenog ćelijskog imuno odgovora. Kada se razvije bilo koja infekcija, pa tako i infekcija Covidom-19, može doći do pojave ketoacidoze, komplikacije kada telo ostaje bez insulina, tada oboleli može pasti u komu ili završiti fatalno ako se ne reauguje na vreme.

Od komplikacija javlja se laktična acidoza, koja dovodi do poremećaja metabolizma i takođe je opasna.

Pulmolog prof.dr Milan Rančić objašnjava da su dijabetičari možda i kategorija bolesnika pod najvećim rizikom, jer sama bolest upravo izaziva imunosupresiju.

- Dijabetes je bolest gde je poremećen metabolizam ali i imunitet. I u redovnom radu sa takvim pacijentima znamo da su upale pluća kod dijabetičara vrlo česta komplikacija, oni su generalno skloni infekcijama. Sama bolest je teška za kontrolu, pogotovo ukoliko se radi o pacijentu koji se leči insulinom, kod njih ima poremećaja u ishrani, tečnosti mogu da destabilizuju u bolest a kamoli ovako velika infekcija kao što je Covid-19. Rekao bih da je najveći broj komplikacija koje smo viđali upravo bila kod dijabetičara, objašnjava pulmolog.

Astmatičari

Korona virus predstavlja opasnost i za ljude sa hroničnim respiratornim bolestima kao što su cistična fibroza, hronična opstruktivna bolest pluća, astma ili alergije, kao i za ljude sa oštećenjem pluća povezanim sa pušenjem. Čak i blagi slučajevi prehlade ili gripa mogu da pogoršaju ova stanja, prenosi National Geographic.

- Astmatičari kao i drugi bolesnici koji imaju neku hroničnu plućnu bolest su teže podnosili infekciju. Tako da kod onih koji su imali bronhijalnu astmu primenjivana je i terapija koja deluje na glatke mišiće disjanih puteva da bi se omogućila bronhodilatacija i odgovarajuća gasna razmena - objašnjava pulmolog Rančić.

Da li bolest može da ugrozi trudnoću?

Trudnoća sama po sebi može biti rizična i nju može uroziti svaka infekcija, pa tako i Covid-19. Naročito je riskantno ako dođe do zaražavanja u prvom trimestru kada je organogeneza i kada mnogo manje komplikacije mogu doprineti uticati da se plod loše razvija.

- U odmaklom stadijumu trudnoće infekcija ugrožava trudnicu po sam ishod porođaja tako da utiče na funkciju pluća, srca bubrega, svega što je potrebo da bi se porođaj odvijao adekvatno. Svaka inficirana trudnica je rizik jer u pitanju je ne samo njen život, već i život deteta, a šta je viurs uradio plodu često se ne može naslutiti dok se dete ne rodi, objašnjava pulmolog prof.dr Milan Rančić.

Kako bolest deluje na pluća

Od početka pojave virusne infekcije Covid-19, postavlja se pitanje šta to virus radi plućima, pulmolog Rančić objašnjava da možemo reći da virus ima posebam afinitet da se naseli u ćelijama dijasnih puteva i u ćelijama plućnog parenhima.

- Tu izaziva jedan snažan imunološli odgovor, odnosno iritira ćelije koje su zadužene za odbranu a to su bela krvna zrnca i ćelije koje su deo imunološke odbrane. Zbog toga što sada reaguje imuni sistem on pokušava da uništi virus ali ne uspeva u tome, virus ulazi u ćelije i koristi ćelijski aparat da sebe umnoži, na taj način razara ćeliju, puca i širi se dalje. To je posebno izraženo u plućima, dovodi do čitavog niza poremećaja i razvoja upalnih infiltrata. Ono što je uočeno kod malog broja obdukovanih pacijenata, jer u čitavom svetu je malo obdukovanih tokom epidemije, to su promene u cirkulaciji. Javljaju se sklonosti ka stvaranju tromba, znači promena u mikrocirkulaciji i mikrotromboze, i to je u stvari jedna od najvažnijih komplikacija koja uzrokuje da bude takva loša gasna razmena, da pluća izgube sposobnost da eliminišu ugljen-dioksid i da dopremaju kiseonik,objašnjava profesor Rančić.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)