Covid je na putu prema najobičnijoj prehladi, Foto: EPA / Sem van der Wall

OLAKŠANJE

NAJBOLJE MOGUĆE VESTI STIŽU IZ NEMAČKE! Ovo smo želeli da čujemo, DA LI TO KORONA POSTAJE NALIK OBIČNOJ PREHLADI?

Različite varijante takođe potvrđuju zašto jedan uzročnik bolesti u određenoj regiji u svetu izazove talase infekcije različite težine

Objavljeno: 18.06.2020. 08:38h

Novi talas infekcija u Kini, očigledno uzrokovan mutiranim koronavirusom, nije razlog za paniku. Mutacijom bi SARS CoV-2, virus koji je svetu uneo strah u kosti, uskoro mogao postati obična prehlada, piše Dojče Vele.

Razvoj efikasne vakcine ili lekova protiv nove vrste koronavirusa je upravo zbog toga komplikovan, jer se virus konstantno menja. Za oko pola godine od izbijanja pandemije, naučnici su širom sveta registrirovli 100 različitih mutacija SARS CoV-2.

Ovakve varijante ili promene su normalne, jer se genetska struktura virusa menja i pojavljuju se nove podvrste. Takođe se mogu promeniti i svojstva virusa. Posledice mogu biti slabljenje izvornog virusa, ali i to da on postane agresivniji.

Različite varijante takođe potvrđuju zašto jedan uzročnik bolesti u određenoj regiji u svetu izazove talase infekcije različite težine, i zašto ljudi različito reaguju na infekciju.

Strah od drugog talasa u Kini

Kina, zemlja iz koje je virus potekao, je zapravo odlučnim ograničenjima kretanja uspela staviti pod kontrolu koronavirus SARS-CoV-2. Poslednjih nedelja su testirani samo ljudi koji su se vratili iz inostranstva.

U novije vreme su u pojedinim kineskim provincijama ponovo zabeležene nove infekcije, i ovoga puta je jasno da su nastale u Kini.

foto: EPA/STRINGER

Pritom su prvi testovi pokazali da Kinom kruži nova varijanta patogena. Virus SARS-CoV-2 koji je pronađen u Pekingu malo se razlikuje od onog koji je prethodno pogodio Kinu, kazao je epidemiolog kineske zdravstvene službe, Zeng Guang za list Global Times. Rezultate bi sada trebalo uporediti s analizama iz drugih zemalja kako bi se mogla pratiti linija porekla patogena.

Konsekventne mere zaštite

Aktuelni trag virusa odveo je zdravstvene službe doslovno do daske na kojoj je filetiran uvozni losos, na pijaci Xinfadi u Pekingu. No, ne zna se odakle potiče losos s obzirom da Kina tu vrstu ribe uvozi iz Norveške, Čilea, Australije, Kanade i s Farskih Otoka.

No, da bi virus na čoveka prešao s lososa, vrlo je začuđujuće. Dosad je utvrđeno da je opasnost prenosa najveća kada se radi o sisarima poput konja, ovaca, zečeva ili mačaka. Kada je reč o reptilima, ribama ili pticama rizik prenosa je, prema dosadašnjim studijama, vrlo mali.

No, Xinfadi pijaca je iz preventivnih razloga ipak zatvorena. Oko 10.000 trgovaca i zaposlenih bi trebalo što je brže moguće testirati na SARS-CoV-2 virus.

Osim toga, blokirano je više stambenih blokova u južnom delu Pekinga i zatvorene su škole i vrtići. Planirano otvaranje škola u Pekingu je prolongirano, sportska takmičenja i grupna putovanja u druge provincije su otkazani.

Kako nastaju mutacije?

Kako bi se umnožili, virusi koriste stanice domaćina. Kada virusi napadnu domaćina, iz jezgra ispuštaju genetske informacije u inficiranu stanicu. Na taj način telesne stanice reprodukuju milione kopija virusa. No, kod ovakvih reprodukcija dolazi do grešaka u kopiranju, a svaka greška takođe promeni i genetski kod virusa - on mutira.

Gde i kako je novi koronavirus SARS-CoV-2 prvi put prenesen na čoveka do sada nije razjašnjeno. Nuačnici za sada polaze od toga da se virus raširio u kineskom gradu Vuhanu. Pretpostavlja se da je protein kojim se virus vezuje za stanice već mutirao u životinji domaćinu; možda u šišmišu ili nekoj od vrsta ljuskavaca. U svakom slučaju je ova mutacija omogućila prenošenje virusa na ljudske stanice.

Ljudsko telo je u principu samo u situaciji da se obrani od ovakvih virusa. Ono proizvodi antitela koja ga štite od virusa i čine imunim od patogena koji uzrokuju bolesti.

No, ako patogen mutira, a antitela su programirana na staru verziju uzročnika bolesti, onda su antitela manje delotovorna.

foto: EPA/STEPHANIE LECOCQ, Ilustracija

Iz istog razloga redovno dobivamo prehladu. Jer, naša tela su već stvorila antitela kod prethodne, ali za novu mutaciju patogena nemamo nova antitela.

Jesu li mutacije opasne?

Mnogo toga upućuje da je novi talas infekcija u Kini povezan s mutiranim virusom, ali ovaj put se simptomi razvijaju sporije. Razloga za paniku nema, jer mutacija ne čini virus nužno opasnijim. Neke mutacije mogu čak znatno oslabiti virus.

Christian Drosten iz berlinske bolnice Charité na mutaciju gleda pozitivno. Novi virus se tako „još bolje reprodukoju u nosu i bolje prenosi", kazao je virusolog ukazujući na najnovije studije. Mutacijom, koja prvenstveno pogađa nazalno područje, virus bi se mogao bolje umnožavati, „što vodi k tome da epidemija zaista vremenom oslabi", kazao je Drosten.

Virus doduše može napasti i sluznice pluća, no to bi uzrokovalo da se čovek oseća bolesnije, zbog čega ostaje kod kuće i tako sprečava dalje širenje virusa.

Jedan virus čak može mutacijama toliko oslabiti da na kraju u potpunosti nestane, što je bio slučaj sa patogenom SARS-CoV 2003. godine.

U novembru 2002. se prva epidemija SARS virusa iz južne Kine za samo nekoliko tjedana proširila na sve kontinente. Kao prva pandemija u 21. veku izazvala je veliki strah stanovništva. Iako je virus izazivao teški akutni respiratorni sindrom (SARS) od njega je za oko pola godine umrlo samo 774 ljudi.

Već u leto 2003. je broj novozaraženih konitnuirano opadao. U maju 2004. je Svetska zdravstvena organizacija objavila da je savladana pandemija SARS-a, piše Deutsche Welle.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Jutarnji.hr)