GORAN STEVANOVIĆ, Foto: Printscreen/Youtube

stevanović upozorava

OMILJENI SRPSKI LEKAR SAOPŠTIO NOVE VESTI O BORBI SA KORONOM: Morate da saslušate dr Stevanovića!

Direktor Infektivne klinike KCS smatraa da smo najgori scenario izbegli zahvaljujući pravovremenom uvođenju mera

Objavljeno: 30.04.2020. 12:14h > 12:19h

VIRUS jeste oslabio, to vidimo po stanju novih pacijenata, ali neprijatna iznenađenja su uvek moguća i treba biti spreman na njih. Uz ovo upozorenje, koje docent dr Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS, razumljivo ide i oprez. Epidemiolozi i predstavnici SZO više puta su ponovili da "stojimo prilično dobro", i da je epidemija, na čijem početku je jedan zaraženi mogao da inficira još petoro, a sada dva obolela zaraze jednog novog, u Srbiji sve vreme "pod kontrolom". Doktor Stevanović, oprezan kao i svaki iskusan kliničar, ipak, ne želi da daje ocene sve dok i poslednji pacijent sa kovidom 19 ne dobije otpusnu listu.

- U našoj zemlji, po procenama epidemiologa, očekuje se smirivanje situacije i dalji pad broja obolelih - kaže dr Stevanović. - Mere distanciranja će sigurno još neko vreme ostati na snazi, a kakva će situacija biti tokom leta i na jesen, zavisi i od razvoja situacije kod nas, ali i u okruženju i svetu. U takvim okolnostima kada imamo novog i do sada nepoznatog izazivača bolesti, a bez dostupnosti efikasne i pouzdane vakcine, neprijatna iznenađenja su uvek moguća i treba biti spreman.

* Može li se očekivati da će virus i dalje gubiti na virulentnosti?

- Za svakog virusnog izazivača bolesti važi pravilo da prelascima sa jednog na drugog inficiranog (tzv. pasažama) njegova sposobnost da izazove bolest slabi. To se očekuje i već se uočava i kod ovog virusa. Činjenica je da sada sve ređe viđamo najteže forme bolesti na samom prijemu, što se može objasniti i slabljenjem virusa, ali i ranijim javljanjem na pregled, boljom organizacijom, bržom dijagnostikom i većim iskustvom lekara u prepoznavanju ove bolesti.

* Infektivna klinika je gotovo do sedme nedelje epidemije bila jedini trijažni centar za obolele od kovida 19.

- Da, na našoj klinici je od početka epidemije urađeno gotovo 6.000 pregleda, na Odeljenju radiologije nešto manje od 2.000 snimaka rendgenom, hiljade laboratorijskih i drugih analiza... Na bolničko lečenje smo primili 600 obolelih, a otpustili skoro njih 450. Neke od njih pustili smo kući kao izlečene, neke smo preveli na završetak lečenja u druge ustanove. Pacijenti koji su nakon pregleda imali razloge za bolničko lečenje su, ako nisu primljeni u našu kliniku, upućivani u druge kovid-bolnice.

* Kakav je vaš utisak: da li smo spremni dočekali epidemiju, iz Kriznog štaba stižu i informacije da zaštitne opreme na početku nije bilo dovoljno?

- Klinički centar Srbije i Klinika za infektivne i tropske bolesti kao njegov integralni deo, za ovu epidemiju pripremali su se još od kraja prošle godine sa prvim naznakama mogućnosti negativnog razvoja situacije. Kao, uostalom i u svim sličnim situacijama do sada, kao što je i pojava ebole, lasa groznice i drugih opasnih zaraznih bolesti.

* Već tada ste znali da ćete morati da iznesete najveći deo posla u dijagnostici i lečenju?

- Znali smo da je na našoj kući, kao najvećoj u Srbiji, da se pripremi za prvi udar i da ga iznese dok se ne aktivira ceo sistem. U pripreme su, takođe, ušla i ostala tri klinička centra koja imaju infektivne klinike, kao i većina infektoloških službi. Za pripremu i reorganizaciju sistema za ovo što se događa bili su potrebni vreme i ogroman trud. I on je uložen. Rezultati o tome govore. Naravno, detaljna analiza kada se sve ovo završi utvrdiće šta treba da se unapredi da se pripremimo još bolje za neke buduće epidemije.

* Šta je bilo ključno da se izbegne "italijanski scenario", kojeg su se svi pribojavali?

- Najgori scenario smo izbegli zahvaljujući pravovremenom uvođenju mera i njihovom sprovođenju, reorganizaciji zdravstvenog sistema na vreme i u pravom obimu, i posebno zahvaljujući tome što su građani u najvećem broju poštovali preporučene mere. Bez toga bi bilo nemoguće obuzdati epidemiju.

* Kako je izgledao sudar sa potpuno novom infekcijom?

- Uvek je veliki izazov kada se po prvi put srećete sa nečim što ne poznajete, za šta ne postoje prethodni protokoli lečenja, niti utvrđeni protokoli postupanja. Tu se uvek preispitujete da li ste uradili sve na najbolji mogući način, i da li je moglo za svakog pojedinačnog bolesnika da se uradi možda još nešto.

* Da li je bilo situacija da je priliv obolelih veći od pripremljenih kapaciteta?

- Tokom intenzivnog porasta broja obolelih dešavalo se da dođemo do 75, pa i više od 80 odsto zauzetosti kapaciteta i tada bi se po unapred utvrđenom planu aktivirali sledeći kapaciteti. Lekari, medicinske sestre i tehničari su sve vreme preraspodeljivani tako da se obezbedi da uvek ima dovoljno slobodnih mesta i kadra da o pacijentima brine.

* Treba li se bojati sledećeg naleta virusa?

- Dok se ne uvede pouzdana i efikasna vakcina moramo uvek biti spremni i reagovati pravovremeno i efikasno.

* Broj izlečenih od kovida 19 premašio je 1.200. Šta je bio najveći izazov u ovoj epidemiji?

- U ovakvim situacijama je uvek na prvom mestu izazov obezbediti dovoljan broj mesta za adekvatno bolničko lečenje onih kojima je to potrebno. Zatim opremu, lekove i potrošni materijal, dovoljno ljudstva koje će dijagnostikovati i lečiti obolele, naravno i dovoljnu količinu zaštitne opreme. Svakako, i ostalu ne manje značajne logistiku o kojoja se uglavnom u javnosti manje zna, kao što su dopremanje kiseonika bolnicama, hrana za obolele i personal, pranje posteljine i veša...

* Da li već sada možete da izvučete neke zakonitosti o lečenju, koliko traje, kod kojih pacijenata su najbrže postizani dobri rezultati?

- O tome ćemo kod ove bolesti moći da govorimo kada budemo na miru izanalizirali sve podatke globalno. Ono što je zasada evidentno je da se pogoršanja javljaju ili krajem prve nedelje bolesti, ili krajem druge, što je ređe. Da pogoršanja izuzetno brzo napreduju, u okviru nekoliko sati. Uočeno je da osobe koje su starije, i imaju hronična teška oboljenja, imaju i težu kliničku sliku kovida 19. Ali, primetili smo da ovo ne mora da bude pravilo, da su se nekada najteže kliničke slike razvijale kod mladih, a da su hronični, čak onkološki bolesnici, imali lake forme bolesti. Čeka nas još mnogo posla dok u potpunosti ne shvatimo sve činjenice oko ove bolesti.

* Još imamo oko 80 pacijenata na respiratorima?

- Da, oboleli mogu i duže od šest nedelja da provedu na respiratoru, nekada im je potrebna i vantelesna oksigenacija krvi. Činjenica da je dosad stotinak pacijenata uspešno odvojeno od respiratora govori da su i najteže bolesni uspešno lečeni. Nažalost, nije moguće dobiti svaku bitku za ljudski život.

* Zašto se uzdržavate od ocene kako smo se dosad generalno nosili sa epidemijom?

- Mislim da je za ocene suviše rano. Njih treba davati na miru, kada sve prođe, uzimajući u obzir sve značajne podatke. Ono što znam jeste da su do sada uloženi ogromni napori svih da se podrži zdravstveni sistem u borbi sa ovim globalnim problemom, da se zdravstveni sistem prilagodi i odreaguje na najbolji mogući način. Da je najveći deo stanovništva odgovorno pristupio svojim obavezama i da smo sprečili "italijanski scenario". Samo moramo biti svesni da je oprez još uvek potreban.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Novosti)