Ilustracija, Foto: Profimedia

Ljudski um pod uticajem tehnologije

NEŠTO SE STRAŠNO DOGAĐA SA LJUDSKOM INTELIGENCIJOM! Nove generacije dece su u VELIKOJ OPASNOSTI

Postoje teorije kako ljudi u proseku postaju gluplji jer se oni s nižim koeficijentom inteligencije više "razmnožavaju", odnosno imaju više dece, što pak utiče na genetske predispozicije za inteligenciju budućih generacija.

Objavljeno: 04.02.2020. 10:29h

Nasleđe viktorijanske ere, vreme koje je u Evropi obeležila vladavina kraljice Viktorije od 1837. do njene smrti 1901 godine. donelo nam je Darvinovu teoriju evolucije, neviđeni napredak nauke i tehnologije, društvenog razmišljanja i razvoja brojnih društvenih nauka.

Slučajno ili ne, ali posve je sigurno kako je prosečan čovek tog doba bio inteligentniji nego što je danas, barem tako tvrdi kontraverzna studija istraživačkih timova sa sedištem u Švedskoj, Belgiji, Holandiji i Irskoj.

Studija je kontraverzna jer je, na kraju krajeva, prilično teško dobiti slučajne uzorke inteligencije ljudi iz različitih razdoblja, piše Big Think.

Uprkos tome, istraživači kažu da metaanaliza jednostavnih vremena reagovanja zabeleženih između 1884. i 2004. pokazuje znatan pad opšte inteligencije: "1,23 IQ bodova po deceniji ili četrnaest IQ bodova od viktorijanskih vremena."

- Iako to neki osporavaju, vreme reagovanja je prava mjera za tako nešto, s relativno velikom korelacijom s IQ-om, tako da je ovo alarmantan nalaz i treba ga istražiti, kaže dr. Džejms Tomson, počasni viši predavač psihologije na UCL-u.

Lagodan život nas zaglupio

Ova otkrića su u suprotnosti s takozvanim Flinovim efektom koji kaže da je IQ porastao za tri boda svake dekade još od Drugog svetskog rata. Flinov efekat važio je tokom većeg dela 20. veka - svaka generacija je postajala sve inteligentnija, no sve više podataka ukazuje na zabrinjavajući kraj ovog trenda te preokret u drugom smeru. Kolektivni koeficijent inteligencije, čini se, počeo je padati širom sveta.

Flinov efekst obeležavao je rast IQ-a narednih 60 do 70 godina, ali pad od oko 7 bodova po generaciji, počevši od generacije 1975., označio je kraj tog trenda.

Dokazano je kako od 1990-ih godina prosečan koeficijent inteligencije pada širom sveta, no biolog Džerald Krebtri sa Univerziteta Stenford veruje kako ljudska "intelektualna kondicija propada već 3000 godina te je krivac za to relativno lagodan način života oslobodio od stanja u kojem smo opstajali zahvaljujući razmišljanju."

Dakle danas, uz svu moguću dostupnu higijenu, medicinsku negu, hranu, vodu, školovanje i sve druge uslove, ljudi postaju sve gluplji.

Ko bi preživeo?

Naučnici rezultate modernih istraživanja smatraju impresivnim, ali i zabrinjavajućim. Navode kako je jedan od mogućih razloga pada IQ-a taj što mladi ljudi sve više vremena koriste tehnologiju umesto da čitaju knjige. To podrazumeva da konzumiranje medijskih sadržaja zapravo znači prihvatanje i učenje glupih i beskorisnih informacija. Osim toga, manje se vremena provodi u stvarnoj čovečjem okruženju - prirodi, a više u četiri zida, ispred ekrana.

Stoga ne čudi ideja da bi današnje prosečno dete mnogo teže samostalno preživelo nekoliko dana u šumi, nego što bi to, na primer, učinilo dete iz 70-ih godina prošlog veka.

Čak šta više, naučnici Ole Rogeburg i Bernt Bratsberg napravili su novo istraživanje za koje su analizirali rezultate od više od 730 hiljada muškaraca. Upoređujući rezultate muškaraca i njihovih očeva kada su bili u istim godinama, zaključili su da muškarci u odnosu na njihove očeve imaju niži IQ.

Postoje teorije kako ljudi u proseku postaju gluplji jer se oni s nižim koeficijentom inteligencije više "razmnožavaju", odnosno imaju više dece, što pak utiče na genetske predispozicije za inteligenciju budućih generacija. Moguće je kako je i do kvaliteta vazduha, ishrane i drugih faktora iz okruženja, no ne može se zanemariti činjenica da je moderan život omogućio ljudima da manje razmišljaju te to sasvim sigurno ima svoje posledice i na inteligenciju.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/24sata.hr)