U Aušvicu je umrlo na stotine dece, Foto: EPA/www.auschwitz.org

GODIŠNJICA HOLOKAUSTA

CRVENA ARMIJA UMARŠIRALA JE U NAJGORE MESTO U ISTORIJI SVETA: Horori AUŠVICA su nepojmljivi, ali se moraju ZNATI

U Aušvic je od 1942. do kraja 1944. odvedeno 1,3 miliona ljudi, od kojih je 1,1 milion ubijeno

Objavljeno: 27.01.2020. 13:35h

Poznati nemački filozof Teodor Adorno je u svom delu Kulturna kritika i društvo iz 1949. objavio i čuvenu rečenicu:

- Pisati poeziju nakon Aušvica je barbarski.

Adorno je kasnije reterirao u vezi te tvrdnje, ali ona i danas izvrsno oslikava šok i užas Aušvica, najstrašnijeg od svih nacističkih logora smrti.

Danas se obeležava Dan sećanja na holokaust, a 27. januar je izabran jer je tog datuma 1945. godine Crvena armija oslobodila Aušvic, u kojem je zatekla oko sedam hiljada preživelih logoraša, među njima i 700 dece. Bio je to kraj jednog od najgorih horora u istoriji čovečanstva, koji je trajao punih 1000 i 689 dana, tokom kojih je industrijski ubijeno više od milion ljudi, većinom Jevreja.

FOTO: EPA/www.auschwitz.org
FOTO: EPA/www.auschwitz.org
FOTO: EPA/www.auschwitz.org
FOTO: EPA/www.auschwitz.org
FOTO: EPA/www.auschwitz.org
FOTO: EPA/www.auschwitz.org
FOTO: EPA/www.auschwitz.org
FOTO: EPA/www.auschwitz.org
FOTO: EPA/www.auschwitz.org

Aušvic je zapravo bio deo logorskog kompleksa koji su nacisti izgradili u okupiranoj Poljskoj, a s namerom da istrebe sve Jevreje u Evropi. To je bila jedna od fiks-ideja nacističkog lidera Adolfa Hitlera, koja je prožimala celo njegovo zločinačko delovanje.

Važno je naglasiti da je Aušvic direktan rezultat nacističke ideologije, koja je naciju i rasu stavljala iznad svega, te niz naroda smatrala ne samo manje vrednima, nego i pretnjom “arijevskoj rasnoj čistoći”. Aušvic dakle nije bio zastranjenje, nego ostvarenje ideja nacizma.

Aušvic je karakterističan i po tome što su nacisti osmislili sistem masovnog ubijanja otrovnim gasoim, te su mnogi zatočenici ovog konc-logora direktno iz vozova, koji su dolazili sa svih strana Evrope, slani u gasne komore, u kojima bi bili otrovani. Nakon toga su njihovi leševi spaljeni u posebno izgrađenim krematorijima.

Prva ubijanja te vrste u Aušvicu su se dogodila u avgustu 1941., kada se na poljskim i sovjetskim zarobljenicima isprobavala učinkovitost otrovnog gasa, da bi cela stvar ubrzo narasla do razmera koje i danas nije moguće do kraja pojmiti. U Aušvic je od 1942. do kraja 1944. odvedeno 1,3 miliona ljudi, od kojih je 1,1 milion ubijeno. Najviše Jevreja (oko 960 000 ), te Poljaka (74 000), Roma (21 000), sovjetskih zarobljenika (15 000) itd.

Industrijsko masovno ubijanje nažalost nije jedini horor Aušvica, nego samo onaj najveći. U logoru su se vršili i monstruozni eksperimenti nad ljudima, kojima je rukovodio zloglasni dr. Josef Mengele, provodila su se svakovrsna mučenja i ponižavanja, bio je to pakao na zemlji.

foto: Wikipedia

Mora se reći i da je taj katalog zločina počinjen uz učestvovanje i pomoć niza običnih Nemaca, koji većinom nisu bili krvoločna čudovišta poput Mengelea, već su bili uvereni kako samo “slede naređenja” i obavljaju svoje zadatke u korist nemačke nacije i Hiljadugodišnjeg Rajga. Tome je prethodila potpuna dehumanizacija Jevreja i svih ostalih koje su nacisti smatrali manje vrednima, pa je mašina smrti zvana Aušvic mogla zastrašujuće efikasno da funkcioniše.

Na suđenjima za svoj udeo u zločinima Aušvica završilo je tek 789 ljudi, oko 15 posto onih koji su sudjelovali u funkcionisanju logora, a upravitelj Rudolf Höss je osuđen na smrtnu kaznu.

Na ulazu u Aušvic stajao je cinični natpis “Arbeit macht frei” tj. “Rad oslobađa”, kojim se htelo sugerisati kako je reč o radnom logoru. Nacisti su se ipak trudili prikriti da sprovode masovni genocid pa je dosta dugo trebalo da vesti o Aušvicu dođu do saveznika, koji se baš i nisu proslavili u pokušajima da zaustave ili barem uspore industrijsko ubijanje Jevreja. I danas im se zamjera što, recimo, nisu bombardiovali pruge koje su vodile do Aušvica.

Nažalost, i danas postoje ljudi koji poriču holokaust ili nalaze opravdanja za zločine nacista i njihovih saveznika, a mnoga istraživanja pokazuju da mladi sve manje znaju o tome šta se doista događalo u Aušvicu.

“Da se nikad ne ponovi” je fraza koja se često čuje na komemoracijama u povodu holokausta i zla nacizma, ali za to nema nikakve garancije. Sve zavisi od nas, zaključuje Index.hr.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Index)