Legenda kaže da su se u noćnim satima u vodenici okupljali vampiri, Foto: RINA

neverovatno

ZAŠTO SE SRBI I DALJE PLAŠE VODENICA: Ka njima se ne ide bez glogovog štapa i belog luka!

Verovanja u misterioznost vodenica ostala je i do danas iako ih je u Srbiji svakim danom sve manje

Objavljeno: 15.01.2020. 11:25h

Po narodnom verovanju vodenicu je sagradio Bog, ali je đavo znao tajnu čeketala i zato je ona jedina zajednička tvorevina dve moćne sile – dobra i zla. Legenda kaže da su se u noćnim satima u vodenici okupljali vampiri, vile i druga natprirodna bića, pa su tako seljani kad padne mrak ka vodenicama retko zalazili bez glogovog štapa i čena bela luka. I iako je ovaj strah neutemljen u srpksom narodu ostao je da živi vekovima.

- Vodenice su u narodnoj svesti tajnovita zdanja sazdana između Boga i onoga seta. Zato postoji mišljenje da se demoni tamo okupljaju i da su noću najaktivniji i njaviše mogu nauditi čoveku. Uvek su se noću zaobilazile baš iz tih razloga, iako je poprilično jasno da vile ne igraju kolo u vodenici, ali to narodno verovanje ostalo je jako ukorenjeno u pojedinim delovima Srbije - priča etnolog Snežana Ašanin za RINU.

Verovanja u misterioznost vodenica ostala je i do danas iako ih je u Srbiji svakim danom sve manje.

foto: RINA

- Strah je često proizilazio jer su često bile napravljene na izdvojenim mestima, na potoku u šumi, često su to u prošlosti bile i nepristupačne lokacije do koji se moralo namučiti kako bi se stiglo - kaže Snežana.

Ali, ako pitate nekog od starih vodeničara da li veruju u ove priče uglavnom ostaju rezervisani, a neki često kažu da su priče o vampirima i vilama pokrenuli upravo vlasnici vodenica kako bi je u noćnim satima spasili od pljačkanja i obijanja.

- Decenijama unazad radim za vodeničkim kamenom i nemam strah, mada retko u noćnim satima i dolazim na potok - otkriva vodeničarka Sovija Marković iz Bajine Bašte.

foto: RINA

Obavijene su bile i zauvek će ostati obavijene velom tajnovitosti. Prema jedinom ikada napravljenom popisu vodenica iz 1867. godine u Srbiji je bilo 7510 potočara, a najviše u užičkom kraju, čak više od 100. Na meljavu je dolazilo na hiljade meštana okolnih sela, ali po danu i vodenički kamen neprestano se okretao.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/RINA)