Kako su birani kandidati za Studentsku listu i šta tačno rade plenumi? Filip Ubović otkrio kako je izgledao proces

Kako su funkcionisali plenumi? Kako je studentski pokret u Srbiji doneo odluku o tome ko će činiti Studentsku listu? Kakav će biti odnos buduće vlasti prema Rusiji, Evropskoj uniji (EU) i Izraelu? Odgovore na ova pitanja, koja intrigiraju javnost od pobede Studentske liste na vanrednim parlamentarnim izborima, u intervjuu sa Aronom Bastanijem dao je Filip Ubović, studentski aktivista iz Srbije.

Pobeda na izborima u Srbiji

Prema njegovim rečima, verovao je u pobedu na izborima koji su održani 25. oktobra.

- Ja sam verovatno bio jedini koji je mislio da će ovo proći glatko. Ne možete da promenite stvari za jedan dan, treba vremena, ali samo treba pratiti ciljeve. Ne možete da reagujete ako vas provociraju, mislim da smo tako pobedili - rekao je Ubović.

Kako funkcionišu plenumi

On je objasnio i kako su funkcionisali plenumi, na kojima su donete ključne odluke.

- Svi studenti fakulteta mogu da prisustvuju plenumu. Naš fakultet ima 7.000 studenata i svi su dobrodošli. Broj studenata na plenumima je, naravno, manji, ne učestvuju svi. Ali kada imate tako veliki broj ljudi i kada imate dobra pravila kako se šta odvija, lakše je. Imali smo pravilnike od, ja mislim, prve nedelje. Oni objašnjavaju kako se ponašate na plenumu, kako se donose odluke, tako da smo imali balans. Probali smo da izvedemo to da moderator plenuma svaki put bude druga osoba, kako bi bilo nepristrasno.

Na tim plenumima bi se donosile odluke i oni su bili bez vođe, i dalje su. Ali, kao u bilo kojim strukturama postoje ljudi koji imaju veći uticaj i ljudi koji imaju manji uticaj. Mislim da smo se odlično izborili sa tim, jerčim bi neko dobio previše uticaja, mi bismo uskočili i upozoravali da to ne sme da se zloupotrebljava. Svi javni, a i neki privatni fakulteti, su imali plenum. Čak i da jedan ne donese optimalnu odluku, to ide na raspravu u druge plenume i uspeli smo u tako velikom kolektivu da donesemo prilično dobre odluke, što znači da nije haotično i da nema lidera. Koliko god uticaja da imate, ne možete uticati na 90 plenuma, već samo na svoj - objasnio je Ubović.

Izbor kandidata za Studentsku listu

Kada je reč o izboru kandidata za Studentsku listu, istakao je da su na početku postojala dva predloga.

- To je dug proces. Mislim da pokretima u Evropi nedostaje strpljenja. Vidimo proteste u Francuskoj u Albaniji i mislim da nisu efikasni jer nisu dovoljno racionalni. Treba vam strpljenja i vremena. Hajde da se vratimo u, recimo, februar ili mart 2025. To je nekoliko meseci nakon što su blokade počele. Dakle, potrebna nam je nova vlada, studenti su počeli da pričaju o tome. Kako to da uradimo? Bila su dva predloga - rekao je on.

Predlozi su bili sledeći:

Da nađemo 20 ljudi, da izglasamo 20 ljudi, da to bude ključnih 20, a da onda oni naprave svoju listu za izbore

Svaki fakultet dobije izbor 2-3 kandidata za listu, proporcionalno njihovoj brojnosti i onda da rangiramo te kandidate

- Bila je to teška debata koja je trajala mesec dana, možda i dva. Bilo je radionica, rasprava, plenuma, rasprava koje su bile "off the record", koje su bile kontroverzne tada, a i danas su. Ali, mnogo mozgova je bilo uključeno u ovo. Pokret je inkluzivan i čujete svačije mišljenje, onda dođete do dobre odluke. Svaki fakultet je mogao da stavi veto na određenog kandidata. Veto nije precizan termin, više samo predlažu da taj kandidat ne treba da bude na listi, a onda svi plenumi tog univerziteta glasaju. Kada se ta lista kompletira, to je lista univerziteta, a onda postaje deo glavne liste i ta lista prolazi kroz isti proces "vetiranja". Tako smo uspeli da napravimo listu sa najboljim mogućim kandidatima u zemlji - rekao je Ubović.

Prema njegovim rečima, nije bilo kompromisa kada je reč o listi.

- Lista nije napravljena za dan od strane jedne osobe. To je grupa od 250 ljudi velikog integriteta i morala koji su eksperti u svojim poslovima i promeniće zemlju.

Šta će se promeniti u Srbiji

Na pitanje o spoljnoj politici i odnosu sa svetskim silama, on je istakao da je prioritet situacija u Srbiji, a da onda na red dolazi spoljna politika.

- Kada je reč o Rusiji, odlučili smo da ne uvodimo sankcije iz dva razloga. Prvo, Srbija je patila kroz sankcije devedesetih godina. Sankcije štete običnim ljudima, ne političarima i ljudima na poziciji moći. Drugo, mi uvozimo 90% gasa iz Rusije. Mi nemamo diplomatsku prednost ovde. Kada je reč o pridruživanju EU, ljudi će moći da odluče na referendumu, tokom rasprava i slično. Mislim da smo mi kao studentski pokret pokazali da živimo evropske vrednosti - istakao je on.

O Izraelu

O odnosu sa Izraelom, poručio je da će doći do obustave isporuke oružja u ovu zemlju.

- U našem programu piše da ćemo zaustaviti isporuku oružja u Izrael. Mi kao pokret osuđujemo sve invazije na tuđe teritorije, naročito invaziju Izraela na Palestinu, Vučić je bio prilično blizak sa Izraelcima, oni su izgradili i fabriku dronova što mislim da je nečuveno i ljudi u Srbiji generalno ne podržavaju to, nebitno na kom su delu političkog spektra. Slažemo se da je to nešto što se mora zaustaviti - zaključio je Ubović.

Bonus video:

(Espreso / Blic)