Da li je četvorodnevna radna nedelja moguća kod nas? Šta kažu poslodavci i sindikati na predlog Studentske liste?

Dok se u domaćoj javnosti lome koplja oko predloga Studentske liste da se radna nedelja skrati na 32 sata bez smanjenja zarada, iskustva iz Evrope pokazuju da kraći boravak na poslu ne znači nužno i manji profit, ali poslodavci upozoravaju da srpska privreda nije svuda spremna za ovaj rez. Zamisao da vikend počinje već u četvrtak po podne, a da koverta na kraju meseca ostane netaknuta, donedavno je u Srbiji zvučala kao puka utopija.

Međutim, uvođenje ovog modela u program Studentske liste, uz selektivnu primenu u sektorima gde priroda posla to dozvoljava i zakonsko „pravo na isključenje“ van radnog vremena, otvorilo je debatu koju i najrazvijenije svetske ekonomije vode godinama.

Šta je model "100-80-100" i kako funkcioniše u Evropi

Pri tom deo ekonomskih stručnjaka i poslodavaca uglavnom su saglasni da naglo i univerzalno uvođenje četvorodnevne radne nedelje bez prethodnog testiranja nosi velike rizike vezane za pad produktivnosti, manjak radne snage i rast cene rada po satu. Naglašavaju i da trenutna struktura srpske privrede delimično je spremna za ovakav korak.

Međutim, podaci iz država koje su već testirale takozvani model 100-80-100 (100 odsto plate za 80 odsto radnog vremena, uz 100 odsto učinka) govore drugačije. Iz narednih primera može da se vide efekt ovih pilot projekata u pojedinim državama.

Island je pionir u ovom eksperimentu koji je sproveden između 2015. i 2019. godine,u kome je bilo uključeno oko 2.500 radnika. Rezultati su bili toliko dobri da je gotovo 90 odsto radne populacije danas prešlo na kraće radno vreme. Produktivnost je ostala ista ili je porasla, dok su troškovi bolovanja i stresa drastično pali. Slični rezultati su i u Velikoj Britaniji, koja je kroz šestomesečni pilot-program obuhvatila više od 60 kompanija i 3.300 zaposlenih.

Nakon toga, čak 92 odsto firmi odlučilo je da zadrži četvorodnevnu radnu nedelju kao trajno rešenje, beležeći manju fluktuaciju radnika i veće prihode. U ovaj poduhvat upustila se i Nemačka,koja je nakon šestomesečnog pilot projekta u 41 organizaciji zabeležila da 73 odsto kompanija želi da nastavi rad od četiri dana iako već ima nedeljni rad od oko 34 sata.

Glavni motiv za dodatno skraćenje je privlačenje i zadržavanje stručnih kadrova.

Sve ove države, i pored ovakvih rezultata, nisu zakonom definisala četvrodnevnu radnu nedelju, već su je svele na dobrovoljnosti. Jedina država koja je zakonom uredila ovaj model je Belgija, li po drugačijem principu. Tamo radnici i dalje odrađuju punih 38 ili 40 sati nedeljno, ali ih “sabijaju” u četiri duža radna dana,po 9,5 ili 10 sati, uz zakonsko pravo da ignorišu poslovne poruke van radnog vremena.

Sindikati: "Veliki civilizacijski iskorak, evo šta ulazi u novi Zakon o radu"

Sindikati podržavaju ovaj koncept jer radnici u Srbiji na poslu provode više od 40 sati, što nas svrstava u sam evropski vrh po dužini radnog vremena.Jedan od njih je Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata(ASNS).

- Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, je vrlo zadovoljna što je Studentska lista u okviru svog programa “Rad i socijalna pitanja” uvrstio i mogućnost uvođenja četvorodnevne radne nedelje, a u kreiranju ovog dokumenta učestvovao je naš sindikat. Naime, dva meseca pre izbora,naš sindikat,na Pravnom fakultetu, imao je konstruktivne sastanke, kako sa studentima, tako i profesorima. Rezultat tih sastanaka su i neka rešenja koja treba da se nađu i u novom Zakonu o radu, kao i ovaj deo vezan za četvorodnevnu radnu nedelju. Važno je da kažem da je skoro 80 posto naših predloga usvojeno i našlo mesto u ovom početnom dokumentu, koji bi trebalo da se predoči i u zakonsko rešenje. Cilj ovog modela je i usklađivanje poslovnog i porodičnog života zaposlenih, uz zadržavanje pune zarade i svih prava iz radnog odnosa. Oaj predlog ne podrazumeva automatizam za sve sfere delatnosti odnosno skraćivanje radne nedelje za sve zaposlene, već bi se primena zavisila od dobrovoljnosti i dogovora poslodavca i radnika-navela je za Ranka Savić iz ASNS za “Blic Biznis”.

Ona je dodala da iskustva iz zemalja u kojima su rađeni pilot projekti za ovaj model je pokazao da produktivnost ne pada, već se i povećava.

- Cilj je da zakon omogući fleksibilnost tamo gde i zaposleni i poslodavac procene da kraće radno vreme donosi veći učinak. Ovo je veliki civilizacijski iskorak -objasnila je Savić za “Blic Biznis”.

Poslodavci upozoravaju: "Nije to za celu privredu"

S druge strane poslodavci sa kojima je “Blic Biznis” razgovarao kažu da četvorodnevna nedelja je izazov za veliki broj kompanije jer bi smanjenje radne nedelje sa 40 na 32 sata, uz zadržavanje pune plate, predstavljalo ozbiljan izazov za veliki broj kompanija.

- To lepo zvuči ali treba da se zna da se rad plaća po satu. Ako se broj radnih sati smanji, a zarada ostane ista, cena rada po satu morala bi značajno da poraste. Pojedine kompanije sa visokom produktivnošću i natprosečnim zaradama možda bi mogle da primene takav model, ali najveći deo srpske privrede posluje u znatno težim okolnostima. Postoje firme koje zaposlene plaćaju 400.000 ili 500.000 dinara mesečno i za njih je to možda izvodljivo. Međutim, veliki broj poslodavaca već sada teško podnosi rast troškova poslovanja i povećanje zarada. Moje mišljenje je da kraće radno vreme nije za celu privredu. Mislim da ovo smanjivanje na 32 sata bi bilo vrlo zahtevno, s obzirom na to da bi cena rada tada po satu morala biti značajno veća nego što je to sad. Zato sa uvođenjem četvorodnevne radne nedelje trebalo biti oprezan i da o smanjenju radnih sati, pre nego što se eventualno izmeni radno zakonodavstvo, razgovara i sa poslodavcima kako bi se procenili stvarni efekti takve mere na privredu. Cilj je da zakon omogući fleksibilnost tamo gde i zaposleni i poslodavac procene da kraće radno vreme donosi veći učinak-objasnio je Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković za “Blic Biznis”.

I neki ekonomski stručnjaci smatraju da bi naglo zakonsko prebacivanje celog sistema na 32 radna sata, bez prethodnih pilot-projekata, izazvalo ozbiljne potrese. Po njihovom mišljenju firme koje ne mogu da automatizuju procese morale bi preko noći da zaposle oko 20 odsto više ljudi kako bi pokrile peti radni dan, što bi direktno podiglo troškove plata i finalne cene proizvoda.

Ko u Srbiji prvi može na slobodan petak, a gde je to nemoguće

Dodatni problem je što se Srbija već suočava sa deficitom kadrova u mnogim branšama, pa poslodavci često nemaju koga da zaposle ni za postojeće smene. Iskustva iz Evrope pokazuju da je prelazni period neophodan kako bi se kompanije reorganizovale, digitalizovale procese i naučile da mere učinak, a ne sate provedene za stolom.

Zato i sam predlog Studentske liste naglašava primenu "u sektorima gde priroda posla to dozvoljava" jer je struktura privrede u Srbiji podeljena na dve potpuno različite realnosti.Sa jedne strane, IT sektor, telekomunikacije, finansije, marketing, konsalting, u kojima produktivnost ne zavisi od vremena provedenog za mašinom, već od fokusa i kreativnosti, pa pojedine domaće kompanije već samoinicijativno primenjuju skraćenu nedelju kao glavno oružje u borbi za kvalitetne kadrove.

Sa druge strane, veliki deo srpske privrede i dalje čine fabrike sa trakama koje rade u tri smene, građevinarstvo, poljoprivreda, trgovina, kao i u javnim službama poput zdravstva i prosvete,gde jedan sat manje je i manjak usluga. Pri tom, ukupna produktivnost rada u Srbiji i dalje znatno niža od proseka EU.

Četvorodnevna radna nedelja u Srbiji više nije pitanje naučne fantastike, već pitanje vremena. Iako neće preko noći zameniti tradicionalno radno vreme u svakoj fabrici ili kancelariji, ovaj model ima jasnu budućnost u industrijama koje se oslanjaju na znanje i inovacije.

Na kraju, pobediće one kompanije u Srbiji koje prve shvate da odmoran radnik vredi više od preopterećenog.

Bonus video:

(Espreso / Blic)