Istorijat petka 13-og: Milioni se i dalje plaše

Svaki put kada se u kalendaru poklope peti dan u nedelji i broj trinaest, globalna ekonomija beleži merljiv pad produktivnosti. Fenomen poznat u psihologiji kao paraskevidekatriafobija - iracionalni strah od petka trinaestog - odavno je prerastao okvire folklora i postao ozbiljan faktor koji utiče na tržište nekretnina, avio-saobraćaj i poslovne odluke širom sveta.

Za razliku od autentičnih balkanskih verovanja, strah od ovog datuma predstavlja čist uvozni proizvod sa Zapada. Njegovi koreni leže u preseku srednjovekovne istorije, hrišćanske tradicije i nordijske mitologije.

U petak, 13. oktobra, 1307. godine francuski kralj Filip IV Lepi izdao je nalog za masovno hapšenje i pogubljenje vitezova templara. Ovaj događaj, motivisan prvenstveno kraljevim dugovima prema moćnom redu, ostavio je dubok trag u evropskom kolektivnom sećanju.

U hrišćanskoj ikonografiji, Juda Iskariotski bio je trinaesta osoba za stolom na Tajnoj večeri, dok se sam čin raspeća dogodio u petak. Sličan obrazac prisutan je i u skandinavskom mitu o Valhali, gde je dolazak Lokija kao trinaestog, nepozvanog gosta na gozbu bogova rezultirao smrću boga Baldura i padom sveta u tamu.

Uticaj ovog datuma nije zaobišao ni najviše ešalone moći. Američki predsednik Frenklin Delano Ruzvelt dosledno je izbegavao putovanja trinaestog u mesecu i nikada nije organizovao večere za tačno trinaest zvanica. Slična praksa zadržala se i u savremenoj zapadnoj kulturi, gde pojedini domaćini na trinaestu stolicu postavljaju lutku ili plišanog medveda kako bi simbolično "prevarili" lošu sreću, dok brojni soliteri i avio-kompanije u potpunosti preskaču broj 13 pri numeraciji spratova i sedišta.

Iako savremeni čovek odbacuje klasična sujeverja poput izbegavanja crnih mačaka ili zabrane otvaranja kišobrana u zatvorenom prostoru, ponašanje potrošača pokazuje drugačiju sliku. Tokom godina u kojima se ovaj datum pojavljuje tri puta - kao što je slučaj sa februarom, martom i novembrom - analitičari beleže pad broja sklopljenih ugovora, otkazivanje putovanja i manji promet u maloprodaji.

Psiholozi objašnjavaju ovaj fenomen kroz pristrasnost potvrđivanja. Ljudi su skloni da svaku svakodnevnu neprijatnost, poput zaglavljivanja u saobraćaju ili prosute kafe, pripišu datumu, dok identične situacije drugim danima jednostavno zaboravljaju. Na taj način, kolektivni dogovor oko jednog broja nastavlja da diktira ritam poslovnog sveta sve dok kazaljke ne pređu ponoć.

Bonus video

(Espreso/Telegraf)