Žena koju je godinama vozio taksijem mu ostavila 500.000 evra! Kad je saznao koliko mora da plati porez šokirao se

Osamnaest godina Juri Kuls je proveo za volanom taksija, vozeći kroz centar Genta i njegovu širu okolinu. Za mnoge putnike nije bio samo vozač koji ih prevozi od jedne do druge adrese, već osoba kojoj su mogli da se povere, razgovaraju o problemima i pronađu trenutak mira usred svakodnevne gužve.

“Tokom tih godina prevezao sam hiljade ljudi. Nikada mi nije bilo važno ko ulazi u automobil - svako je zasluživao istu brigu, pažnju i poštovanje. Taksija je često ispovedaonica na točkovima. Moj automobil bio je moj mali svet, sigurno utočište u kojem su ljudi mogli da otvore dušu“, rekao je Juri.

Nikada nije rasipala novac

Među hiljadama njegovih putnika nalazila se i žena koja se izdvajala svojom jednostavnošću. Zvala se Eni. U početku je bila samo jedna od mušterija, ali je vremenom počela sve više da mu priča o sebi, svom životu i prošlosti.

“Kako je poverenje raslo, pričala mi je o studijama sociologije, svom detinjstvu i društvenom angažmanu kojem je posvetila čitav život“, otkrio je.

Na prvi pogled, niko ne bi mogao da pretpostavi da Eni raspolaže značajnim bogatstvom. Nije se razmetala novcem, niti je ponašanjem odavala utisak imućne osobe. Poreklom je iz Genta, ali je decenijama živela u briselskoj opštini Sen-Lamber-Voluve.

Gotovo svake nedelje putovala je vozom do lokalne železničke stanice. Kada bi izašla iz voza i krenula prema taksi-stajalištu, među ostalim automobilima tražila je upravo Jurijev.

“Kada bi me ugledala, uvek bi rekla: 'Vas poznajem, vama verujem', pre nego što bi ušla u automobil. Ostali vozači ponekad su se šalili zbog toga što su pojedine mušterije insistirale da se voze baš sa mnom, ali ja sam samo radio svoj posao i trudio se da uvek budem nasmejan“, priča Juri.

Često ju je vozio do vegetarijanskog restorana u kojem je volela da ruča. Ukoliko bi se zadržala toliko dugo da više nije bilo bezbedno da se vraća vozom u Brisel, odvezao bi je do hotela u gradu, gde bi prenoćila.

Eni nikada nije rasipala novac. Tokom svih tih godina svega nekoliko puta angažovala ga je za vožnju sve do Brisela. Ipak, iza njene skromnosti krila se imovina kakvu malo ko može da zamisli. Posedovala je sedam nekretnina od kojih je ostvarivala prihode od izdavanja, ali to nikada nije pokazivala.

Tokom brojnih zajedničkih vožnji Eni je postepeno počela da mu otkriva najintimnije detalje svog života.

“Ispričala mi je da je tokom života imala tri ozbiljne ljubavne veze, ali da se svaka od njih završila neslavno“, priseća se Juri.

"Sve što je moglo da krene po zlu..."

Eni se nikada nije udavala i nije imala decu. Nije imala ni neposredne naslednike. Njen otac je preminuo dok je bila još mlada. Kao jedina naslednica, dobila je značajnu imovinu.

Uprkos tome, živela je skromno, a sreću je pronalazila u malim susretima sa ljudima i društvenim vrednostima u koje je verovala, prenosi HLN.

Dok je Eni pričala o privatnom životu, i Juri je sa njom delio svoju tešku životnu priču. Njegovo detinjstvo obeležili su siromaštvo i život na društvenoj margini.

Njegova majka je 1973. godine učestvovala u emisiji “Inspraak 73“ na belgijskoj televiziji VRT. Bila je to emisija o paru koji je izašao iz popravnog doma, pokušao da izgradi normalan život, ali se u tom pokušaju izgubio.

“Sve što je kod kuće moglo da krene po zlu, krenulo je po zlu. Prošao sam kroz zanemarivanje, pa sve do fizičkog zlostavljanja. Od svoje 20. godine života“, kazao je.

Juri je imao svega 20 meseci kada je smešten u hraniteljsku porodicu, gde je pod drugim imenom živeo sve do svoje šeste ili sedme godine. Njegov očuh je poginuo u nesreći, sestra se bori sa psihičkim problemima, dok je brat sebi oduzeo život.

Upravo ga je bratova smrt podstakla da 2016. godine svoju bol i iskustva pretoči u knjigu pod nazivom “Ooit wordt het beter”, što u prevodu znači “Jednog dana biće bolje“.

I zaista, stvari su počele da se menjaju nabolje.

Nije mogao da veruje svojim očima

Kada je u septembru na njegovu adresu stiglo zvanično pismo jedne notarske kancelarije, Juri nije mogao da veruje svojim očima. Dve noći nije mogao da spava, a tek nakon toga skupio je hrabrost da pozove i sazna o čemu je reč.

Tada je otkrio koliko je njegov odnos sa Eni zapravo bio poseban. Žena koju je godinama vozio taksijem uvrstila ga je u svoj testament!

“Imala je tri bliske prijateljice i svakoj od njih ostavila je po jedan stan, ali je meni namenila najvredniju nekretninu“, objasnio je.

Prema njegovim rečima, Eni očigledno nije želela da prepusti slučaju šta će se dogoditi sa njenom imovinom nakon smrti, budući da nije imala sopstvenu porodicu. Želela je da sama odluči kome će pripasti bogatstvo i tako spreči da ono bude izgubljeno.

Čak je u testamentu zahtevala da naslednici ne saznaju jedni za druge, odnosno da ne znaju ko je šta dobio, kako bi se izbegla moguća ljubomora i sukobi.

Ipak, u ovoj priči postoji i jedna tužna okolnost. Juri nikada nije dobio priliku da joj se zahvali.

Tokom pandemije koronavirusa taksi-industrija se drastično promenila, između ostalog i zbog sve veće popularnosti platformi poput Ubera. Juri je odlučio da 2023. godine završi svoju karijeru taksiste, čime je izgubio kontakt sa brojnim mušterijama, među kojima je bila i Eni. Poslednji put ju je video 2021. godine.

Tek od notara je saznao da je poslednje godine života provela u zatvorenoj ustanovi za negu, gde je preminula u julu 2025, u 81. godini.

“Boli me što nisam mogao još jednom da je zagrlim dok je bila živa, ali siguran sam da je znala koliko će mi njen gest značiti”, kaže Juri.

"Nisam imao drugog izbora"

Na papiru, dobio je pravo malo bogatstvo. Novinari su imali priliku da delimično pregledaju pismo notara i testament, ali Juri ističe da mu materijalna strana nasledstva nikada nije bila najvažnija.

Nekretninu koja je procenjena na približno pola miliona evra prodao je u međuvremenu.

“Nisam imao drugog izbora. Pošto je Eni imala prijavljeno prebivalište u Briselu, a ja nisam njen član porodice, na mene se primenjuju izuzetno visoki porezi na nasledstvo u Briselu. Gotovo tri četvrtine vrednosti morate da prepustite državi. Nisam imao stotine hiljada evra na štednom računu da bih mogao tek tako da platim taj porez“, objasnio je.

Ipak, dodaje da to ni najmanje ne umanjuje značaj onoga što je Eni učinila za njega.

“Za mene je ovo konačan, opipljiv dokaz da iskrena ljubaznost i spremnost da nekoga saslušate ostavljaju tragove koji su mnogo dublji od iznosa na taksimetru. Upravo zato i pričam ovu priču. Nisam imao mnogo sreće u životu, ali ovo je definitivno prekretnica“, kaže Juri.

Prodaja nekretnine trebalo bi zvanično da bude zaključena kod notara narednih dana. Dodaje da svi koji poznaju njegovu prošlost i čuju šta mu se dogodilo imaju gotovo istu reakciju.

“Juri, ako postoji neko ko je ovo zaslužio, onda si to ti“, govore mu.

Danas, Juri radi skraćeno radno vreme kao tehničar za održavanje u apotekama COOP, a istovremeno vodi i sopstvenu pivarsku kompaniju United Beers. Kroz svoja piva, među kojima su “Bavo“ i “Goedelieve“, odaje počast istorijskim ličnostima koje su se nesebično zalagale za najugroženije članove društva.

O toj temi napisao je i knjigu “Iedereen Bavo“, posvećenu solidarnosti.

“Moj moto je: ‘Što više daješ, to si bogatiji’. Nosim težak životni teret, ali nisam postao ogorčen. Čitavog života vodio sam se filozofijom: Ko čini dobro, dobro mu se vraća“, zaključuje Juri.

Bonus video:

(Espreso/ Telegraf/ Prenela: T.M.)