Pare kaplju i dok spavate! Evo koliko košta otvaranje samouslužne perionice veša

Posao u kojem mušterije same peru i suše veš, dok vlasnik ne mora da provodi ceo dan u lokalu, sve je zanimljiviji ljudima koji razmišljaju o sopstvenom biznisu. Samouslužne perionice veša, kakve su godinama popularne u inostranstvu, postepeno pronalaze svoje mesto i na tržištu Srbije.

Princip je jednostavan: korisnik donosi veš, ubacuje ga u profesionalnu mašinu, bira program i plaća uslugu, dok automatizovani sistem obavlja ostatak posla. Vlasnik, sa druge strane, ne mora da angažuje veliki broj zaposlenih, ali mora da obezbedi održavanje opreme, čistoću prostora i redovno snabdevanje sredstvima za pranje.

Ono što ovaj poslovni model čini zanimljivim jesu ponovljene mušterije, mogućnost rada tokom većeg dela dana i činjenica da se prihod ostvaruje bez klasične usluge koju obavlja radnik. Ipak, početno ulaganje nije malo, a zarada najviše zavisi od lokacije, broja mašina i njihove iskorišćenosti.

Koliko košta otvaranje samouslužne perionice veša?

Prvi i najveći trošak predstavljaju profesionalne mašine za pranje i sušenje veša. One se razlikuju od standardnih kućnih uređaja po kapacitetu, izdržljivosti i mogućnosti da rade veliki broj ciklusa svakog dana.

Za početak je potrebno obezbediti i odgovarajući poslovni prostor, instalacije za vodu i odvod, dovoljno električne snage, ventilaciju, sistem naplate i eventualno automatsko doziranje deterdženta i omekšivača.

Troškovi zavise od toga da li se kupuje nova ili polovna oprema, koliko mašina će biti postavljeno i da li prostor već ima odgovarajuću infrastrukturu.

Najvažnije stavke početnog ulaganja su:

Profesionalne mašine za pranje veša.

Industrijske sušilice.

Adaptacija lokala i uređenje enterijera.

Vodovodne i elektroinstalacije.

Ventilacija i odvod toplote.

Sistem za automatsku naplatu.

Kamere i bezbednosna oprema.

Početne zalihe deterdženata i sredstava za održavanje.

Posebno treba obratiti pažnju na instalacije. Lokal koji na prvi pogled deluje idealno može zahtevati ozbiljne građevinske i tehničke radove pre nego što u njega budu postavljene profesionalne mašine.

Zbog toga nije dovoljno računati samo cenu uređaja. Ukupna investicija mora da obuhvati i sve troškove osposobljavanja prostora za rad.

Koliko košta jedno pranje veša u Srbiji?

Cenovnici postojećih samouslužnih perionica u Beogradu pokazuju da ova usluga već ima svoje tržište.

Na primer, u jednoj beogradskoj samouslužnoj perionici pranje veša u mašini kapaciteta do 10 kilograma košta 700 dinara, dok se sušenje naplaćuje 300 dinara za ciklus od 20 minuta.

Druga perionica za pranje naplaćuje od 600 do 800 dinara, u zavisnosti od izabranog programa, dok je sušenje 400 dinara.

To znači da korisnik koji opere i osuši veš može da potroši između 1.000 i 1.200 dinara, u zavisnosti od lokala i potrebnog vremena sušenja.

Posebna pogodnost za korisnike jeste to što su u pojedinim objektima deterdžent i omekšivač već uključeni u cenu pranja, pa ne moraju da donose sopstvena sredstva.

Ovakva usluga posebno može biti zanimljiva ljudima koji nemaju dovoljno prostora za veliku mašinu, podstanarima, studentima, turistima, ali i porodicama koje povremeno imaju potrebu za pranjem velikih količina veša, ćebadi i posteljine.

Koliko mušterija je potrebno da bi perionica bila isplativa?

Ovo je najvažnije pitanje za svakoga ko razmišlja o ulasku u ovaj posao.

Prihod ne zavisi samo od broja ljudi koji ulaze u lokal, već i od toga koliko mašina koriste, koliko često se vraćaju i da li pored pranja koriste i uslugu sušenja.

Ako uzmemo primer da mušterija za jedno pranje i jedan ciklus sušenja u proseku potroši 1.000 dinara, možemo napraviti nekoliko ilustrativnih scenarija.

Primer mogućeg mesečnog prometa:

10 kompleta pranja i sušenja dnevno – oko 300.000 dinara mesečnog prometa.

20 kompleta dnevno – oko 600.000 dinara mesečnog prometa.

30 kompleta dnevno – oko 900.000 dinara mesečnog prometa.

Računica je napravljena za 30 radnih dana i pretpostavlja da svaki korisnik plati jedno pranje i jedan ciklus sušenja po ukupnoj ceni od 1.000 dinara.

Važno je naglasiti da je ovo bruto promet, a ne čista zarada vlasnika. Od njega se oduzimaju troškovi vode, struje, eventualnog gasa, deterdženata, zakupa prostora, održavanja mašina, poreza i drugih poslovnih obaveza.

U praksi, upravo broj ciklusa po mašini tokom dana predstavlja jedan od najvažnijih pokazatelja uspešnosti ovog posla.

Struja, voda, zakup i održavanje: Gde odlazi najveći deo novca?

Iako samouslužna perionica ne mora da ima veliki broj zaposlenih, to ne znači da su mesečni troškovi mali.

Najveći deo operativnih rashoda čine energenti i voda, posebno kada su mašine i sušilice u čestoj upotrebi.

Među najvažnijim mesečnim troškovima su:

1. Struja i voda

Svako pranje zahteva određenu količinu vode i električne energije, dok sušilice dodatno povećavaju potrošnju. U zavisnosti od vrste uređaja, sušenje može koristiti električnu energiju ili gas.

2. Zakup poslovnog prostora

Lokacija je presudna. Prostor u blizini studentskih domova, većih stambenih kompleksa, zgrada sa mnogo podstanara ili turističkih objekata može imati veći potencijal od lokala u delu grada u kojem većina domaćinstava ima sopstvene mašine.

3. Deterdženti i sredstva za pranje

Ako vlasnik obezbeđuje automatsko doziranje deterdženta, omekšivača i dezinfekcionih sredstava, i ovaj trošak mora biti uračunat u cenu usluge.

4. Servisiranje i popravke

Profesionalne mašine rade pod velikim opterećenjem. Redovno održavanje, zamena delova i eventualni kvarovi predstavljaju trošak koji ne sme da se zanemari.

5. Ostali troškovi

Tu spadaju internet, fiskalizacija, knjigovodstvo, osiguranje, čišćenje prostora, bankarske provizije i eventualna rata kredita kojim je finansirana oprema.

Zbog svega toga, visoki mesečni promet ne znači automatski i veliku dobit.

Može li perionica zaista da radi bez zaposlenih?

Jedna od najvećih prednosti ovog poslovnog modela jeste mogućnost automatizacije.

Korisnik sam bira mašinu, plaća uslugu i pokreće ciklus pranja. U zavisnosti od sistema, plaćanje može da se obavlja gotovinom, karticom, žetonima ili putem QR koda.

Ipak, to ne znači da vlasnik može potpuno da prepusti posao samom sebi.

Neko mora da vodi računa o higijeni lokala, prazni i čisti mašine, proverava stanje opreme, dopunjava sredstva za pranje i rešava probleme kada se pojave.

Moguće je organizovati rad tako da vlasnik većinu tih aktivnosti obavlja povremeno, uz pomoć sistema za nadzor i automatizovanu naplatu, ali je redovna kontrola neophodna.

Dodatna mogućnost zarade može biti uvođenje usluga preuzimanja, pranja, sušenja i vraćanja veša na adresu, ali takav model već zahteva dodatnu organizaciju i angažovanje radnika.

Ko su najčešći korisnici samouslužnih perionica?

Za uspeh ovog biznisa nije dovoljno samo otvoriti lokal i postaviti mašine. Potrebno je pronaći područje u kojem postoji stvarna potreba za ovom uslugom.

Najzanimljivije ciljne grupe mogu biti:

Studenti i mladi koji žive u iznajmljenim stanovima.

Podstanari koji nemaju sopstvenu veš-mašinu.

Turisti koji borave u apartmanima.

Porodice koje imaju potrebu za pranjem velikih komada posteljine.

Ljudi koji nemaju dovoljno prostora za sušilicu.

Vlasnici apartmana i manjih smeštajnih objekata.

Posebno je važno proveriti konkurenciju u okolini. Ako u neposrednoj blizini već postoji nekoliko sličnih lokala, novi preduzetnik mora da ponudi nešto zbog čega bi korisnici izabrali baš njegovu perionicu.

To mogu biti duže radno vreme, veći kapacitet mašina, jednostavnije plaćanje, bolji prostor ili dodatne usluge.

Za koliko vremena može da se vrati početno ulaganje?

Povraćaj investicije zavisi od početne cene opreme, troškova adaptacije, visine mesečnih rashoda i broja korisnika.

U jednom primeru iz domaće prakse, koji je objavio Blic, vlasnici samouslužne perionice u Novom Sadu govorili su o očekivanju da im se investicija vrati za približno dve godine. Međutim, to je njihova procena za konkretan posao, a ne garancija da će isti rezultat ostvariti i drugi preduzetnici.

Najveća greška bila bi ući u ovaj posao računajući samo koliko novca može da se naplati od mušterija.

Pre otvaranja potrebno je napraviti projekciju za najmanje tri scenarija: slabiji promet, prosečan promet i veliki broj korisnika. Tako vlasnik može da proceni da li posao može da pokrije sve obaveze čak i kada nema dovoljno mušterija.

Samouslužna perionica može biti zanimljiva poslovna prilika, ali samo ako se dobro odaberu lokacija, oprema i model naplate. Mašine mogu da rade tokom većeg dela dana, ali pravi posao počinje mnogo pre nego što prvi korisnik ubaci veš u bubanj.

Bonus video:

(Espreso/Biz portal)