"Ja lečim njih, oni leče mene": Grga u kućici bez struje i vode, u šumi bez signala, stvorio svoju bajku

Duboko u šumi, daleko od gradske gužve, u kućici bez struje i vode, Hrvoje, poznatiji kao Grga, ostvario je san koji je nosio još od detinjstva. U Donjim Zdjelicama, u Hrvatskoj, napravio je pravo utočište za životinje, u kojem danas živi oko 300 neobičnih stanovnika.

Na velikom prostoru, ograđenom sa dva kilometra ograde, zajedno borave jeleni, emui, konji, poniji, magarci, svinje, krave, koze, ovce, galebovi i brojne druge ptice.

Priča o Grginom konaku predstavljena je u emisiji "Provjereno", a iza ovog neobičnog mesta kriju se brojne tužne, ali i dirljive životinjske sudbine.

Svaka životinja ima svoju tužnu priču

Svaka životinja koja je pronašla utočište kod Grge ima svoju tešku prošlost. Među njima je i magarac Fili, nekada radna životinja u Dalmaciji, koji je nakon što su ga mladenci dobili za svadbeni poklon završio kod Grge. Iza sebe ima težak život i deformisane zglobove.

Najstariji stanovnik konaka je poni Miško, koji ima 35 godina, dok je najveća krava Alinka, teška čak 800 kilograma. Tu su i krava Jelica, spasena iz klanice, i ovčica Srećica, koja je rođena sa problemima u nogama. Odrasle su zajedno i postale nerazdvojne prijateljice.

Među stanovnicima je i konj Geronimo, koji je nakon smrti vlasnika završio kod Grge. Njegov sin, koji živi u Nemačkoj, jednom godišnje dolazi da ga obiđe i donosi mu hranu i lekove, jer mu je konj poslednja uspomena na oca.

Grga i Lucija brinu i o životinjama koje uspevaju da oporave i vrate u prirodu.

San koji je nastao posle teškog životnog perioda

Grga je nekada imao veoma dobro plaćen posao, ali se u njemu nije pronalazio. Nakon teškog razvoda 2014. godine, odlučio je da ostvari svoj dečački san i počne da gradi utočište za životinje. Naredne dve godine najveći deo posla obavljao je sam.

Ljubav prema životinjama prati ga od detinjstva. Školovao se za veterinarskog tehničara, a danas, osim što brine o svom konaku, radi i kao timaritelj u Hrvatskoj Sahari u Đurđevcu. Po povratku kući čekaju ga nove obaveze, od hranjenja životinja do popravljanja ograda.

Otvoreno govori i o borbi sa depresijom, ističući koliko mu životinje pomažu da nastavi dalje.

"Ja verujem da ja i te životinje živimo u simbiozi. Ja moram da ustanem, ja njih moram da nahranim. Oni mene trebaju. A dok se vi ustanete i pokrenete, onda je dan krenuo. Tako da ja lečim njih, oni leče mene", ispričao je Grga.

Mesto gde ljudi ponovo otkrivaju ljubav prema životinjama

Jednom mesečno Grga i njegova partnerka Lucija organizuju dan otvorenih vrata, kada ih posećuju ljudi iz cele Hrvatske. Ulaz se ne naplaćuje, već posetioci donose hranu za životinje, koje mogu slobodno da obilaze i maze.

Grgi je posebno važno da deca shvate da životinje imaju osećanja i da umeju da uzvrate ljubav. Često se dešava da mališani stignu sa telefonima, žaleći se da nema signala, ali ubrzo zaborave na njih kada im priđu životinje.

Opstanak konaka zavisi i od podrške zajednice

Pored volontera, ima i ljudi koji svakog meseca izdvajaju od pet do deset evra za životinje.

"Ne činimo ga Hrvoje, ja, volonteri, čini ga cela zajednica. Zato što, zahvaljujući zajednici, ovo utočište napreduje iz dana u dan", poručuju Grga i Lucija.

Iako je život daleko od grada težak, a obaveza ne manjka, Grga ne razmišlja o odustajanju. Njega čeka operacija oba kolena, dok je Lucija slomila vratni pršljen, ali se nadaju da će uz pomoć volontera i dobrih ljudi uspeti da nastave brigu o životinjama.

"Jako puno odricanja, jako težak život, ali gledajte, ja sam veseo, ja sam nasmejan, ja sam srećan i ne bih menjao to ni za šta na ovom svetu. Ja sam rekao da odavde idem samo, kako se kaže, nogama napred. Ja se nadam da ću provesti ostatak života ovde", kaže Grga.

Bonus video:

(Espreso/Blic)