Od novinarke do prve žene na čelu države! Evo ko je nova predsednica Bugarske, jedna detalj ostavlja bez teksta

Ilijana Jotova pobedila je na predsedničkim izborima u Bugarskoj, osvojivši 57,58 odsto glasova u drugom krugu, pokazuju gotovo konačni rezultati Centralne izborne komisije, nakon obrađenih 99,95 odsto biračkih zapisnika.

Time je postala prva žena u istoriji Bugarske koja je neposredno izabrana za predsednicu države.

Njen protivkandidat Andrej Gurov osvojio je 39,47 odsto glasova, a nakon objavljivanja rezultata prihvatio je poraz.

Jotova je pobedu ostvarila na izborima održanim 1. novembra, čime je obezbedila petogodišnji predsednički mandat.

Ko je Ilijana Jotova

Ilijana Jotova rođena je 24. oktobra 1964. godine, prema podacima sa zvaničnog sajta predsedništva Bugarske.

Završila je Devetu francusku jezičku gimnaziju "Alfons de Lamartin", a potom i studije bugarske filologije na Univerzitetu "Sveti Kliment Ohridski" u Sofiji.

Usavršavala se na Francuskoj nacionalnoj školi za administraciju (ENA) i u Centru za evropske studije u Strazburu.

Od 1990. do 1997. godine radila je na Bugarskoj nacionalnoj televiziji (BNT), gde je obavljala poslove novinara, urednika i voditelja, a bila je i direktorka Direkcije za vesti i aktuelnosti.

U politiku je ušla 1997. godine, kada je postala šefica pres-službe Bugarske socijalističke partije (BSP).

U periodu od 1997. do 2007. godine bila je šefica pres-centra Nacionalnog saveta Bugarske socijalističke partije (BSP). Članica Nacionalnog saveta te stranke bila je od 2000. do 2016. godine.

U januaru 2006. izabrana je za zamenicu predsednika Gradskog saveta BSP-a u Sofiji, na kojoj je funkciji ostala do 2012. godine. Iste godine postala je članica Izvršnog biroa Nacionalnog saveta stranke, gde je ostala do 2016.

Jotova je bila poslanica 40. saziva Narodne skupštine Bugarske od 2005. do 2007. godine.

Tokom tog perioda obavljala je i funkciju predsednice bugarske delegacije u Parlamentarnoj skupštini Frankofonije, kao i potpredsednice parlamentarne delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

Od juna 2007. godine bila je poslanica Evropskog parlamenta, gde je pripadala poslaničkoj grupi Progresivnog saveza socijalista i demokrata. Tokom prvog mandata bila je članica Odbora za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača, kao i Odbora za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove.

Tokom drugog mandata u Evropskom parlamentu, od 2009. do 2014. godine, obavljala je funkciju potpredsednice Odbora za borbu protiv organizovanog kriminala, korupcije i pranja novca, kao i potpredsednice Delegacije za parlamentarnu saradnju EU i Moldavije.

Bila je članica više drugih odbora i delegacija, uključujući odbore za ribarstvo i predstavke. Jotova je autorka prvog izveštaja Evropskog parlamenta o Crnom moru i ribarstvu u tom području.

Tokom trećeg mandata, od 2014. do 2017. godine, bila je potpredsednica Odbora za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove, kao i članica nekoliko drugih parlamentarnih tela.

Takođe je obavljala funkciju potpredsednice delegacije Evropskog parlamenta u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje EU i Crne Gore, a učestvovala je i u radu Parlamentarne skupštine Unije za Mediteran.

Među glavnim temama kojima se bavila tokom rada u Evropskom parlamentu bili su borba protiv terorizma, zaštita ličnih podataka, migrantska kriza i zalaganje za prijem Bugarske u Šengenski prostor.

Autorka je izveštaja i predloga evropskih propisa koji su se odnosili na rešavanje migrantske krize. U Odboru za regionalni razvoj izradila je i prvi izveštaj Evropskog parlamenta o kohezionoj politici u planinskim regionima.

Šira javnost u Bugarskoj upoznala ju je i kroz saradnju sa sadašnjim premijerom Bugarske Rumenom Radevim, sa kojim je 2016. godine izabrana za potpredsednicu države. Na toj funkciji ostala je i nakon reizbora 2021. godine, prenosi BTA.

U okviru ovlašćenja koja joj je poverio tadašnji predsednik Rumen Radev, bavila se i pitanjima državljanstva, pomilovanja i pružanja azila.

Imala je nadležnosti u postupcima dodele i oduzimanja bugarskog državljanstva, kao i imenovanja i razrešenja pojedinih državnih službenika.

Tokom mandata često je posećivala bugarske zajednice u inostranstvu, među kojima su i one u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Albaniji, Moldaviji i Ukrajini.

Posebno je podržavala rad nedeljnih škola u kojima deca bugarskog porekla uče jezik, istoriju i kulturu svoje matične zemlje

Posle ostavke Rumena Radeva u januaru 2026, Jotova je, u skladu sa bugarskim Ustavom, preuzela dužnost predsednice i tako postala prva žena na čelu bugarske države.

Njena politička uverenja i stavovi o međunarodnim odnosima privlačili su pažnju javnosti, posebno kada je reč o ratu u Ukrajini.

Jotova se zalagala za diplomatsko rešenje sukoba i pregovore, a protivila se daljem slanju vojne pomoći Kijevu. Ona smatra da se sukob ne može završiti vojnim putem i zalaže se za pregovore sa ciljem postizanja mira.

Tokom predsedničke kampanje isticala je da Bugarska treba samostalno da donosi odluke o svojoj spoljnoj politici, uz očuvanje evropske orijentacije zemlje.

Posebno je isticala i značaj ćirilice kao dela bugarskog kulturnog nasleđa.

Kada je reč o odnosima sa Severnom Makedonijom, zauzimala je čvrst stav da Bugarska ne treba da odustane od svojih pozicija u vezi sa istorijskim i identitetskim pitanjima.

Jotova je udata i ima jednog sina. Govori francuski, a služi se i ruskim i engleskim jezikom.

Bonus video:

(Espreso/ Telegraf/ Prenela: T.M.)