Saičić otkrio 3 najvažnija cilja Studentske liste i kako će biti formirana nova Vlada

Radomir Saičić, kandidat na Studentskoj listi, izjavio je da je više desetina stručnjaka, eksperata u pojedinim oblastima radilo na sastavljanju Studentskog programa, elaborata koji na više od 1.200 strana opisuje način na koji će Studentska lista "ove probleme rešavati, obnoviti institucije sistema i ostvariti napredak na svim poljima". Kako kaže, Studentska lista će ovo ostvariti kroz rad Narodne skupštine.

Radomir Saičić redovni je profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti, rođen u Beogradu 1961. godine. Nakon ubedljive pobede na izborima rekao je da se o formiranju Vlade Srbije svakako razmišlja.

"Njenom formiranju prethodiće verifikacija izborne volje i konstitutivna sednica Skupštine, posle čega će u zakonskom roku biti formirana nova vlada. Cilj nam je svakako da ceo ovaj proces ne traje predugo i da se ne iscrpljuje do krajnjih zakonskih granica, ali ovom poslu pristupamo u isto vreme odgovorno i bez brzopletosti. Zaista, između 250 kandidata i većeg broja spoljnih saradnika za različite oblasti, neće biti teško izabrati stručne ljude koji će najbolje voditi zemlju. Cela Studentska lista ima zajedničke interese o kojima je već bilo reči: vladavina prava, borba protiv korupcije, oslobađanje medija, ekonomski razvoj i još mnogo toga tako da se tu ne očekuju trzavice", kazao je Saičić u intervjuu za današnji NIN.

Otkrio je i koji će biti prvi koraci u borbi protiv korupcije.

Institucionalne promene na vrhu mafijaške hobotnice su prvi korak, preduslov za sve naredne. Zatim otvaranje ugovora za javnost. Važno je da se i samo tužilaštvo uključi, jer ima odgovornost i taj zadatak, kao jedna od grana vlasti. Sledi oduzimanje nelegalno stečene imovine koja bi pre toga bila zamrznuta do okončanja procesa za koje se nadamo da će biti brzo rasvetljeni jer novac je uvek ostavljao svoj trag. Bliži se godišnjica pogibije 16 žrtava pada nadstrešnice u Novom Sadu. Prvi i najvažniji od inicijalnih studentskih zahteva bio je istraga i krivično gonjenje odgovornihporučio je Saičić za NIN.

Objasnio je i zbog čega je nedavno ušao u politiku.

Kao što u ratu, kada se proglasi mobilizacija, svi (privremeno) ostavljamo svoja građanska zanimanja, oblačimo uniformu i borimo se protiv neprijatelja kao vojnici i oficiri, tako sam i ja preuzeo svoju ulogu u ovoj borbi studentskog pokreta koji je svoju političku artikulaciju ostvario formiranjem

Studentske liste. Ja sam rezervni oficir, pa kada se rat završi nameravam da skinem uniformu i da se vratim svojim redovnim aktivnostima univerzitetskog profesora i istraživača. Ali treba još dosta toga uraditi do demobilizacije - poručio je Saičić.

"Tri najvažnija cilja: borba za slobodu, istinu i pravdu"

Izdvojio je tri najvažnija cilja Studentske liste.

Teško ih je rangirati po značaju jer je svaki od ciljeva Studentske liste neophodan za normalan život građana Srbije. Ipak, ako bih morao da u tri reči sažmem svoj pokretački motiv, to bi bila borba za slobodu, istinu i pravdu. Godinama smo robovali korumpiranoj vlasti, koja institucije sistema: oslobađanjem nas je podjarmila urušavajući sve institucije sistema.Oslobađanjem pravosudnog sistema vratićemo pravdu, oslobađanjem sistema informisanja ponovo će se čuti isti u javnom prostoru koji je godinama bio ispunjen klevetama i govorom mržnje. Moj lični stav? Stalo mi je ne do puke promene vlasti, već do uspostavljanja jednog zdravog sistema vrednosti poručio je Saičić.

Na pitanje da li je politička zajednica moguća bez ideološkog jedinstva i potiskivanja suštinskih neslaganja Saičić odgovara da "svi želimo da udišemo čist vazduh, da pijemo bistru vodu i jedemo zdravu hranu".

To određuje naš stav prema poljoprivredi, ekologiji i rudarstvu, nezavisno od ideoloških opredeljenja. Želimo državu u kojoj će svi biti jednaki pred zakonom, u kojoj će se posao dobijati prema stručnosti, a ne prema partijskoj pripadnosti, u kojoj će pacijent biti u centru pažnje zdravstvenog sistema, a učenik predstavljati svrhu postojanja obrazovnog sistema. U kojoj će univerzitet biti izvor znanja, obrazovanja, naučno-tehnološkog razvoja, privrednog napretka, kvalifikovanog donošena političkih odluka, kulturnog razvoja i umetničkog stvaralaštva... Verujem da ćemo složno raditi na ostvarenu ovih ciljeva. Naravno, ima pitanja po kojima imamo različite, pa i sasvim suprotne stavove. Treba pokazati razum, sačiniti listu prioriteta, pragmatično staviti težište na ono što nas spaja, a ne na ono što nas deli. Vremenom, kako se ovi ciljevi budu ostvarivali, a naše međusobno poverenje učvršćivalo, stvoriće se uslovi za demokratski dijalog o spornim pitanjima. Verujem da će racionalnost prevladati ideološku ostrašćenost - navodi Saičić.

Kandidat Studentske liste otkrio je i koje su to crvene linije gde se povlači granica između pragmatičnog političkog kompromisa neophodnog za napredak države i kompromisa koji destruiše temelj političkog angažmana.

Ogroman uspeh studentskog pokreta proističe iz neiscrpne eneegije koja je pratila borbu studenata za temeljne vrednosti. Veliku ulogu u tome imali su ideali, uverenje da je moguće izgraditi pravedno društvo, bolji svet. Nekome je to moglo izgledati naivno, nezrelo, bez uporišta u dosadašnjem političkom iskustvu, ali studenti su uspeli! Ako se politika svede na puku "umetnost mogućeg", politički akteri neće imati energiju potrebnu za suštinske promene. Ne smemo zaboraviti, niti izneveriti osnovne vrednosti i ciljeve koje smo na početku postavili. Takođe: sve što radimo mora biti u interesu društva i države, a ne pojedinca i lične koristi. Kada se tako radi, neophodan balans između mogućeg i poželjnog će biti lakše uspostavljen, a reč kompromis imaće značenje racionalnog dogovora, a ne kompromitovanja - poručio je Saičić.

Kako kaže, parlamentarna demokratija daje odgovor na pitanje kako razrešiti napetost između demokratske volje građana i autoriteta stručnog znanja jer "odluke donose stručni ljudi izabrani demokratskim procesom".

Problemi nastaju kada se ova institucija zloupotrebi, što je bio slučaj u prethodnom periodu. Verujem da će budući rad Skupštine, ipak, imati jednu specifičnost koja će se ogledati u tesnoj saradnji poslanika sa studentskim pokretom.Narodni poslanici su birani po svom integritetu i znanju; podsećam da među njima ima 160 doktora nauka, što bi trebalo da bude garancija stručnosti. U Narodnoj skupštini odluke će donositi poslanici, ali uz konsultacije sa predstavnicima studenata, u tesnoj saradnji sa njima, naveo je Saičić.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf.rs/NIN)