OVA BOLEST JE TIHI UBICA ! Poznati KARDIOLOG TVRDI: "IZAZIVA MOŽDANI, OPERIŠE SE SAMO AKO..." Dovodi i DO SMRTI!

Svaki četvrti smrtni slučaj u svetu povezan je sa trombozom. Međutim, opasnost nije uvek odmah uočljiva, a faktori rizika mogu biti skriveni u svakodnevnom životu.

Ko je u najvećem riziku? Kakvu ulogu imaju hormonski lekovi i da li je moguće unapred predvideti rizik od nastanka krvnih ugrušaka? Zašto ne bi trebalo samoinicijativno uzimati aspirin „radi prevencije”? Na ova pitanja, ekskluzivno za portal 5-tv.ru, odgovorio je dr Nikita Lomakin, glavni kardiolog Uprave predsednika Ruske Federacije.

Kako izgleda tromboza i koji su njeni znaci?

Tromboza predstavlja stvaranje krvnog ugruška (tromba) tamo gde mu nije mesto. Na prvi pogled, to može delovati bezazleno, budući da je formiranje ugruška sasvim normalan fiziološki odgovor organizma. Za to je zaslužan složen sistem zgrušavanja krvi, koji lekari proučavaju već decenijama.

„Kada nastane oštećenje krvnog suda i počne krvarenje, aktiviraju se svi faktori koji učestvuju u stvaranju tromba. To je fiziološki scenario”, objašnjava stručnjak.

Međutim, ako se krvni ugrušak formira na pogrešnom mestu i u trenutku kada nije potreban, reč je o patološkom stanju.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodnog društva za proučavanje i kontrolu tromboze i hemostaze, svaki četvrti smrtni slučaj u svetu povezan je sa ovim stanjem. Dijagnoza može uključivati ishemijski moždani udar, infarkt miokarda ili malignu bolest, ali neposredni uzrok smrti je upravo tromboza.

„Stoga je ovo, po mom mišljenju, najvažniji, odnosno najfundamentalniji problem u današnjoj medicini”, ističe specijalista.

Tromboza kod drugih oboljenja

Tromboza ne bira svoje žrtve nasumično – ona ima svoje „omiljene” grupe ljudi. Prvu grupu čine pacijenti koji se podvrgavaju hirurškim zahvatima.

„Određene operacije nose povećan rizik kako od krvarenja, tako i od stvaranja krvnih ugrušaka. Sam boravak u bolnici, neaktivan način života, kao i nepokretnost pre i posle operacije, takođe su povezani sa povećanim rizikom”, navodi kardiolog.

Drugu grupu čine onkološki pacijenti. Tumori se klasifikuju upravo na osnovu rizika od nastanka tromboze. „Tu je mlečna žlezda, kod koje je rizik od tromboze izuzetno nizak, a tu je i pankreas, kod kojeg je rizik katastrofalan”, navodi lekar kao primer.

Zatim sledi tromboza povezana sa malignim oboljenjima, kada sama bolest i hemoterapija dovode do pojačanog zgrušavanja krvi.

Najčešći poremećaj srčanog ritma, atrijalna fibrilacija, uzrok je ogromne većine ishemijskih moždanih udara širom sveta.

„Više od 50% slučajeva na neki način je povezano sa atrijalnom fibrilacijom, pri čemu dolazi do stvaranja krvnih ugrušaka u srčanim komorama – prvenstveno u aurikuli leve pretkomore – koji zatim dovode do embolije; drugim rečima, oni putuju kroz krvotok i izazivaju moždani udar”, objašnjava lekar.

Zdravlje žena i hormonski rizici kod tromboze

Ove godine, Svetski dan borbe protiv tromboze posvećen je zdravlju žena, i to nije slučajno. Žene se suočavaju sa specifičnim rizicima u različitim fazama života. Posebna oblast je akušerstvo: rizik od pojave krvnih ugrušaka postoji kako tokom trudnoće, tako i u periodu nakon porođaja.

Hormonska kontracepcija je još jedna ozbiljna tema.

„Genetika povlači obarač, a dodatni faktori iz našeg okruženja pomažu u tome – i pucanj odjekuje”, kaže stručnjak, navodeći metaforu jednog svog evropskog kolege.

Blagi oblici nasledne trombofilije možda se nikada neće ispoljiti, ali sedeći način života, zloupotreba alkohola i pušenje mogu dovesti do toga da se ti genetski faktori aktiviraju. Takođe, treba uzeti u obzir i hormonsku supstitucionu terapiju.

Ljudi u najvećoj opasnosti od trombova

Tokom dugih letova, rizik od tromboze raste čak 17 puta. A šta je sa ljudima koji retko lete, ali provode osam do deset sati za računarom, a zatim zaglave u saobraćajnoj gužvi?

„Reč je o smanjenoj pokretljivosti, a u suštini nije važno koji su faktori do toga doveli”, odgovara kardiolog.

Klinike širom sveta, smeštene u blizini velikih aerodroma, prikupljaju obimne baze podataka o slučajevima plućne embolije.

Dugotrajno sedenje u saobraćajnim gužvama, vožnja na dužim relacijama ili nepomično sedenje za računarom – sve su to faktori rizika.

Najgora stvar kod tromboze je to što ona protiče bez simptoma.

„Sve najvažnije, a ponekad i zastrašujuće stvari u našim životima dešavaju se veoma tiho. Isto važi i za trombozu. Tromboza ne boli. To je patološki proces koji se odvija unutar krvnog suda. Simptomi se pojavljuju tek kada se sve već dogodilo, odnosno kada se negde formirao ugrušak”, upozorava stručnjak.

Da li je moguće unapred prepoznati rizike? Da, upravo tome služi preventivna medicina.

Zadatak lekara je da identifikuju rizične grupe za pojavu tromboze i započnu lečenje tih pacijenata što je ranije moguće. Skrining na maligne bolesti je ključan kako bi se izbegla pojava tromboze povezane sa kancerom. Kardiovaskularni faktori rizika su takođe tesno povezani sa rizikom od tromboze.

Bonus video:

(Espreso/Stil/Dijana Lazić/Prenela: N.J)