Stigla najnovija prognoza, meteorolozi upozoravaju na KLJUČAN FAKTOR! Evo kakva nas ZIMA ČEKA, neće vam se dopasti

Analiza šest sezonskih prognostičkih modela, koju je objavio meteorološki portal "Severe Weather Europe", ukazuje da bi zapadna, centralna i južna Evropa mogle da zabeleže snežne padavine ispod proseka. Najveće smanjenje se očekuje na Balkanu, u Skandinaviji i delovima centralne Evrope.

Meteorolog Andrej Flis, u svojoj analizi od 15. oktobra, navodi da najnoviji podaci potvrđuju trend slabije snežne sezone na većem delu kontinenta. Ažurirani proračuni ECMWF modela za oktobar pokazuju manje snega u poređenju sa septembarskom prognozom, sa najvećim promenama u južnoj i centralnoj Evropi.

Na vremenske uslove utiče i snažan El Ninjo, klimatski fenomen zagrevanja površine tropskog Pacifika koji menja atmosfersku cirkulaciju i vremenske obrasce na globalnom nivou.

Balkan sa najvećom očekivanom nestašicom snega

Prosek šest sezonskih modela predviđa manje snežnih padavina nego što je uobičajeno za skoro celu zapadnu, centralnu i južnu Evropu. Najizraženiji deficit snežnih padavina očekuje se duž zapadne obale Skandinavije, na severu Ujedinjenog Kraljevstva i na zapadnom Balkanu. Mogućnost iznadprosečnih snežnih padavina postoji samo na krajnjem severoistoku Evrope i u malim delovima severnih planinskih regiona.

Oktobarske projekcije su posebno nepovoljne za južnu Evropu i Balkan. Dok je u septembru predviđano da će region dobiti 4,7 centimetara snega manje od proseka, u oktobru se očekivani deficit povećao na 12,1 centimetar. Ovo je lošija prognoza za 7,4 centimetra, što je najveća negativna promena među sedam analiziranih evropskih regiona.

Prognoza je smanjena za sve evropske regione

Najnoviji podaci modela ECMWF-a pokazuju smanjene prognoze snežnih padavina za sve analizirane delove Evrope. U Centralnoj Evropi i Alpima očekivanja su smanjena za 7,3 centimetra u poređenju sa septembrom, a u Istočnoj Evropi i baltičkim državama za 5,6 centimetara. Sada se prognozira da će Skandinavija dobiti 8 centimetara manje snega od proseka, dok se deficit za Jugoistočnu Evropu procenjuje na 4,9 centimetara. Prognozira se da će Ujedinjeno Kraljevstvo i Irska dobiti 8,4 centimetra manje snega, a u Zapadnoj i Jugozapadnoj Evropi 8,2 centimetra manje snega od proseka.

Evropski model ECMWF i britanski UKMO sada se slažu da bi ukupna količina snega od decembra do februara trebalo da bude ispod proseka u svih sedam glavnih evropskih regiona.

Kada se može očekivati sneg?

Iako prognoza ukazuje na slabiju snežnu sezonu, to ne isključuje mogućnost snega. Prema analizi, u većem delu zapadne, centralne i južne Evrope, trenutno nijedan zimski mesec ne pokazuje signal iznadprosečnih snežnih padavina.

Međutim, februar se ističe kao mesec sa najvećom verovatnoćom snega na širem području od istočne centralne Evrope do severoistoka, kao i u delovima severne Evrope. U martu bi više snega nego obično moglo pasti na krajnjem severu kontinenta. Ovi podaci ukazuju na to da je sneg u Evropi verovatniji u drugoj polovini zime, što se poklapa sa periodom sezonski najnižih temperatura.

Velika neizvesnost u prognozi za Alpe

Prognoza za evropske skijališta takođe uglavnom predviđa manje snega od proseka, ali je situacija u Alpima mnogo složenija. Šest analiziranih modela daju potpuno različite rezultate, u rasponu od 30 centimetara snega iznad proseka do deficita od 30 do 60 centimetara.

Zbog tako velikih odstupanja, prosečna prognoza za istočne Alpe je blizu normalnih vrednosti, dok se za zapadne Alpe očekuje nešto manje snega. Autori analize stoga naglašavaju da je pouzdanost prognoze ukupnih snežnih padavina za Alpe veoma niska.

Polarni vrtlog kao moguća prekretnica

Meteorolozi upozoravaju na još jedan faktor koji bi mogao uticati na tok zime – polarni vrtlog. Mogući poremećaj vrtloga u drugoj polovini zime mogao bi dovesti do prodora hladnijeg vazduha i povećati šanse za sneg, čak i u područjima gde se trenutno prognoziraju ispodprosečne količine.

Stoga, trenutnu sezonsku prognozu treba shvatiti kao indikaciju najverovatnijeg razvoja situacije, a ne kao definitivnu vremensku prognozu. Prognozni modeli će se nastaviti ažurirati u narednim mesecima, i tada će biti jasnije da li će se trenutni trend zima sa manje snega održati ili promeniti.

Bonus video:

(Espreso/ b92/ Prenela: T.M.)