Miroslav Kurak učestvovao u udesu sa smrtnim ishodom na Karaburmi: Bio je deo DB-a i optužen za ubistvo Ćuruvije

Miroslav Kurak, nekadašnji pripadnik Službe državne bezbednosti koji je bio optužen pa pravosnažno oslobođen za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, učestvovao je tokom vikenda u saobraćajnoj nesreći u kojoj je poginula jedna osoba.

Njegovo ime ponovo je dospelo u javnost kada su mediji objavili da se Kurak nalazio za volanom "mercedesa" G klase kojim je juče na Karaburmi usmrćen stariji muškarac. Nakon udarca, luksuzni terenac se odbio i oštetio još nekoliko parkiranih vozila, a nadležno tužilaštvo trenutno analizira snimke kako bi se rasvetlile sve okolnosti ovog sudara.

Slavko Ćuruvija, vlasnik "Dnevnog telegrafa" i nedeljnika "Evropljanin", likvidiran je 11. aprila 1999. godine ispred svoje zgrade u Svetogorskoj ulici u Beogradu. Optužnica ga je teretila da je bio direktni izvršilac zločina, a zbog bekstva mu se sudilo u odsustvu. Prema navodima medija, Kurak je utočište pronašao u Africi, gde se bavio organizovanjem lova na krupnu divljač.

Zajedno sa njim, za ovaj zločin sudilo se i nekadašnjem šefu Državne bezbednosti Radomiru Markoviću, bivšem načelniku beogradskog centra SDB-a Milanu Radonjiću, kao i Ratku Romiću, takođe bivšem operativcu te službe. Prvostepenim presudama iz 2019. i 2021. godine, Marković i Radonjić bili su osuđeni na po 30 godina, dok su Romić i Kurak dobili po 20 godina zatvora.

Međutim, u februaru 2024. godine, Apelacioni sud u Beogradu je preinačio ove odluke i usled nedostatka dokaza oslobodio svu četvoricu. U obrazloženju presude istaknuto je da nije dokazano postojanje organizovane kriminalne grupe, kao ni to ko je, gde i kada planirao i dogovarao ubistvo. Takođe, sud je zaključio da nema dokaza koji potvrđuju tvrdnje iz optužnice da je nalog za likvidaciju stigao od nepoznate osobe iz najviših državnih struktura.

Nakon oslobađajuće presude, Kurak je podneo tužbu protiv Fondacije "Slavko Ćuruvija", zahtevajući odštetu od 500.000 dinara na ime povrede ugleda i časti. Povod je bilo saopštenje u kom je Fondacija izrazila neslaganje sa odlukom Apelacionog suda. Iz ove organizacije su tada saopštili da tužbu vide kao nastavak pritisaka na njihov rad i zalaganje za kažnjavanje odgovornih za ubistva novinara.

Prema optužnici, motiv ubistva Ćuruvije bio je njegovo javno istupanje i kritikovanje tadašnjeg režima. Rad njegovih novina pre ubistva bio je pod stalnim pritiscima i kaznama koje su izricane na osnovu tada važećeg Zakona o informisanju. Usled oslobađanja svih optuženih, ubistvo Slavka Ćuruvije do danas je ostalo bez pravosnažno osuđenih izvršilaca.

Bonus video:

(Espreso / Mondo)