Ovo je najjeftinije grejanje u Srbiji! Može vam smanjiti račun za duplo, nećete osetiti zimu

Toplotne pumpe sve su popularnije u Srbiji jer mogu da smanje troškove grejanja u odnosu na direktno korišćenje električnih grejalica. Ipak, početna investicija nije mala: kompletan sistem sa ugradnjom može da košta nekoliko hiljada evra, a kod pojedinih rešenja cena je i znatno viša, piše Telegraf.

Zato se mnogi pitaju da li se kupovina toplotne pumpe zaista isplati i koliko struje troši tokom zime.

Odgovor zavisi od nekoliko faktora: veličine i izolacije objekta, vrste grejanja, spoljne temperature i efikasnosti same pumpe. U dobro izolovanoj kući ili stanu ušteda može biti značajna, naročito ako se prethodno koristilo direktno električno grejanje.

Koliko košta ugradnja toplotne pumpe?

Za sistem vazduh-voda, koji toplotu preuzima iz spoljnog vazduha i predaje je vodi u sistemu grejanja, okvirna cena kompletne investicije može da bude od 2.500 do 7.500 evra.

Konačan iznos zavisi od snage uređaja, proizvođača, složenosti instalacije i dodatne opreme. U pojedinim objektima potrebni su i spremnik za toplu vodu, prilagođavanje postojećih radijatora ili dodatni radovi.

Sistemi koji koriste toplotu zemlje ili podzemne vode uglavnom zahtevaju veća početna ulaganja zbog dodatnih radova i specifične opreme.

Važno je zato uporediti ponude koje uključuju iste stavke. Najniža cena uređaja ne mora da znači i najnižu cenu kompletnog sistema.

Kako toplotna pumpa troši manje struje?

Za razliku od obične električne grejalice, koja električnu energiju direktno pretvara u toplotu, toplotna pumpa koristi struju da preuzme toplotu iz okoline i prenese je u prostor koji zagreva.

Njena efikasnost opisuje se koeficijentom COP. Kada je COP 4, uređaj u datim uslovima za svaki potrošeni kilovat-sat električne energije isporučuje približno četiri kilovat-sata toplote.

To ne znači da će tokom cele zime raditi sa istom efikasnošću. Potrošnja zavisi od vremenskih uslova, temperature vode u sistemu grejanja i karakteristika objekta. Zbog toga je za realnu procenu važniji sezonski koeficijent efikasnosti nego samo maksimalni COP naveden u katalogu.

Koliko struje troši toplotna pumpa za 50 kvadrata?

Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS) procenjuje da je za grejanje prosečno izolovanog stambenog prostora od 60 kvadratnih metara, pri temperaturi od 20 stepeni tokom 16 sati dnevno i u periodu od 180 dana, potrebno oko 9.000 kWh toplotne energije. To odgovara proceni od približno 150 kWh po kvadratnom metru godišnje.

Ako se ista procena primeni na prostor od 50 kvadrata, potrebno je oko 7.500 kWh toplote tokom grejne sezone.

Koliko će struje potrošiti toplotna pumpa zavisi od njene prosečne sezonske efikasnosti:

Ako je prosečni COP 3,5: potrošnja je približno 2.143 kWh.

Ako je prosečni COP 4: potrošnja je približno 1.875 kWh.

Ovo su okvirni proračuni, a ne garantovana potrošnja konkretnog uređaja. Stvarna potrošnja može biti veća ili manja u zavisnosti od izolacije, klime, podešene temperature i načina korišćenja.

Važno je i da navedena računica obuhvata energiju za grejanje prostora, a ne nužno i pripremu tople vode u domaćinstvu.

Koliko se može uštedeti u odnosu na grejalice?

Najveća prednost toplotne pumpe dolazi do izražaja kada se poredi sa direktnim električnim grejanjem.

Za istih 7.500 kWh potrebne toplote, obične električne grejalice bi, pojednostavljeno, potrošile približno 7.500 kWh struje. Toplotna pumpa sa prosečnim COP-om 3,5 potrošila bi oko 2.143 kWh.

To znači da bi za proizvodnju iste količine toplote pumpi trebalo oko 71 odsto manje električne energije u ovom hipotetičkom primeru.

Međutim, smanjenje potrošnje energije nije isto što i identično smanjenje računa. Konačan iznos zavisi od važećih tarifa, ukupne mesečne potrošnje domaćinstva, tarifnih zona i eventualnih dodatnih troškova sistema.

AERS u svojoj analizi troškova grejanja za sezonu 2026/2027. navodi da domaćinstva koja koriste direktno električno grejanje mogu imati troškove veće od 250.000 dinara za referentni prostor od 60 kvadratnih metara. Taj iznos se ne može neposredno preslikati na svaki stan ili kuću, niti predstavlja prognozu računa za toplotnu pumpu.

Zašto je izolacija presudna?

Toplotna pumpa može biti efikasna, ali ako objekat brzo gubi toplotu, potrebno je više energije da bi se održala željena temperatura.

Na potrošnju utiču:

kvalitet izolacije zidova, krova i poda;

stanje prozora i vrata;

veličina grejanog prostora;

željena temperatura u prostorijama;

spoljne temperature tokom zime.

Zbog toga se pre kupovine isplati proceniti toplotne gubitke objekta. Ponekad će poboljšanje izolacije ili zamena starih prozora doneti veće koristi nego ugradnja snažnije i skuplje pumpe.

Da li je toplotna pumpa dobra za radijatore?

Toplotne pumpe posebno dobro rade sa podnim grejanjem, jer ono može da zagreva prostor uz relativno nisku temperaturu vode.

Kod postojećih radijatora isplativost zavisi od toga da li mogu da zagreju prostor i kada kroz njih prolazi voda niže temperature. Ako je potrebna veoma topla voda, efikasnost pumpe može da opadne.

U nekim kućama mogu biti potrebni veći radijatori, dodatna izolacija ili uređaj prilagođen radu na višim temperaturama. To može povećati početni trošak.

Zato pre kupovine treba proveriti kompatibilnost pumpe sa postojećim instalacijama, umesto oslanjanja samo na snagu uređaja i cenu iz ponude.

Kada se investicija isplati?

Toplotna pumpa najviše smisla ima u objektu sa relativno malim toplotnim gubicima, pravilno dimenzionisanim sistemom i skupim postojećim načinom grejanja.

Ako se kuća sada zagreva običnim električnim grejalicama, potencijal za uštedu može biti velik. Ako se koriste jeftiniji energenti, povrat investicije može trajati znatno duže.

Za procenu isplativosti treba uporediti početnu cenu sistema sa očekivanim godišnjim troškovima rada i održavanja. Tek tada može da se izračuna približan period povrata ulaganja.

Zaključak: toplotna pumpa može značajno da smanji potrošnju električne energije za grejanje, ali nije automatski najjeftinije rešenje za svaki dom. Dobra izolacija, pravilno dimenzionisanje i odgovarajući sistem grejanja presudni su za ostvarivanje očekivane uštede.

AERS-ova procena od 9.000 kWh za 60 m² odnosi se na konkretne referentne uslove grejanja, pa je u tekstu pravilno predstavljena kao orijentaciona računica, a ne kao univerzalna potrošnja svakog domaćinstva.

Bonus video:

(Espreso)