"UGRADI SE 17 ELEKTRODA U GLAVU": Dr Ristić o lečenju epilepsije u Srbiji: 65 odsto operisanih više nema simptome!

Ugraditi 17 elektroda direktno u mozak, izbeći hiljade krvnih sudova kroz koje svake minute prostruji litar krvi i zauvek zaustaviti epileptični napad - ovo više nije naučna fantastika, već realnost srpske neurohirurgije koja pacijentima vraća život.

U Srbiji oko 65.000 ljudi živi sa epilepsijom, ali za značajan broj obolelih lekovi jednostavno nisu rešenje. Kada medikamenti otkažu poslušnost, na scenu stupa savremena neurohirurgija.

Program hirurškog lečenja epilepsije u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije (UKCS) traje više od 17 godina i do sad je operisano više od 300 pacijenata. Pre godinu dana, u UKCS je napravljen istorijski poduhvat naših stručnjaka koji je označio nadu i bolji život za pacijente sa teškim oblikom epilepsije.

Prvi put je urađena stereo-EEG procedura - ugradnja specijalnih elektroda u mozak koje omogućavaju direktno snimanje moždanih aktivnosti, lociranje žarišta epilepsije, a zatim i planiranje operacije, do potpunog izlečenja.

Stereo-EEG vidi ono što je klasičnom pregledu nevidljivo

Profesor dr Aleksandar Ristić, neurolog UKCS, objašnjava da stereo-EEG predstavlja savremenu dijagnostičku metodu koja lekarima omogućava da preciznije otkriju delove mozga u kojima nastaju epileptični napadi.

- EEG je stara metoda, koristi se više od 100 godina. Elektrode se praktično lepe na glavu i registruju električnu aktivnost mozga. Problem je što ti mali električni signali, dok stignu do površine glave, značajno oslabe. Zbog toga običan EEG ne može da vidi mnoge stvari, naročito ono što se događa u dubljim strukturama mozga - objašnjava prof. dr Ristić.

Upravo tu ključnu prednost donosi nova metoda:

- Stereo-EEG nam omogućava da registrujemo aktivnost tamo gde standardni EEG ne može. To je posebno važno kod pacijenata sa epilepsijom, jer moramo precizno da utvrdimo odakle napadi počinju - kaže neurolog.

Hirurgija na milimetar: Kroz mozak za minut prođe litar krvi

Govoreći o samom postupku postavljanja elektroda, profesor naglašava da se radi o izuzetno zahtevnoj proceduri koja podrazumeva precizno planiranje.

- Mozak je veoma prokrvljen organ. Kroz njega za jedan minut prođe oko litar krvi. To znači da imamo veliki broj krvnih sudova koje moramo da izbegnemo prilikom postavljanja elektroda. Zbog toga je neophodno da sve bude veoma precizno isplanirano - kaže prof. dr Ristić.

Kako bi pronašli siguran prolaz, neurohirurgiji spajaju više različitih tipova snimaka:

- Imamo jednu sliku krvnih sudova i drugu sliku mozga. Te slike se spajaju i na osnovu njih planira se putanja svake elektrode. One moraju da prođu tako da se ne ošteti nijedan važan krvni sud - naglašava prof. dr Ristić.

Broj elektroda zavisi od individualnih potreba pacijenta.

- Kod jednog pacijenta postavili smo 17 elektroda. Nekada ih je potrebno sedam, nekada više. Sve zavisi od toga šta želimo da ispitamo i koliko precizno moramo da definišemo područje iz kojeg epileptični napadi potiču - precizira profesor.

Provociranje napada u bolničkoj postelji

Nakon postavljanja elektroda pacijent premešta na Kliniku za neurologiju, gde se njegova moždana aktivnost kontinuirano prati.

- Pacijent sa postavljenim elektrodama dolazi kod nas na neurologiju. Tu se snima pod nadzorom naših EEG tehničara i lekara. Potrebno je da zabeležimo određeni broj epileptičnih napada, nekada dva, tri, četiri, pet, pa i sedam, kako bismo dobili dovoljno informacija - kaže prof. dr Ristić.

Nakon toga sledi dodatno ispitivanje moždanih struktura električnom stimulacijom.

- Koristimo veoma slabe električne struje da bismo izazvali iste napade i potvrdili da su upravo ti delovi mozga odgovorni za njihovo nastajanje. Kada završimo proceduru, imamo mnogo jasniju sliku o tome koji deo mozga neurohirurg treba da ukloni - objasnio je prof. dr Ristić.

Kako je naglasio, ova metoda ne predstavlja samostalno lečenje epilepsije, već važan korak u pripremi pacijenta za eventualnu operaciju.

Koliko je metoda rizična?

Na pitanje o bezbednosti procedure, neurolog je istakao da svaka invazivna medicinska metoda nosi određene rizike.

- Ne postoji metoda bez rizika. Kod stereo-EEG procedure jedan od najvažnijih je krvarenje, jer elektroda može da povredi krvni sud - kaže prof. dr Ristić.

Kako je objasnio, učestalost takvih komplikacija u centrima koji primenjuju ovu metodu iznosi približno jedan odsto.

- Uobičajeno je da se u centrima koji rade ovu proceduru rizik od krvarenja kreće oko jedan odsto. Postoji i rizik od infekcije. Međutim, kada imate dobro uigran tim, nastojite da te komplikacije svedete na najmanju moguću meru - navodi on.

Govoreći o trajanju intervencije, profesor je objasnio da postavljanje elektroda traje između dva i četiri i po sata.

- Pacijent mora da bude u anesteziji, glava mora da bude potpuno fiksirana, jer su koordinate izuzetno važne. Postavlja se poseban okvir koji omogućava precizno usmeravanje elektroda. Cela procedura traje od dva do četiri i po sata, a pacijent se nakon toga budi sa elektrodama u glavi - kaže prof. dr Ristić.

Hiljade kandidata u Srbiji čeka na spas od teške bolesti

Profesor Ristić ističe da je epilepsija veoma česta neurološka bolest - pogađa približno jednog od sto ljudi.

- To znači da u Srbiji imamo oko 65.000 ljudi sa ovom bolešću. Postoji određeni broj pacijenata koji, uprkos primeni antiepileptičnih lekova, ne uspevaju da postignu stanje bez napada. To nazivamo farmakorezistentnom epilepsijom, odnosno epilepsijom otpornom na lekove - objasnio je prof. dr Ristić u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Kod takvih pacijenata razmatraju se druge mogućnosti lečenja.

- Kada govorimo o farmakorezistentnoj epilepsiji, više ne očekujemo da ćemo samo promenama lekova uspeti da uvedemo pacijenta u stanje bez napada. Tu hirurško lečenje postaje jedna od mogućnosti.

Više od 300 pacijenata operisano, preko 65 odsto ostaje bez napada

Srbija u ovoj oblasti ne zaostaje za vodećim medicinskim centrima u Evropi.

- Mi imamo program hirurškog lečenja epilepsije koji traje više od 17 godina. Operisali smo više od 300 pacijenata i naši rezultati su potpuno uporedivi sa rezultatima koji se postižu u Evropi i svetu. Više od 65 odsto naših pacijenata ostaje bez napada. To su ljudi koji su pre operacije imali veoma česte epileptične napade - kaže prof. dr Ristić.

Ko su kandidati za stereo-EEG metodu

On, međutim, objašnjava da nije svakom pacijentu potreban stereo-EEG da bi bio operisan.

- Hirurško lečenje možemo da sprovedemo i bez stereo-EEG elektroda. Međutim, kod nekih pacijenata standardna dijagnostika nije dovoljna da bismo jasno utvrdili odakle napadi potiču. Upravo tu nam ova metoda dodatno pomaže - navodi prof. dr Ristić i dodaje:

- Procenjujemo da u Srbiji postoji između 3.000 i 5.000 pacijenata koji bi potencijalno mogli da budu kandidati za ovu vrstu dijagnostike i lečenja.

Profesor Ristić je govorio i o razvoju lekova za epilepsiju, ističući da je njihov broj tokom prethodnih decenija značajno porastao:

- Nekada smo imali dva, tri ili četiri leka. Danas je u svetu registrovano više od 35 antiepileptičnih lekova. Dakle, mogućnosti su mnogo veće nego ranije. Uprkos velikom razvoju antiepileptičnih lekova, procenat pacijenata koji su otporni na terapiju ostao je gotovo isti. Kreće se između 25 i 36 odsto. Drugim rečima, nismo rešili problem farmakorezistencije - ističe prof. dr Ristić.

Da bi objasnio razlike između starijih i novijih lekova, profesor je upotrebio poređenje sa automobilima:

- To je kao da poredite Mercedes iz 1963, 1997. i 2006. godine. Svi mogu da vas prevezu od tačke A do tačke B, ali je komfor drugačiji. Tako je i sa antiepileptičnim lekovima. Novi lekovi donose određene prednosti, ali kada govorimo o efikasnosti kod pacijenata otpornih na terapiju, nismo dobili onoliko koliko smo očekivali.

Da li operacija znači kraj epilepsije i prestanak uzimanja lekova?

Na pitanje da li pacijent nakon uspešne operacije može potpuno da se oslobodi epileptičnih napada i potrebe za lekovima, prof. dr Ristić odgovara da je to moguće, ali ne u svim slučajevima:

- Često jeste tako, ali ne uvek. Epilepsija nije bolest samo jedne tačke u mozgu, već čitave mreže. Ta mreža može da bude različito organizovana kod različitih pacijenata.

Kako je naveo, najvažnije je da lekari otkriju ključne delove epileptične mreže.

- Kada identifikujemo najvažnije delove te mreže, možemo da procenimo šta treba ukloniti. Tada očekujemo da pacijent nakon operacije ostane bez napada, a u nekim slučajevima i bez lekova - kaže on.

Profesor je posebno naglasio značaj očuvanja moždanih funkcija tokom operacije.

- Pacijent ulazi u operacionu salu sa epilepsijom. Mi očekujemo da iz operacione sale izađe bez epilepsije, ali i bez neurološkog deficita. Ne želimo da pacijent nakon operacije ima slabost nekog dela tela, probleme sa pamćenjem ili govorom - navodi prof. dr Ristić i dodaje da su upravo zato detaljna dijagnostika i pažljivo planiranje operacije od presudnog značaja.

Od dijagnostike do operacije može da prođe nekoliko meseci

Govoreći o vremenu koje je potrebno za kompletan postupak, prof. dr Ristić je objasnio da lečenje zahteva više faza.

- To zavisi od pacijenta. Kada identifikujemo kandidata za lečenje, do realizacije procedure može da prođe nekoliko meseci. Nakon postavljanja elektroda i snimanja, do operacije obično prođe još dva do tri meseca - naveo je.

Profesor je istakao da su bolnički kapaciteti jedan od najvećih izazova.

- Ne samo mi, već svi u svetu imamo problem sa kapacitetima. Uvek nam je potrebno više kreveta i više mogućnosti za snimanje nego što trenutno imamo - objašnjava prof. dr Ristić.

Kako je naglasio, ovakav način lečenja ne zavisi od jednog stručnjaka.

- Ovo nije posao jednog ili dva čoveka. To je multidisciplinarni pristup koji zahteva saradnju više od 20 ljudi. Svi oni moraju da rade zajedno zbog jednog pacijenta. Za to su potrebni znanje, resursi i vreme - rekao je Ristić.

Dodao je da je njihov centar jedini te vrste u Srbiji i da pruža usluge i pacijentima iz regiona.

Pogled u budućnost: Bolnica od 1,2 milijarde dolara i veštačka inteligencija

Profesor Ristić osvrnuo se i na skorašnji boravak u Americi na prestižnoj Klivlend klinici, jednoj od četiri vodeće u svetu.

- Vratio sam se iz Klivlenda, gde smo imali sastanak posvećen stereo-EEG metodi. Oni su među prvima počeli da primenjuju ovu proceduru u Americi. Nova zgrada njihovog Neurološkog instituta košta 1,2 milijarde dolara. Reč je o ogromnoj bolnici od 11 spratova koja će objediniti neurologiju, psihijatriju, neurohirurgiju, epileptologiju i lečenje multiple skleroze - prenosi utiske prof. dr Ristić.

Tehnologija budućnosti uveliko preuzima primat i u medicini:

- Imali smo priliku da obiđemo objekat pre otvaranja i posebno je zanimljivo koliko se oslanjaju na veštačku inteligenciju. Veštačka inteligencija će sigurno promeniti mnoge stvari. Neki ljudi će možda imati osećaj da zbog toga ostaju bez posla, ali očigledno je da je to pravac u kojem će se medicina razvijati.

Regionalna saradnja: Kada se razumemo, sve je lakše

Na kraju razgovora, profesor Ristić je naglasio značaj međunarodne saradnje, posebno u okviru Jadranskog neurološkog forumu u Opatiji koji okuplja srpske i hrvatske stručnjake.

- Jadranski neurološki forum predstavlja zajednički sastanak Hrvatskog neurološkog društva i neurologa iz Srbije. Održava se svake dve godine - ove godine je u Hrvatskoj, a naredne u Srbiji. To je dobra ideja koja traje već neko vreme. U neurološkoj zajednici saradnja veoma dobro funkcioniše. Kada govorite istim jezikom i razumete se, mnoge stvari su mnogo jednostavnije i mi tu prednost obilato koristimo - zaključio je prof. dr Aleksandar Ristić.

Bonus video:

(Espreso/Uranak/TV K1)