STUDENT ILIJA RITUALNO IZMASAKRIRAN U STANU NA SENJAKU: Pronađen kontakt "sekta Crni svećnjaci", a onda NOVI UŽAS!

Mirno beogradsko naselje Senjak ujutru 19. juna 2007. godine probudilo se u šoku. U malom stanu u prizemlju zgrade u Senjačkoj ulici broj 40, dvadesetdvogodišnji Ilija Anđelić ležao je nepomično na krevetu u lokvi krvi, sa višestrukim ranama po telu nanetim oštrim sečivom.

Stravičan prizor zatekla je Ilijina majka, koja je došla do stana nakon što se sin satima nije javljao na telefonske pozive. Mladić se tek nedavno uselio u stan u prizemlju, tik preko puta porodične kuće. Zabrinuta, otključala je vrata rezervnim ključem i odmah pozvala policiju.

"Imao je više rana po telu nanetih sečivom. Onaj koji ga je ubijao nije mogao da se zaustavi", izjavio je svojevremeno inspektor Dragan Vujičić za emisiju Patrola B92.

Veče igrica i krvi

Veče pre pronalaska tela, Ilija je u svom stanu bio sa društvom – igrali su video-igrice, ništa nije ukazivalo na dramu koja će uslediti. Inspektori su odmah utvrdili da u stanu nije bilo premetačine, što je isključilo koristoljublje kao motiv. Vrata su bila zaključana, a unutrašnjost nije odavala znake borbe, pa su istražitelji od početka sumnjali da je Anđelić u stan pustio nekoga koga je poznavao, ili da je počinilac nakon napada pobegao kroz prozor prizemnog stana i zaključao vrata spolja.

Ključni trag pronađen je ispred kupatila – mrlje krvi za koje je analizom utvrđeno da ne pripadaju žrtvi.

Misteriozni kontakt "Crni svećnjaci"

Policija je ubrzo razgovarala sa Ilijinim prijateljima koji su prethodne večeri bili u stanu, ali niko od njih nije mogao ni da nasluti ko bi i zašto mogao da počini ovakav zločin. Susedi i poznanici porodice ostali su u neverici, za stradalog mladića imali su samo reči hvale, navodeći da je studirao kameru, intenzivno se bavio muzikom i ni sa kim nije bio u sukobu.

Međutim, tokom istrage policija je došla do frapantnog otkrića. Svi Ilijini prijatelji su u svojim telefonima imali memorisan kontakt pod nazivom "sekta Crni svećnjaci", ali taj broj nije postojao. Inspektor Vujičić posumnjao je da je reč o kontaktu o kojem mladići nisu želeli da govore. Dodatnu nelagodnost izazvao je nalaz poruka na latinskom jeziku koje su slavile Satanu, pronađenih u telefonima nekih od njih.

"Hladan kao led"

Sumnja se ubrzo usmerila na Ivana G., jednog od Ilijinih prijatelja. Kada ga je policija pozvala na razgovor, Ivan je u startu prolongirao dolazak, a njegovo ponašanje odmah je privuklo pažnju inspektora.

"Nije bio potresen zbog svirepog ubistva drugara. Bio je hladan kao led", priseća se Vujičić.

Po dolasku u stanicu, inspektor je na Ivanovoj ruci primetio posekotinu na malom prstu. Mladić je tvrdio da se posekao na ivicu stola, ali policija u to nije poverovala. Ivan je, pokušavajući da dokaže nevinost, sam zatražio poligrafsko testiranje.

"Moj kolega i ja smo bili kao na iglama, samo smo čekali nalaz poligrafiste", rekao je Vujičić.

Presuda je bila jasna. "Poligrafista je rekao da je Ivan imao školsku reakciju osobe koja pokušava da slaže i prikrije krivično delo", dodaje inspektor.

Priznanje i nož

Suočen sa činjenicom da je pao na poligrafu, Ivan je naglo promenio ponašanje – zaćutao je i odbio dalji razgovor. Inspektor Vujičić tada je odlučio da odigra rizičan potez: iskoristio je podatak o sekti "Crni svećnjaci", rekao Ivanu da ni sam ne veruje u Boga i zamolio ga za preporuku literature.

Taj pristup je urodio plodom. Ivan je progovorio:

"Slušaj, ja ću ti objasniti sve vezano za to, ali nemamo vremena."

A zatim je usledilo priznanje: "Dobro, ja sam ubio Iliju. Idemo da ti dam nož i da završimo sa tim."

Ivan je policiju odveo do noža kojim je usmrtio prijatelja i do detalja opisao šta se te noći dogodilo.

Dva motiva, nijedna istina

I pored detaljnog priznanja, pravi motiv zločina ostao je obavijen velom misterije. Ivan je istražiteljima ponudio dve potpuno različite verzije.

U jednoj je tvrdio da je Ilija svojevremeno, izvodeći okultni ritual, usmrtio dvoje dece u Srbiji, te da je on "poslat od nekih sila"St da ispravi nepravdu i oduzme mu život. U drugoj verziji, motiv je bio daleko prizemniji – ljubomora, jer se Ilija družio sa devojkom u koju je Ivan bio zaljubljen.

"Utisak svih nas je bio da pravi motiv nije želeo da nam kaže", zaključio je inspektor Vujičić.

Epilog: Neuračunljivost

Dana 14. februara 2008. godine, sud je Ivanu G. odredio meru obaveznog psihijatrijskog lečenja i zatvaranja, nakon što je proglašen neuračunljivim u trenutku izvršenja krivičnog dela. Mladić koji je svirepo oduzeo život svom prijatelju nije završio u zatvorskoj ćeliji, već iza zidova psihijatrijske ustanove.

Slučaj ubistva Ilije Anđelića ostao je jedan od najjezivijih zločina u novijoj beogradskoj hronici – zločin u kojem su se satanizam, prijateljstvo, ljubomora i duševna bolest isprepleli na način koji ni istražitelji do kraja nisu uspeli da razmrsе.

Bonus video:

(Espreso/Mondo/D.S.)