Smeštaj u Beogradu za 16.120 dinara mesečno! Mnogi ne znaju za ovu opciju, ne plaćate struju, vodu, komunalije...

Dok cene iznajmljivanja stanova predstavljaju veliki izdatak za mnoge građane, u Beogradu i dalje postoji oblik smeštaja koji je nekada bio veoma rasprostranjen, a danas je gotovo zaboravljen. Reč je o samačkim hotelima, objektima koji su građeni za zaposlene bez rešenog stambenog pitanja, a u kojima su pojedini radnici ostajali i decenijama.

Prema pisanju lista "Danas" 2008. godine, Beograd je nekada imao više od 20 samačkih hotela. Međutim, propadanje velikih preduzeća, privatizacija i nerešeni imovinski odnosi doveli su do toga da mnogi od njih izgube prvobitnu namenu.

Ipak, samački hoteli nisu potpuno nestali. Jedan od primera je hotel "Karaburma", koji i danas ima javno objavljen cenovnik mesečnog smeštaja, sa najnižom cenom od 16.120 dinara po osobi.

Koliko košta smeštaj u samačkom hotelu?

Prema zvaničnom cenovniku preduzeća "Karaburma DOO", koje upravlja objektom u Ulici Stevana Dukića 2 u Beogradu, cena mesečnog smeštaja zavisi od broja kreveta u sobi.

Za dvokrevetnu sobu potrebno je izdvojiti 21.150 dinara mesečno po osobi, dok trokrevetna soba košta 19.000 dinara. Najpovoljniji je smeštaj u četvorokrevetnoj sobi, za koji je predviđena cena od 16.120 dinara mesečno po osobi.

U navedene iznose uračunati su troškovi grejanja, vode i električne energije, kao i svakodnevno čišćenje i održavanje soba, zamena posteljine na svakih deset dana, obezbeđenje i video-nadzor tokom 24 sata.

Postoji i mogućnost kraćeg boravka, a cena prenoćišta iznosi 2.500 dinara po osobi. Za goste koji nemaju prebivalište na teritoriji Beograda dodatno se naplaćuje boravišna taksa od 160 dinara dnevno.

Važno je naglasiti da se mesečne cene odnose na smeštaj po osobi u sobama koje se dele sa drugim korisnicima, a ne na zakup celog stana.

Kako su nastali samački hoteli?

Samački hoteli počeli su da se grade u vreme ubrzane industrijalizacije, kada je veliki broj mladih ljudi dolazio u Beograd u potrazi za zaposlenjem.

Kako je pisao portal "Kaldrma", tokom šezdesetih godina prošlog veka sve češće se govorilo o takozvanom "samačkom problemu", odnosno nedostatku organizovanog smeštaja za neoženjene i neudate radnike.

U tadašnjem sistemu preduzeća su izdvajala novac za izgradnju stanova, koji su zaposlenima dodeljivani prema rang-listama. Međutim, prednost su uglavnom imali radnici sa porodicama i decom, dok su samci znatno teže dolazili do stana.

Zbog toga su Gradski komitet Narodne omladine Beograda i Gradski fond za stambenu izgradnju 1961. godine pokrenuli inicijativu za izgradnju posebnih objekata namenjenih samcima.

Već naredne godine počela je izgradnja na Novom Beogradu, Karaburmi i u Rakovici. Prve tri samačke kule imale su po nešto manje od 100 soba, a građene su u blizini velikih industrijskih zona kako bi radnici lakše dolazili na posao.

U ovim objektima nalazile su se sobe sa više kreveta, dok su pojedini projekti predviđali i kupatila, terase i prostorije za društvenu ishranu.

U hotelima počele da žive i čitave porodice

Iako su prvobitno bili zamišljeni kao privremeno rešenje, samački hoteli su za mnoge korisnike postali trajni domovi.

Kako je "Danas" pisao u novembru 2008. godine, tadašnji upravnik samačkog hotela "Voždovac" Dušan Radaković objasnio je da su smeštaj nekada dobijali uglavnom mladi zaposleni do 35 godina.

Plan je bio da nakon zasnivanja porodice ili rešavanja stambenog pitanja napuste hotel, kako bi njihovo mesto mogli da koriste drugi radnici.

Međutim, tokom godina pojedinim korisnicima bilo je dozvoljeno da ostanu i nakon stupanja u brak, pa su u nekadašnjim samačkim sobama počele da žive i čitave porodice.

Takva praksa otvorila je brojna pitanja o pravima stanara, mogućnosti otkupa prostorija i vlasništvu nad objektima.

Prema tadašnjem pisanju "Danasa", pojedini hoteli suočavali su se sa velikim dugovanjima, nedostatkom sredstava za održavanje i sporovima između korisnika i uprava.

Šta je ostalo od samačkih hotela u Beogradu?

Sudbina mnogih samačkih hotela bila je neposredno povezana sa sudbinom preduzeća koja su ih gradila.

Jedan od primera je nekadašnji samački hotel Industrije motora Rakovica (IMR), u kojem su nakon propadanja fabrike ostali da žive pojedini bivši radnici.

Kako je televizija N1 izvestila u julu 2023. godine, stanari tog objekta godinama su živeli bez struje i vode, a suočavali su se i sa mogućnošću iseljenja.

Prema njihovim tadašnjim tvrdnjama, deo korisnika napustio je objekat zbog neuslovnih prostorija, dok su drugi ostali jer nisu imali gde da odu.

U izveštaju je navedeno da je imovina nekadašnje fabrike prodata privatnom vlasniku, dok su pitanja prava stanara i njihovog daljeg smeštaja ostala nerešena.

Nije potvrđeno kakvo je trenutno stanje ovog objekta, pa se on ne može predstavljati kao hotel koji danas prima nove korisnike.

Samački hoteli postojali su i u drugim gradovima Srbije

Ovakav oblik stanovanja nije bio karakterističan samo za Beograd. Samački hoteli građeni su i u drugim industrijskim centrima, gde su velika preduzeća zapošljavala radnike iz različitih krajeva zemlje.

Jedan od primera nalazi se u Novom Sadu, u Ljermontovoj ulici na Grbavici.

Kako je portal "021.rs" pisao u septembru 2022. godine, zgrade na brojevima 2 i 4 izgrađene su pre približno šest decenija kao samački hoteli.

Svaka od njih imala je oko 80 soba, prosečne površine 12 kvadratnih metara, sa zajedničkim kupatilima.

U njima su prvobitno živeli radnici društvenih preduzeća i državnih ustanova, ali su se tokom godina u objekte useljavale i porodice. Deo prostorija kasnije je prešao u privatno vlasništvo, dok je deo ostao u javnoj svojini.

Jedan od objekata našao se u centru pažnje 2022. godine, kada je građevinska inspekcija zabranila nelegalnu nadogradnju zgrade u Ljermontovoj 4.

Ovi objekti danas predstavljaju primer nekadašnjih samačkih hotela koji su vremenom postali stambene zgrade.

Prema pisanju portala "Kaldrma", slični objekti postojali su i u Boru i Valjevu, što pokazuje da ovaj model stanovanja nije bio ograničen samo na najveće gradove.

Ko danas može da živi u samačkom hotelu?

Za razliku od nekadašnjeg sistema, u kojem su radnici često dobijali pravo na smeštaj preko preduzeća, danas je potrebno direktno proveriti uslove boravka, raspoloživost soba i način zaključivanja ugovora.

Primer hotela "Karaburma" pokazuje da ovaj oblik smeštaja i dalje postoji, ali javno objavljen cenovnik ne znači da su svi kapaciteti slobodni ili da svako zainteresovano lice automatski ispunjava uslove za prijem.

Posebno je važno proveriti da li je najjeftinija kategorija smeštaja trenutno dostupna, koliko dugo korisnici mogu da borave u objektu i da li postoje dodatni uslovi za zaključivanje ugovora.

Bonus video:

(Espreso/Mondo)