slučaj koji je pratila cela srbija
Videla je kako je tuku u dvorištu! Ovako je jedno svedočenje oborilo presudu Marini Andrejić za ubistvo sina Đorđa
Majka i sin, Marina i Đorđe (13) Andrejić krenuli su zajedno na njivu, a onda su nestali. Dva dana kasnije vratila se samo majka, Marina, raščupana, iscepana, izgrebana
Dva zločina deli 14 godina, ali ih povezuju neke uznemirujuće sličnosti, nestanak dvoje dece: Đorđa Andrejića (13) i Danke Ilić (2), a i jedan i drugi slučaj i dan danas su obavijeni misterijom.
Srbiju je u leto 2010. godine potresla tragedija koja se dogodila u ataru sela Majilovac kod Velikog Gradišta. Majka i sin, Marina i Đorđe (13) Andrejić krenuli su zajedno na njivu, a onda su nestali. Dva dana kasnije vratila se samo majka, Marina, raščupana, iscepana, izgrebana.
Njena priča bila je vrlo sumnjiva istražiteljima.
Prema njenoj verziji događaja, ona i Đorđe su krenuli na njivu koja je nešto udaljenija od Majilovca, sa sobom su poneli i motike, da bi radili u polju. Onda je priča postala više nego čudna. Po Marininim rečima, ona se, dok je preskakala neku živicu, posekla motikom po nozi i nije više mogla da se kreće.
Naredila je sinu da ode u selo po pomoć, ali on nije hteo da je posluša. Tada se ona iznervirala, udarila ga u glavu držaljom od motike i oterala ga. On je otišao u pravcu kuće i tada ga je ona poslednji put videla.
Tako je Marina Andrejić tada opisala kritičan dan policajcima koji su je ispitivali.
Njen iskaz je bio više nego sumnjiv i ona je uhapšena, a policija i meštani Majilovca i okolnih mesta organizovali su potragu za Đorđeim, koja je trajala danima. U potragu su se uključili i lokalni lovci, koji su dobro znali sve staze i seoske puteve, ali od tinejdžera nije bilo ni traga ni glasa.
Marina je u okviru istrage odvela policajce do mesta gde je, navodno, bila povređena i gde je navodno udarila sina držaljom od motike.
Ali, telo deteta nije pronađeno.
Preokret na suđenju
Suđenje je počelo u Višem sudu u Požarevcu, javnost je bila ubeđena u krivicu Marine Andrejić, što se videlo i da sahrani njenog supruga Dejana koji je preminuo u januaru 2011. godine. Na sahranu je dovedena i Marina iz pritvora, u zatvorskoj odeći, u pratnji čuvara, sa lisicama na rukama. Meštani su je dočekali neprijateljski, optuživali je da je ne samo ubila sina, već i muža "oterala u grob".
Ali, sud nije selo i donosi presudu na osnovu dokaza. Prvostepeno je osuđena na 20 godina, ali njen branilac advokat Srbislav Stojanović je uložio žalbu Apelacionom sudu u Beogradu. Stojanović za portal Nova.rs kaže:
"Tužilaštvo zapravo nije raspolagalo nijednim materijalnim dokazom. Nije pronađeno telo dečaka, nije pronađeno oružje kojim je ubijen, na licu mesta nisu pronađeni nikakvi tragovi krvi. Cela optužnica se zasnivala zapravo na priznanju okrivljene, koje je batinama iznuđeno u policiji u Velikom Gradištu. Nekoliko meseci nakon što je Đorđe nestao, nedaleko od mesta gde se navodno zločin dogodio pronađena je lobanja. Ono što je čudno je što su meštani i lovci nekoliko puta prošli tuda i niko ništa nije primetio. Niti lobanju ili bilo koje druge ostatke, niti se osetio neprijatan miris, a telo je navodno bilo tu mesecima. Biološki fakultet je naveo da je to lobanja žrtve, ne znam kako, znam da je Marina negirala da je to njegova lobanja i da nije imala snage da je vidi. Apelacioni sud u Beogradu je ukinuo prvostepenu presudu i na kraju je doneta jedina presuda koja je bila moguća - oslobađajuća", kaže advokat Stojanović za portal Nova.rs.
Obaranju prvostepene i donošenju osloboađajuće presude doprineo je i iskaz komšinice porodice Andrejić iz Majilovca.
Ona je izjavila da je videla kako jedan policajac, u dvorištu imanja porodice Andrejić, vuče za kosu i šamara Marinu. Tu je tužilaštvo ostalo bez krunskog dokaza jer presuda ne može da se zasniva na nezakonito pribaljevnim dokazima.
Suđenje za ubistvo Danke Ilić
Suđenje Dejanu Dragijeviću i Srđanu Jankoviću za ubistvo male Danke Ilić formalno počinje 30. oktobra, pripremnim ročištem u Višem sudu u Negotinu. I u ovom slučaju je glavni dokaz tužilaštva iskaz koji su okrivljeni Dragijević i Janković dali u policiji, gde su priznali delo.
Ali, u međuvremenu su oni taj iskaz povukli i naveli da je iznuđen batinama. Rođeni brat okrivljenog Dejana, Dalibor Dragijević, koji je bio osumnjičen za pomaganje u skrivanju tela male Danke, ubijen je u policijskoj stanici u Boru tokom ispitivanja. Policija je izdala lažno saopštenje da je Dalibor umro od srčanog udara, da bi autopsijom bilo ustanovljeno da na telu ima brojne povrede, polomljena rebra sa obe strane grudnog koša i mnoge druge tragove batinanja koje je dovelo do njegove smrti. Istraga o tome ko je u policiji tukao Dalibora Dragijevića i prouzrokovao smrt osumnjičenog, ni posle dve i po godine nije mrdnula sa mesta.
Osim iskaza okrivljenih, koji su u međuvremenu povučeni, tužilaštvo ne raspolaže sa mnogo drugih dokaza, telo Danke Ilić nikada nije pronađeno, u kolima kojima su navodno prevezli povređenu a potom i mrtvu devojčicu, nisu pronađeni nikakvi DNK tragovi deteta, niti na kolima, niti na odeći okrivljenih, niti je bilo koji trag pronađen na deponiji na kojoj je odloženo telo male Danke, a kako se tvrdi u optužnici, pre nego što su je premestili na drugu, nepoznatu lokaciju.
Nije pronađen niti jedan deo odeće deteta koje je nestalo 26. marta 2024. godine iz dvorišta porodičnog imanja u naselju Banjsko polje kraj Bora. Mala Danka se tu nalazila sa starijim bratom i majkom, kada je nestala.
Prema navodima optužnice, Dragijević i Janković, radnici JKP "Vodovod" iz Bora, tog dana su čitali vodomere u naselju, kada su kolima udarili devojčicu. Stavili su je u auto i krenuli dalje, a kada se povređena devojčica osvestila i počela da plače, navodno su je ugušili a njeno telo prvo odložili na lokalnu divlju deponiju, a kasnije prebacili na nepoznatu lokaciju.
Bonus video:
(Espreso/Nova.rs/D.S.)