Ašovi pucali kao čačkalice dok su otkopavali grob sveca u Tumanu: Kada su ga otvorili, svi odreda zanemeli

Vernici će se i ove godine okupiti u manastiru Tumane kako bi u molitvi obeležili praznik posvećen jednom od velikih tumanskih svetitelja, uz Svetu Liturgiju i molitve kraj njegovih moštiju.

Praznik Obretenja moštiju Svetog Jakova Tumanskog biće svečano obeležen u sredu 21. oktobra u manastiru Tumane.

- Sveta Liturgija biće služena u 09.00 časova. Dođite da se saberemo u molitvi kraj moštiju Svetog Jakova, zablagodarimo Gospodu i zatražimo molitveno zastupništvo ovog velikog tumanskog svetitelja - navodi se na Instagram stranici manastira.

Veruje se da se nad moštima Svetog Jakova Tumanskog (svetovno ime Radoje Arsović) obilno izliva Božja blagodat i da čine mnoga čudesa.

Stekao dva doktorata iz filozofije na Sorboni

Radoje Arsović rođen je 1894. godine u selu Kušići nadomak Ivanjice. Posle obrazovanja u Srbiji, u Francuskoj je uspešno završio studije i stekao dva doktorata iz filozofije na Sorboni, a iz prava u Mompeljeu. Bio je i ambasador Kraljevine Jugoslavije u Francuskoj.

A onda je tridesetih godina prošlog veka našao u Vrnjačkoj Banji kada je čuo propovedi vladike Nikolaja i sveštenstva. Napustio je službu i svetovni život i došao je kod vladike Nikolaja sa molbom da bude iskušenik.

Kažu da je tada vladika pred okupljenima zapovedio Radoju da ukloni sa staze pseći izmet. Dvostruki doktor nauka, bez gordosti i sujete, u smirenju i poslušnosti odmah je učinio kako mu je vladika zapovedio. Posramili su se od stida mnogi monasi a zadivljen vladika prihvatio je Radoja, budućeg Svetog Prepodobnog Jakova Novog Tumanskog.

Kao iskušenik prošao je sva monaška poslušanja. Slabo se i oskudno hranio, neretko otpacima od trpeze. Imao je samo dva para iznošenih mantija. Nikada nije legao u postelju, već se molitveno odmarao. Odlikovao se neobičnim darom ćutljivosti, opisuju ga na sajtu crkvaub.

U toku Drugog svetskog rata živeo je u manastiru Ljubostinji. Mučen je od komunista, ispovednički se upokojio, nakon žestokog batinanja u selu Rabrovu, u februaru 1946. godine. Po sopstvenom zaveštanju sahranjen je u manastiru Tumanu. Od tada pa do dana kada su mu svete netruležne mošti otkrivene 21. oktobra 2014. godine, njegov grob bio je stecište bogomoljaca, sveštenika, monaštva i vladika.

Sveti Arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve na redovnom zasedanju maja 2017. godine odlučio je da monaha žičkog Jakova uvrsti u diptih svetih pod nazivom Prepodobni Jakov Novi Tumanski i odredio da se praznuje 8. avgusta po starom, odnosno 21. po novom kalendaru, istoga dana kao i praznik Svetog Zosima Tumanskog.

Monasi manastira Tumane dobili su 2014. blagoslov episkopa braničevskog Ignjatija da otvore grob monaha Jakova. Njegove mošti tada su se pokazale celim i netruležnim.

Obznanjeno je u javnosti, vernici su počeli da dolaze. Ubrzo su mogle da se čuju ispovesti o isceljenjima i čudesima proisteklim nakon molitvi nad kivotom... Do tada malo poznat manastir u narodu, po obretenju moštiju Tumane je počelo da pohodi sve više sveta.

Uz Svetog Jakova u manastiru su i mošti Svetoga Zosima, a manastir Tumane je postao jedna od najposećenijih srpskih svetinja.

Vladika Ignjatije dao blagoslov za iskopavanje moštiju

Iguman Dimitrije prešao je iz manastira Zaove sa još trojicom monaha u manastir Tumane 16. oktobra 2014. godine. Jedan od tih monaha je sadašnji episkop toplički Petar.

- Svi smo znali kao monasi za Svetog Jakova i čitali smo o njemu i poštovali ga. Nakon nekoliko dana zatražili smo od vladike Ignjatija blagoslov za iskopavanje njegovih moštiju. Kupili smo dva nova ašova i vratili smo se u manastir. Dogovorili smo se da se posle odslušanog pomena i službe okupimo oko četiri sata ujutru i da počnemo - ispričao je ranije za Kurir otac Dimitrije:

- Počeli smo sa jednim starim ašovom, koji je pukao. Puče i onaj novi kao čačkalica. I meni je bilo jasno da tu nisu čista posla. Stao sam ispred groba i rekao: "Oče Jakove, mi ne želimo da te uznemiravamo, ne želimo da ti skrnavimo grob, želimo da blagosloviš da izvadimo tvoje mošti, da njima kao za života poslužiš crkvi." I od tog momenta kopanje je počelo bez problema.

Otvorili su. Svecu su ruke bile prekrštene na grudima.

- Glava mu je bila povijena malo u levu stranu, imao je kožu, bio je bukvalno kao čovek koji spava i čeka nešto. A šta čeka? Trubu Hristu da u vaskrsenju ustane. Kad je izvađena lobanja, portom se širio neopisiv miris - prisetio se otac Dimitrije.

Bonus video:

Espreso/kurir/TM