"Ma, svašta se sada priča..."
"Neko iz grada zna sve": Meštani Aranđelovca u strahu i šoku nakon što je posle 6 godina pronađeno Marijino telo!
"Jezivo šta se dogodilo. Nisam mogla da poverujem šta sam pročitala"
Marija Kepić nestala je pre šest godina, u oktobru 2020. godine, a njeni posmrtni ostaci pronađeni su u šipražju iznad Risovače, umotani u ćebe. Slučaj koji je godinama bio obavijen velom misterije sada je otvorio još više pitanja, jer dok porodica čeka odgovor na to kako je Marija preminula i ko je znao gde se nalazi, među meštanima Aranđelovca kruže različite sumnje i teorije.
Vest da su Marijini ostaci pronađeni gotovo šest godina nakon nestanka, i to nakon anonimnih pisama koja su porodicu usmeravala ka području Risovače, uznemirila je i meštane, među kojima su, zajedno sa pitanjima, počele da kruže različite teorije o tome šta se Mariji dogodilo i ko je mogao da zna gde se nalazi.
Važno je, međutim, naglasiti da za sada nije zvanično utvrđeno da je Marija ubijena, da javnosti nije poznat konačan uzrok njene smrti, kao i da ne postoji potvrđen dokaz da je osoba koja je slala anonimna pisma na bilo koji način povezana sa njenom smrću, zbog čega sve priče koje se mogu čuti među meštanima trenutno ostaju isključivo u domenu sumnji i pretpostavki.
Ipak, činjenica da je neko raspolagao informacijama koje su porodicu usmerile upravo ka području na kojem su kasnije pronađeni Marijini ostaci ne prestaje da intrigira građane, posebno one koji su u tom periodu posmatrali policiju u blizini Risovače, a nisu ni pomišljali da se iza svega krije slučaj koji je već godinama bio jedna od najvećih misterija u ovom kraju.
"Jezivo šta se dogodilo. Nisam mogla da poverujem šta sam pročitala. Primetila sam da je bila policija oko pećine, ali ni posumnjala nisam da bi moglo upravo to da bude. Zamisli ti to, sakriješ nečije telo tako, ko zna možda je taj neko i slao ona anonimna pisma", ispričala je jedna meštanka za Telegraf.rs.
Njene reči predstavljaju samo jednu od teorija koje se sada mogu čuti u Aranđelovcu, ali za tvrdnju da je osoba koja je na bilo koji način bila umešana u Marijinu smrt slala pisma njenoj porodici trenutno nema potvrde nadležnih organa.
Drugi meštanin kaže da se otkako je slučaj ponovo dospeo u javnost priča svašta, pa se među ljudima prepliću različite verzije događaja koje za sada nemaju potvrdu i koje će tek istraga eventualno moći da potvrdi ili odbaci.
"Ma svašta se sada priča otkako su novine počele da pišu. Jedni govore da je ubijena taj dan kada je nestala, pa da je ubica krio telo, drugi da ju je tamo ostavio umotanu u ćebe još tada. Pričaju da ju je ubio neko ko živi u Beogradu, a da ovde ima vikendicu, neki smatraju da je neko iz grada umešan. Raznih priča ima, ali... Zašto baš tamo?", pita se jedan stariji meštanin.
Upravo to pitanje sada stoji u središtu čitave misterije, jer još nije poznato zašto je odabrano baš nepristupačno šipražje iznad Risovače, da li su Marijini ostaci na tom mestu bili od trenutka njenog nestanka ili su tamo dospeli kasnije, kao ni da li je osoba koja je pisala anonimna pisma nešto videla, nešto čula ili je informaciju dobila od nekoga ko je znao šta se dogodilo.
Ko je znao gde se Marija Kepić nalazi?
Treći sagovornik ne veruje u teoriju da bi osoba odgovorna za Marijinu smrt sama porodici slala tragove, ali ni on nema objašnjenje zbog čega bi neko godinama ćutao, a zatim odlučio da pošalje poruke koje su porodicu dovele sve bliže mestu na kojem su pronađeni njeni ostaci.
"Ne ulazi mi u glavu da je ubica slao pisma. Možda je toliko siguran da ga nikada neće otkriti, možda je to sve zbog neke porodične odmazde. Ko još ubije, pa šalje pisma porodici? To samo psihopata može", rekao je on.
Ova izjava predstavlja isključivo sumnju meštana, jer za sada nema potvrde da je pošiljalac pisama Marijin ubica, kao što nema ni zvanične potvrde da je njena smrt posledica krivičnog dela, ali upravo zbog činjenice da su pisma sadržala informacije koje su se ticale područja na kojem su posmrtni ostaci kasnije pronađeni, ona ostaju jedan od najneobičnijih detalja čitavog slučaja.
Prema informacijama koje su objavljene u medijima, pisma su predata nadležnima, ali identitet njihovog autora do sada nije utvrđen, pa ostaje nepoznato da li je reč o osobi koja je imala neposredno saznanje o Marijinoj sudbini, nekome ko je informaciju dobio od drugog lica ili osobi koja je iz nekog razloga ćutala, a zatim odlučila da porodici pokaže pravac u kojem bi trebalo da traži.
Sve dalje od toga za sada bi bilo samo nagađanje, ali upravo ta praznina između onoga što je poznato i onoga što tek treba dokazati ostavlja dovoljno prostora da među meštanima nastaju različite priče i sumnje, od kojih neke zvuče gotovo neverovatno, ali koje će moći da dobiju stvarnu težinu tek ukoliko ih potvrde činjenice i istraga.
Anonimna pisma i potraga za istinom
Gotovo šest godina porodica Kepić budila se sa istim pitanjem sa kojim je i odlazila na spavanje, pitajući se gde je Marija, da li je živa, da li će se jednog dana pojaviti na vratima, da li je otišla svojom voljom ili joj se dogodilo nešto zbog čega više nikada nije mogla da se javi, a onda, kada se činilo da će njen nestanak zauvek ostati jedna od onih tajni koje vreme polako prekriva prašinom, na njihovu adresu počela su da stižu anonimna pisma koja su čitavom slučaju dala sasvim novi i još jeziviji tok.
Prema onome što je porodica ispričala, u tim pismima nisu se nalazile samo neodređene poruke i nagađanja, već i konkretne smernice o tome gde bi Mariju trebalo tražiti, pa je utisak da je neko znao mnogo više nego što je bio spreman da otvoreno kaže postajao sve snažniji kako je vreme prolazilo.
Mesecima kasnije, visoko u brdu iznad pećine Risovača, u gustom i teško pristupačnom šipražju, pronađeni su posmrtni ostaci umotani u ćebe, a DNK analiza potvrdila je najtežu istinu sa kojom je porodica morala da se suoči, odnosno da je reč upravo o Mariji za kojom su tragali gotovo šest godina.
Pronalazak njenih ostataka porodici je konačno dao mesto na kojem mogu da zapale sveću i ostave cveće, ali im nije dao ono za čim su, uz Mariju, svih tih godina najviše tragali, odgovor na pitanje šta joj se dogodilo i kako je završila na nepristupačnom delu brda iznad Risovače, zbog čega je misteriju njenog nestanka zamenila možda još teža i mračnija misterija njene smrti.
Marija Kepić imala je 29 godina kada joj se 29. oktobra 2020. godine izgubio svaki trag, a kako je njena sestra ranije ispričala za Telegraf.rs, tog jutra izašla je iz kuće sa torbom, nakon čega je porodica ostala da živi između nade i najgorih slutnji, čekajući vest, poziv, bilo kakvu informaciju koja bi mogla da im pokaže gde se nalazi.
Godine su prolazile, porodica je nastavila da je traži i da se nada da će se možda jednog dana jednostavno vratiti kući, sve dok čitav slučaj nije dobio obrt koji i danas predstavlja jedan od najzagonetnijih detalja Marijinog nestanka, jer su na njihovu adresu počela da stižu anonimna pisma čiji autor do danas nije poznat.
Prema navodima iz medija, nisu sva pisma poslata sa istog mesta, već su neka stizala iz Beograda, među njima i sa Novog Beograda, dok su druga poslata iz Aranđelovca, a bila su rukom pisana, uredna i čitka, pri čemu osoba koja ih je sastavljala nije ostavljala samo nejasne poruke, već je davala smernice o tome gde bi Mariju trebalo tražiti.
U jednom trenutku, prema navodima koji su dospeli u javnost, pomenuto je čak i da bi područje Risovače trebalo pregledati dronom, što danas dodatno otvara pitanje kako je anonimni pošiljalac znao da potragu treba usmeriti upravo na taj deo Aranđelovca i odakle mu informacije koje će se kasnije pokazati kao značajne.
Porodica je, prema njihovim rečima, anonimna pisma predala nadležnima, a Marijina sestra Viktorija ispričala je da je nakon jednog od njih policija pretraživala teren, ali da tada nije pronađeno ništa što bi potvrdilo da se upravo na tom mestu nalaze njeni posmrtni ostaci.
Ipak, posle gotovo šest godina bez odgovora, porodica nije mogla da zanemari informaciju koja ih je ponovo vodila u pravcu Risovače, pa su Viktorija, Marijin ujak i ostali članovi porodice odlučili da krenu u potragu, ne sluteći da će upravo tada doći do kraja jedne, ali početka sasvim druge potrage.
Na teško pristupačnom delu brda, iznad same pećine i daleko od prostora kojim se kreću turisti, pronašli su posmrtne ostatke umotane u ćebe, a zaposleni u Risovači kasnije su objasnili za Telegraf.rs da lokacija na kojoj su ostaci nađeni nije deo turističkog kompleksa, već se nalazi znatno iznad njega, u delu koji je obrastao gustim rastinjem.
Posmrtni ostaci pronađeni su u maju, dok je Marija Kepić, zbog stanja u kojem su se nalazili i procesa identifikacije i dodatnih analiza, sahranjena tek nekoliko meseci kasnije, čime je njena porodica dobila odgovor na pitanje gde je, ali ne i na pitanje koje ih danas možda progoni još više nego ranije, odnosno kako je tamo dospela.
Njena sestra ispričala je da prizor koji je tog dana videla nikada neće moći da izbriše iz sećanja, jer se porodica do poslednjeg trenutka nadala da postoji makar i najmanja mogućnost da je Marija negde živa i da će se potraga završiti drugačije.
- Nismo mogli da verujemo da nam se ovo dešava. Nadali smo se da je živa sve do poslednjeg trenutka. A onda smo je sami pronašli... Te prizore nikada, dok sam živa, neću moći da izbrišem iz glave - ispričala je Marijina sestra Viktorija.
Najtragičniji deo čitave priče jeste to što je potraga za Marijom završena tek onda kada je postalo jasno da se ona više neće vratiti kući, dok je istovremeno počela druga, možda još teža potraga, ona za odgovorima o poslednjim trenucima njenog života i okolnostima pod kojima je završila na mestu na kojem su njeni ostaci pronađeni.
Viktorija je za medije ispričala da je njihova majka potpuno slomljena, dok otac gotovo ne može da govori o svemu što se dogodilo, a porodica, iako zna da Mariju više ne može da vrati, sada želi da sazna istinu, kakva god ona bila.
Dodatna veštačenja trebalo bi da pomognu u utvrđivanju načina na koji je Marija Kepić preminula i da pokažu postoje li tragovi koji bi mogli da ukažu na nasilnu smrt, dok anonimna pisma i dalje ostaju jedan od najvažnijih i najzagonetnijih tragova u slučaju koji je gotovo šest godina bio bez ikakvog odgovora.
Ukoliko je osoba koja je pisala ta pisma zaista znala gde se Marija nalazi, onda ostaje pitanje kako je do te informacije došla, zbog čega je toliko dugo ćutala i zašto je tek posle godina odlučila da porodici pokaže put ka mestu na kojem su pronađeni njeni ostaci, dok će porodica Kepić, nakon gotovo šest godina čekanja da se Marija vrati kući, sada morati da čeka odgovor na jedino pitanje koje im je ostalo.
Šta joj se zaista dogodilo?
Bonus video
(Espreso/Telegraf)