Šta kada se razvedete, a i dalje otplaćujete stan? Advokat otkriva ko plaća kredit i kako se deli novac od prodaje

Razvod automatski ne predstavlja i kraj finansijskih obaveza koje su nekadašnji supružnici preuzeli tokom braka. Posebno složena situacija može da nastane kada je stan kupljen na kredit, a samo je jedan supružnik potpisnik ugovora sa bankom, a oboje su vlasnici nekretnine. Advokat Lazar Borozan objasnio je za Euronews Srbija ko u tom slučaju plaća preostale rate za kredit.

Istakao je da plaćanje kredita zavisi od ugovora koji je zaključen sa bankom, ali i od odnosa između bivših supružnika. Dodao je da sam razvod ne menja automatski obaveze prema banci.

"Ako je samo jedan supružnik nosilac kredita, banka će se za naplatu obraćati njemu, bez obzira na to što bivši supružnici mogu biti suvlasnici stana", ukazao je.

Međutim, ako se bivši supružnici dogovore da zajedno otplaćuju kredit, mogu međusobno da ugovore da jedan supružnik plaća banci, a da mu drugi nadoknađuje svoj deo, ukazao je Borozan.

Ukoliko nema dogovora, onaj bivši supružnik koji je potpisao ugovor sa bankom mora samostalno da nastavi da plaća kredit. Međutim, to ne znači da nužno snosi ceo finansijski teret.

"Ako jedan bivši supružnik nastavi sam da plaća kredit, a stan je zajednički, on je pravno zaštićen. Porodični zakon propisuje da supružnik koji iz svoje posebne imovine podmiri zajedničku obavezu ima pravo na naknadu od drugog supružnika, srazmerno njegovom udelu u zajedničkoj imovini", istakao je Borozan.

To praktično znači da bivši supružnik koji sam otplaćuje zajedničku obavezu može da zahteva naknadu dela koji je trebalo da snosi drugi supružnik.

Borozan kao dodatni pravni osnov navodi i institut sticanja bez osnova, ukoliko bi se imovina jednog supružnika uvećavala na štetu drugog bez odgovarajućeg pravnog osnova.

Ako nema novca za isplatu?

Ukoliko drugi supružnik ne želi ili ne može da plati svoj deo, pitanje može da završi pred sudom. Bivši supružnik koji je sam nastavio da otplaćuje kredit može da zahteva naknadu, a ako dobije pravnosnažnu odluku u svoju korist, a druga strana ne plati dobrovoljno, moguće je da se pokrene izvršni postupak.

"Ako ne postoji imovina od koje bi mogao odmah da se naplati, izvršenje može da se sprovede kada dužnik nešto stekne - na primer, kada se zaposli, nešto nasledi ili stekne drugu imovinu", ukazao je Borozan.

Šta će biti sa stanom?

Advokat je takođe objasnio da razvod ne znači da bivši supružnici automatski moraju da prodaju stan. Prema njegovim rečima, mogu da se dogovore o različitim načinima korišćenja ili raspolaganja nekretninom.

Stan mogu da izdaju i dele prihod, da se dogovore da ga koristi jedan od njih ili da ga prodaju. Ukoliko dođe do prodaje, iz ostvarene cene najpre se namiruje preostali dug prema banci, a ostatak se deli prema vlasničkim udelima.

"Ako stan vredi 100.000 evra, a ostalo je još 40.000 evra kredita, prodaju stan, otplate banci ono što duguju i ostane im 60.000 evra koje dele prema svojim udelima", objasnio je.

Ako vlasnički udeli nisu jednaki, novac se deli u skladu sa tim udelima.

"Ako je jedan bivši supružnik vlasnik dve trećine stana, a drugi jedne trećine, naknada za ono što je jedan od njih sam platio ne bi se automatski računala pola-pola, već srazmerno njihovim udelima", zaključio je za Euronews Srbija Lazar Borozan.

Bonus video:

(Espreso)