Koliko zaista treba da imate u šteku u 30. godini? Poznati bankar otkriva zlatnu cifru, sve ispod je opasno!

U vremenu ekonomske neizvesnosti, štednja postaje važna finansijska sigurnost za mnoga domaćinstva.

Jednostavno pravilo jedne američke finansijske kompanije daje okviran odgovor na pitanje koliko treba imati ušteđevine kada napunimo 30, 40 ili 50 godina.

Ipak, takav model ne uzima u obzir razlike u platama, troškovima i životnom standardu. Proveravamo kada treba početi sa štednjom i šta je dostižan finansijski cilj.

Da li se na kraju svakog meseca i vi pitate - gde je nestao novac i kako niste uštedeli?

Dok se borimo sa računima i svakodnevnim troškovima, štednja nam često zvuči kao luksuz. Međutim, finansijski stručnjaci kažu da se sigurnost ne gradi od onoga što vam pretekne, već od onoga što prvo sklonite sa strane.

Iskustva građana pokazuju da mogućnost štednje zavisi od toga koliko novca ostane nakon svakodnevnih troškova. "Štedeo sam kratkoročno za neku investiciju ili letovanje, da se ne zadužujem“, kaže jedan sagovornik.

Drugi ističe da je od redovne plate teško uštedeti: "Ništa ne ostane, čak i fali“. Jedna sagovornica, ipak, navodi da je od plate uvek odvajala određenu sumu novca, jer je, kako kaže, štednja danas "pod moranje“.

Jedno od pravila finansijske štednje glasi - što ranije počnete, lakše ćete do cilja. A prema računici američke kompanije Fidelity cilj je da do 30. godine imate ušteđen iznos jednak jednoj godišnjoj zaradi.

“Kada ljudi kažu: "Kada treba da krenem da štedim?" Sad odmah. Ako nisi juče, kreni sad odmah. Šta znači štednja? Odričem se danas zarad nečega u budućnosti. Ali ne samo štednja kao sama po sebi; ja stavim novac u banku i stoji mi na računu. Taj novac mora da živi”, kaže za "Blic TV" finansijski savetnik i bankar Vladimir Vasić.

Savetuje se i da se za penziju tokom radnog veka izdvaja oko 15 odsto godišnjih prihoda, zajedno sa doprinosima poslodavca. Ipak, to su samo smernice, jer idealna suma za štednju zavisi od primanja, troškova i životnih planova svakog pojedinca.

“Morate da razmišljate o tom periodu. I sad, kako to? Kroz penzijski fond, koji zapravo svakog meseca odvojite neki iznos. Često sad poslodavci, to bar vidim ja iz nekog mog konsultantskog posla, izdvajaju. Ako vi kao zaposleni izdvojite 50 evra ili 6.000 dinara, poslodavac vam da 6.000 dinara. Tako da 12.000 dinara svakog meseca, puta broj meseci. I vi kad napunite 50 i koliko beše, 4, 5 godina, za privatnu penziju možete da podignete taj novac, i onda zapravo to da vam bude dopuna”, smatra Vasić.

Bez obzira na to koliko trenutno možemo da izdvojimo, najvažnije je početi na vreme i štednju prilagoditi sopstvenim mogućnostima. Jer finansijska sigurnost ne nastaje preko noći, ona se gradi postepeno, malim iznosima i dobrim planiranjem.

Cilj zato ne mora biti određena cifra, već navika koja će nam omogućiti sigurniju budućnost.

Bonus video:

(Espreso/Blic)