"MAMA MI JE REKLA DA SAM GRDNA I GLAVATA" Šok ispovest FATALNE lepotice (48): Govorili joj da IMA NOS KAO KROMPIR!

Poznata hrvatska influenserka Morana Mamić prekjuče je proslavila 48. rođendan, a tim povodom se oglasila i evocirala uspomene iz detinjstva. Iako danas pleni lepotom i važi za jednu od najpoželjnijih, ona kaže da u detinjstvu nije bila toliko lepa.

Morana je na šaljiv način prepričala kako ju je majka opisala pri rođenju.

- Kad sam se na današnji dan rodila, baka je u porodilištu onako preko stakla pitala mamu ;"I kako zgleda mala?" Mama je rekla ( citiram) ;" Pa ono, ćelava je, dugačka, glavata , nos k'o krompir , neke čudne tamne oči... čuj grdna je , šta da ti kažem".

O botoksu

Inače, Morana nije krila da redovno ide na tretmane.

- Kad mi kažu, otkrij nam tajnu dobrog izgleda – mera, lova, vreme, konstantnost, pa ko voli nek' izvoli...Čak sam i ponosna na sebe što sam uspela da se oduprem ovom nametanju svega što stigne u klinike - napisala je ona i objasnila:

- Botoks (samo čelo/na svaka 4 meseca), mezoterapija (4 x godišnje), miofascijalna masaža (1x mesečno), čišćenje lica (po potrebi), a za telo (6 x tretmana noge i stomak / održavanje jednom mesečno). To je „sve“ što radim. Uz to treniram 5x nedeljno, jedem kao vrabac i svaki dan zahvaljujem mami i tati na dobrim genima - napisala je ona.

O borbi sina

Morana sa bratancem Zdravka Mamića, Zdenkom, ima sina koji se bori sa zdravstvenim problemima. Zbog smetnji u razvoju on živi u specijalnoj klinici, a o njihovoj zajedničkoj borbi je Morana svojevremeno govorila.

- Kažu, svakom život da koliko može podneti. Ja ću reći, nema toga što majka za svoje dete ne može podneti… Pre nekoliko dana čula sam rečenicu od koje strahujem već 24 godine: "Vaš sin sad je u Božjim rukama"… Doktoru sam odgovorila: "Bog neka pričeka, mamine ruke su tu"… - započela je Morana tada i dodala:

- Dok sam svakodnevno satima gledala sina u boli, patnji, agoniji i borbi za život, sretala sam ljude. Niko od njih ni po čemu nije mogao naslutiti kroz kakvu bol prolazim. Svakom sam se osmehnula, zastala, popričala, čak se i uslikala s nekim divnim ženama u hotelu u kojem sam odsela, a koje me prate... A, iznutra, iznutra sam umirala od tuge, patnje i boli… niko osim osoblja bolnice nije znao kroz šta prolazim. A, imala sama “pravo” biti gruba s grubima, zla sa zlima, bezobrazna s bezobraznima, apatična s apatičnima… jer, zadnjih dana bilo ih je, i to na mestima gde se čovek najmanje tome nada… ali nisam! S godinama, iz svoje boli naučila sam da crpim snagu, nadu, osmeh i životnu radost, a takvim ženama niko ne može ništa...

Bonus video

(Espreso/Blic)