Pojedite 3 lista čuvarkuće čim ustanete! Važi za narodni lek, a ima veze sa njenim listom

Skoro svaka stara kuća u Srbiji imala je na prozoru saksiju sa debelim, mesnatim rozetama, a često je čuvarkuća rasla i na samom krovu, među crepovima. Tako je i dobila ime, jer je, bar se tako verovalo, čuvala kuću od groma. Danas se ista biljka najčešće pominje uz jednu jutarnju naviku, a oni koji je drže godinama kunu se da saksija baš zato nikad ne ide sa prozora.

Jedno vredi razjasniti odmah: čuvarkuća nije lek i tako je ne opisuje nijedan ozbiljan izvor. Ipak, razlog zbog kog je ovaj običaj opstao vekovima jeste zanimljiv, i ima veze sa onim što krije sam list.

Šta se zapravo krije u listu čuvarkuće

Čuvarkuća, latinski Sempervivum tectorum, spada u sukulente. List je pun bistrog, sluzavog soka, nalik onom iz aloe vere, i upravo je taj sok razlog svemu. U njemu ima tanina, sluzavih materija, organskih kiselina i jedinjenja iz grupe polifenola, koja se u svetu biljaka vezuju za antioksidativno delovanje.

Ukus je oštar i kiselkast, pomalo podseća na nezrelu jabuku, i ne prija svima. Zato se 3 lista čuvarkuće po tradiciji jedu brzo, na prazan stomak, čim se ustane, pre kafe i doručka. Neki ih žvaću, drugi samo isisaju sok, a ostatak bace.

Kako se čuvarkuća kod nas koristila generacijama

Najduže i najšire koristila se spolja. Prelomljen list stavljao se na ubod insekta, na žulj ili na opekotinu od sunca, jer sluzav sok hladi kožu i smiruje peckanje. Kod nas je najpoznatija upotreba nekoliko kapi soka u uvo kod bola, mada baš tu treba biti najoprezniji, o čemu više u nastavku.

Unutrašnja upotreba je ređa i mlađa. Uz jutarnja 3 lista čuvarkuće obično idu priče o boljem varenju, mirnijem stomaku i lakšem početku dana. To su iskustva koja se prenose, a ne dokazi.

Šta istraživanja o čuvarkući potvrđuju, a šta ne

Tu treba povući jasnu liniju. Laboratorijska ispitivanja ekstrakata ove biljke pokazuju antioksidativno i blago antimikrobno delovanje, što se i očekuje od biljke bogate taninima i polifenolima. Reč je o ispitivanju u epruveti, a ne kod čoveka.

Kliničkih studija na ljudima praktično nema. Nijedno istraživanje ne pokazuje da jutarnja navika sa čuvarkućom snižava pritisak, holesterol ili šećer. Ko to tvrdi, prodaje priču, a ne podatak. Biljka se i dalje vodi kao tradicionalna, a ne kao terapija.

Ko sa čuvarkućom mora da bude oprezan

Trudnice i dojilje ne treba da je uzimaju unutra, prosto zato što nema podataka o bezbednosti. Isto važi i za malu decu. Ako pijete lekove za pritisak, razređivače krvi ili terapiju za štitnu žlezdu, pitajte svog lekara pre nego što bilo šta uvedete, i nikako ne menjajte propisanu terapiju.

Sok ne ide u uvo ako postoji sumnja na probušenu bubnu opnu. Kod nekih se javi crvenilo ili peckanje kože, pa je pametno da prvo probate na malom delu podlaktice. Ako bol u uvu prati groznica, gnojav iscedak, nagli pad sluha ili bol koji vas budi iz sna, to više nije posao za kućni savet, već za lekara istog dana.

Zašto čuvarkuća nikad nije napustila srpske prozore

Opstala je jer ne traži gotovo ništa. Malo zemlje, sunce, zalivanje jednom u dve nedelje, a razmnožava se sama izdancima koje šaljete komšinici u plastičnoj čaši. Biljka koja se deli, umesto da se kupuje, ostaje u kućama duže od svake mode.

U tome je prava vrednost ovog običaja: ne u obećanju, nego u tome što je preživeo prenošenjem.

(Espreso/krstarica/prenela PV)