Svi pravi vernici ovo moraju da urade večeras: Sutra je Mala Gospojina, crveno slovo, za žene važi najstroži običaj

Pravoslavna crkva i vernici 21.septembra obeležavaju Malu Gospojinu, dan posvećen Rođenju Presvete Bogorodice.

Ovaj praznik predstavlja početak ciklusa velikih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici.

Prema crkvenom predanju, Presveta Bogorodica rođena je od pravednih i pobožnih roditelja Joakima i Ane, koji su se dugo molili za potomstvo. Njeno rođenje smatra se važnim događajem u istoriji hrišćanstva, jer je upravo Marija kasnije postala majka svestvoritelja Isusa Hrista.

Vernici se uoči praznika pripremaju molitvom i zahvalnošću, a u nekim krajevima se odlazi na večernju službu u crkvu.

Mala Gospojina je u narodu oduvek imala posebno mesto. Ovaj praznik prati niz verskih, ali i narodnih običaja. Smatra se da je to vreme kada se završavaju veliki poljski radovi i počinje priprema za jesen i zimu. U pojedinim krajevima organizuju se sabori, vašari i okupljanja meštana, a dan se provodi u krugu porodice i uz poštovanje praznične tradicije.

Na praznik se odlazi u crkvu, prisustvuje služenju svete liturgije i pale sveće, a vernici se mole za zdravlje, mir i blagostanje svojih porodica. Mnogi hramovi i manastiri posvećeni su Rođenju Presvete Bogorodice, pa se na Malu Gospojinu u njima okuplja veliki broj vernika.

U narodnoj tradiciji ovaj praznik označava i svojevrsnu granicu između leta i jeseni. Verovalo se da od Male Gospojine priroda polako menja svoje lice, da dolaze hladniji dani i da je vreme za završetak poslova na njivama, setvu ozimih useva, kao i pripremu ogreva i zimnice.

Mala Gospojina zato nije samo praznik iz crkvenog kalendara. Ona je spoj vere, porodičnog okupljanja, praštanja i običaja koji se kroz generacije prenose. Podseća na značaj Presvete Bogorodice u pravoslavnoj veri, ali i na potrebu da se sačuvaju tradicija i običaji koji čine deo kulturnog i duhovnog nasleđa pravoslavnog sveta.

Bonus video:

(Espreso / Belami)