ONA JE TURSKA, A DOMAĆU SVE MANJE ČUJEMO U SVAKODNEVNOM GOVORU: Znate li o kojoj reči se radi?

Iako živimo u vremenu kada se borba za očuvanje maternjeg jezika glasnije nego ikada naglašava, u svakodnevnoj komunikaciji svesno ili nesvesno biramo tuđice. Jedan od najeklatantnijih primera ove jezičke transformacije jeste reč bez koje ne možemo da zamislimo jutarnju kafu ili razgovor preko ograde – komšija.

Ova reč je toliko duboko ukorenjena u naš mentalitet da je većina građana doživljava kao autohtonu.

Međutim, u pitanju je turcizam (komşu) koji je na Balkan stigao sa vekovnim osmanskim uticajem i komšija se ustanio u svakodnevnom govoru. U senci ove popularne pozajmljenice ostala je naša domaća, slovenska reč – sused.

Dok se u formalnom, književnom i administrativnom jeziku još uvek žilavo bori za svoj opstanak, u živom, govornom jeziku sused polako nestaje. Lingvisti često ističu da jezikom upravlja zakon ekonomičnosti, ali i zakon emocije.

Komšija kao specifična vrednost

Reč komšija je u našoj svesti dobila specifičnu semantičku vrednost koja ne označava samo osobu koja živi pored nas, već implicira bliskost, toplinu i zajedništvo.

Sa druge strane, sused se danas neretko doživljava kao hladnija, distanciranija i previše formalna reč. Ovo je samo jedan u moru primera koji dokazuje da je jezik živa materija koja neumoljivo bira praktičnije puteve.

Bonus video:

(Espreso/BlicŽena/Vladana Jokić/Prenela: N.J)