ODRŽANA WMG I MONDO INC KONFERENCIJA: ENERGETIKA KAO OSNOV RAZVOJA PRIVREDE

Naš cilj jeste veća energetska bezbednost, prelazak na čistije izvore i jačanje otpornosti energetskog sektora“, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović na konferenciji „Energija kao oslonac rasta - stabilnost sistema i konkurentnost privrede“, u organizaciji kompanije Wireless Media Group i Mondo INC, koja je u utorak održana u Privrednoj komori Srbije.

Govoreći o investicijama i strateškom cilju, ministarka Handanović je istakla da on ostaje nepromenjen.

- U te svrhe predviđena su ukupna ulaganja od 14,4 milijarde evra. U sektoru obnovljivih izvora energije utrostručili smo kapacitete u poslednje četiri godine. Kako bismo balansirali tu energiju, ključni su nam strateški projekti poput izgradnje reverzibilne hidroelektrane s japanskim partnerima i razvoj RHE Đerdap 3, koja bi mogla biti najveća reverzibilna hidroelektrana u jugoistočnoj Evropi.

Mihailo Vesović, zamenik predsednika PKS, istakao je da rast potrebe za električnom energijom više nije linearan, već postaje eksponencijalan.

- Očigledno je da je nuklearna energija postala najrelevantniji odgovor za prevazilaženje te potrebe, a u okviru državne strategije mi se kao Privredna komora snažno zalažemo i za razvoj vodonične industrije. Za ove promene nisu dovoljne milijarde, već desetine milijardi evra investicija, koje se ne mogu generisati samo na unutrašnjem planu.

Raste potreba za električnom energijom

Prvi panel „Energetski sistem Srbije 2026-2040 - strateški okvir, investicije i stabilnost“ moderirala je novinarka RTS-a Ružica Vranjković.

Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Radoš Popadić rekao je da se nastavlja realizacija ključnih koridora i povezivanje sa susedima:

- Idemo ka novim kapacitetima u Italiji, a započinje se i projektovanje koridora prema Mađarskoj. Intenzivno se radi i na koridoru oko Beograda, koji je od presudnog značaja za prenos energije iz Banata i novih izvora. Očekuje nas i potpuni oporavak i modernizacija distributivne mreže. Kako budemo uvodili nove izvore energije, neophodna je njena temeljna rekonstrukcija i digitalizacija, što podrazumeva prelazak s klasične mreže na pametne sisteme koji mogu da podrže energetiku budućnosti.

Generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dušan Živković posebno je naglasio viziju transformacije postojećih lokacija EPS-a:

- Naš interes u ovom procesu je dvostruk. S jedne strane, želimo da osiguramo razvoj OIE projekata, a sa druge, EPS ima svoje lokacije koje treba da dobiju „novi život“. Tu prvenstveno mislim na lokacije starih elektrana koje će biti povučene u rezervu ili zatvorene, gde bi se mogla izgraditi postrojenja na biomasu ili druge izvore čiste energije. Krajnji cilj je da prepoznamo pravo mesto za EPS i naše partnere, kako bismo osigurali stabilnost našeg portfelja i dali snažan doprinos čistijoj Srbiji.

Mr Jasmina Radovanović, vodeća savetnica za imovinu i investicije u NALED-u, istakla je da je ključni cilj razvoja energetskog sistema u narednih petnaestak godina obezbeđivanje sigurnosti uz ubrzanje energetske tranzicije.

- Sama tranzicija je energetski intenzivna, a pametan pristup mora omogućiti privredi stabilnost.

Usporena tranzicija ima svoju cenu

Drugi panel „Budućnost energetskog sektora - tehnologije i ljudi“ moderirao je Dušan Jović, direktor kompanije „3E International“, dok je Dejan Stojčevski, tehnički direktor SEEPEX-a, istakao da se u javnosti često mešaju osnovni pojmovi.

- „Sigurnost sistema“ se odnosi na prenos energije od proizvodnje do potrošnje. Sa druge strane, „energetska bezbednost“ podrazumeva predviđanje rizika i nabavku energije od pouzdanih partnera.

Analizirajući tržište i izazove koji nas očekuju, prof. dr Nikola Rajaković sa Elektrotehničkog fakulteta upozorio je na ozbiljne finansijske i strukturne posledice ukoliko se energetska tranzicija ne ubrza. On je ukazao na visoku cenu takozvane usporene tranzicije:

- Naš izvoz megavat-sati je opterećen, a industrije povezane sa energetikom koje imaju veliki karbonski otisak suočavaju se s problemima. Fenomen prekograničnih taksa na emisije poznat je kao koncept već 20 godina. Ako budemo usporavali tranziciju, troškovi te naplate biće sve veći i to je najvažnija poruka koju mi iz energetike moramo da pošaljemo.

Ljubinko Savić, sekretar Udruženja za energetiku i rudarstvo PKS, istakao je neophodnost sveobuhvatnog pristupa energetskom sistemu umesto fokusiranja na samo jedan njegov deo:

- Ceo energetski sistem Srbije mora da diše zajedno i da se posmatra paralelno, posebno kad se okrenemo realnom sektoru i krajnjim industrijskim potrošačima kojima je energija i resurs i sirovina.

Kao jedno od konkretnih rešenja za jačanje energetske nezavisnosti i smanjenje uvozne ranjivosti Radomir Milovanović, projektni analitičar i menadžer UNDP Srbija, govorio je o presudnoj važnosti diversifikacije izvora energije:

- Kroz projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ i u saradnji s Ministarstvom, UNDP je prepoznao veliki potencijal za otvaranje tržišta biometana. Taj potencijal se ne ogleda samo u dostupnosti sirovina već u činjenici da mi već imamo delimično razvijen biogasni sektor.

Partneri ovog projekta su Elektroprivreda Srbije, PKS i Evropska mreža preduzetništva (EEN), projekat koji je EK pokrenula 2008. godine u cilju efikasnog i efektivnog iskorišćavanja potencijala mikro, malih i srednjih preduzeća i to kroz pružanje informacija i podršku preduzećima i preduzetnicima širom Evrope.

Konkurentna privreda

Dr Jelena Vasić, rukovodilac Centra za strateške analize i analitiku PKS, predstavila je ključne pokazatelje Srbije i regiona prezentacijom „Energetika u brojkama 2026 - ključni pokazatelji Srbije i regiona“.

- Osnovni zadatak energetskog sistema je stabilnost. To je ključni element sigurnosti, posebno za industriju, kako bi kompanije mogle da planiraju proizvodnju i budu zaštićene od potencijalnih šokova iz inostranstva. Drugi stub je održivost. Treća ključna odrednica je predvidiva cena.

(Espreso/Kurir/Jelena Vukić)