Američke snage napale tanker kod ostrva Harg: Hitno se oglasio Iran!

Iranski naftni tanker pogođen je projektilom američkih snaga na udaljenosti od oko sedam kilometara od ostrva Harg, saopštile su danas iranske vlasti.

Tanker je pogođen projektilom američkih snaga u zoni sidrišta ostrva Harg, prenosi Tasnim.

Prema saopštenju, napad nije izazvao ljudske žrtve i u toku je evakuacija posade tankera.

Nadležni organi trenutno ispituju dodatne detalje o stepenu pričinjene štete i tačnim razmerama ovog incidenta, a informacije će biti naknadno objavljene, navodi agencija.

Ostrvo Harg, smešteno manje od 30 kilometara od iranske obale, decenijama je bilo i ostalo nezamenljivo središte za izvoz iranske nafte.

Prema procenama energetskih stručnjaka, između 90 i 95 odsto ukupnog iranskog izvoza sirove nafte prolazi upravo kroz terminale na ovom ostrvu.

Njegova ključna prednost leži u geografiji. Duboke vode koje ga okružuju omogućavaju pristajanje najvećih svetskih supertankera, što je nemoguće duž većeg dela plitke iranske obale. Naftovodi iz najvećih iranskih polja na jugozapadu zemlje, poput Ahvaza i Maruna, završavaju upravo ovde, gde se nafta skladišti i ukrcava na tankere, uglavnom za kinesko tržište. Kina je, uprkos zapadnim sankcijama, glavni kupac, a prodaja nafte toj zemlji čini oko šest odsto iranske ekonomije i finansira gotovo polovinu državnog budžeta.

Prihodi od nafte, koji se procenjuju na oko 50 milijardi dolara godišnje, ključni su izvor finansiranja za moćnu Revolucionarnu gardu. Kako je objasnio Emanuel Aš, direktor istraživanja na Institutu za međunarodne i strateške odnose (IRIS), „paralisanje izvoza preko Karga moglo bi da parališe i sam režim“. Svesni opasnosti, Iranci su u nedeljama pre napada drastično povećali izvoz, koji je u jednom trenutku dostigao više od tri miliona barela dnevno, gotovo trostruko više od uobičajenog nivoa.

Harg nije prvi put u centru sukoba. Tokom Iransko-iračkog rata osamdesetih godina, iračke snage pod vođstvom Sadama Huseina su ga više puta bombardovale u pokušaju da slome iransku ekonomiju. Iako su postrojenja pretrpela veliku štetu, Iran je uspeo da ih obnovi i modernizuje. Ironično, terminal je prvobitno izgradio američki naftni konzorcijum Amoco, ali ga je Iran preuzeo nakon Islamske revolucije 1979. godine.

Njegov strateški položaj vekovima ga je činio metom, pa su u prošlosti pokušavale da ga kontrolišu i evropske sile poput Portugalije i Holandije. Danas je ostrvo snažno utvrđena vojna zona pod strogom kontrolom Revolucionarne garde, sa veoma ograničenim pristupom za civile.

(Espreso/Kurir.rs)