Električar otkio šta vam nepotrebno troši struju: Računi će vam biti manji za 50 posto ako poslušate njegov savet

Visok račun za električnu energiju ne mora uvek da znači da je u domaćinstvu odjednom počelo da radi više uređaja. Deo nepotrebne potrošnje može da se krije u njihovim podešavanjima i načinu na koji ih svakodnevno koristimo. To se posebno odnosi na uređaje koji rade gotovo neprekidno, kao i na one koji zagrevaju vodu ili greju i hlade prostor.

Koliko male promene mogu da znače pokazuje i podatak HEP-a prema kojem se za svaki stepen niže podešene temperature klima-uređaja može potrošiti tri do pet odsto više energije. HEP takođe upozorava da veš-mašine najveći deo energije troše upravo na zagrevanje vode, piše Podravski.

Zbog toga, pre nego što se odlučite za veće zahvate kojima bi se smanjila potrošnja, vredi proveriti da li su uređaji koje svakodnevno koristimo pravilno podešeni.

Optimalna temperatura

Frižider je jedan od prvih uređaja koje vredi proveriti jer je uključen tokom celog dana i cele godine. Optimalna temperatura u njemu je oko četiri stepena Celzijusa. Podešavanje niže temperature ne znači nužno da će se namirnice bolje čuvati, ali uređaj zbog intenzivnijeg hlađenja može da troši više energije.

Posebno treba obratiti pažnju na starije frižidere koji umesto digitalnog prikaza temperature imaju regulator označen brojevima. Ne može se jednostavno zaključiti da određeni broj na regulatoru odgovara temperaturi od četiri stepena jer se podešavanja razlikuju od modela do modela. Najsigurnije je proveriti uputstvo proizvođača ili temperaturu izmeriti odgovarajućim termometrom.

Kod zamrzivača je pravilo jednostavnije. Standardna temperatura za čuvanje zamrznutih namirnica iznosi minus 18 stepeni. Nema razloga da ga bez potrebe držite na minus 22 ili minus 24 stepena. Spuštanje temperature za samo jedan stepen ispod potrebne vrednosti može da poveća potrošnju energije i do pet odsto.

Veš-mašina troši najviše

Na potrošnju frižidera ne utiče samo temperatura. Važno je proveriti da li se vrata pravilno zatvaraju i da li dihtung dobro naleže. Prašinu sa zadnje strane uređaja takođe treba povremeno ukloniti jer otežano oslobađanje toplote može da poveća količinu energije potrebnu za održavanje podešene temperature.

Promena navika može da pomogne i kod pranja veša. Visoku temperaturu nije potrebno automatski birati za svaki ciklus. Treba koristiti najnižu temperaturu na kojoj određena vrsta i stepen zaprljanosti veša mogu kvalitetno da se operu, jer upravo zagrevanje vode zahteva značajan deo električne energije koju veš-mašina troši.

Kod novijih veš-mašina korisnicima je na raspolaganju program Eco 40–60. Evropska komisija preporučuje ga za normalno zaprljan pamučni veš koji može da se pere na 40 ili 60 stepeni. Upravo se taj program koristi i kao osnova za podatke o potrošnji vode i energije navedene na evropskim energetskim oznakama veš-mašina.

Traje znatno kraće

Kada je to moguće i dozvoljeno prema uputstvu proizvođača, efikasnije je prati odgovarajuće pune količine veša nego više puta pokretati veš-mašinu sa malom količinom odeće. Ipak, ni druga krajnost nije dobra – bubanj ne treba pretrpavati jer rezultat može biti lošije opran veš.

Slična pravila važe i za mašine za pranje sudova. Mnogima može da deluje neobično što štedljivi Eco program traje znatno duže od kratkog ciklusa, ali duže vreme rada samo po sebi ne znači veću potrošnju električne energije. Podaci o potrošnji energije i vode na evropskoj energetskoj oznaci mašine za pranje sudova zasnivaju se upravo na Eco programu.

Mašinu je najbolje uključivati kada je dobro napunjena, ali sudove ne treba naguravati tako da se onemogući pravilno pranje. Nije potrebno ni prethodno prati tanjire i drugo posuđe pod mlazom vode. Dovoljno je pre stavljanja u mašinu ukloniti veće ostatke hrane.

Jedan stepen može da napravi razliku

Među najvećim potrošačima energije u domu mogu biti sistemi za grejanje i hlađenje, pa njihove postavke zaslužuju posebnu pažnju. HEP ODS kao maksimalnu optimalnu temperaturu grejanja navodi 21 stepen. Snižavanje temperature grejanja za samo jedan stepen može doneti uštedu do pet odsto energije. Za prostorije koje se ne koriste preporučuje se temperatura od 16 stepeni, dok se kod digitalnog termostata navodi raspon od 18 do 22 stepena.

To, naravno, ne znači da će svako domaćinstvo ostvariti jednaku uštedu. Konačna potrošnja zavisi od brojnih faktora, među kojima su kvalitet izolacije, veličina prostora, spoljašnja temperatura, vrsta sistema grejanja i navike ljudi koji u prostoru borave.

Tokom leta važi obrnuta logika. Kao optimalna temperatura hlađenja navodi se raspon od 25 do 27 stepeni, a temperaturu nije potrebno spuštati ispod 25 stepeni. Svaki dodatni stepen hlađenja može da poveća potrošnju energije do pet odsto.

Podešavanje klima-uređaja

HEP, na primer, preporučuje podešavanje klima-uređaja na 25 do 26 stepeni i navodi da svaki stepen niže temperature prostora povećava potrošnju energije za tri do pet odsto. Dok klima hladi prostor, prozore treba držati zatvorenim. Spuštanjem roletni ili žaluzina može se smanjiti ulazak toplote spolja, a tokom provetravanja klima-uređaj treba isključiti.

Kod električnog bojlera sa rezervoarom situacija je nešto drugačija. Na internetu se mogu pronaći saveti prema kojima temperaturu vode treba spustiti što je više moguće kako bi se smanjila potrošnja, ali takve preporuke ne treba nekritički primenjivati.

Niža temperatura vode zaista smanjuje gubitke toplote, ali kod sistema za pripremu tople vode treba voditi računa i o mikrobiološkim rizicima. Hrvatsko Ministarstvo zdravlja u preporukama koje se odnose na takve rizike, uključujući legionelu, za sisteme tople vode navodi radnu temperaturu od najmanje 60 stepeni.

Nema smisla nastaviti sušenje suvog veša

Zbog različitih vrsta bojlera i sistema za pripremu tople vode nije opravdano svim domaćinstvima preporučiti jednu nižu temperaturu kao univerzalno rešenje. Najsigurnije je pridržavati se uputstva proizvođača, a ako se pojavi sumnja da termostat ne radi pravilno ili da bojler troši neuobičajeno mnogo energije, potrebno je obratiti se serviseru.

Prostor za uštedu postoji i kod kombinovanih mašina za pranje i sušenje veša. Evropska komisija savetuje korišćenje senzora vlage ako ga uređaj ima jer on može da spreči nastavak rada nakon što je veš već dovoljno suv. Preporučuje se i pranje i sušenje odgovarajućih punih količina veša kad god je to moguće, kao i izbegavanje nepotrebnog prekomernog sušenja.

Televizori, računari i drugi elektronski uređaji takođe učestvuju u ukupnoj potrošnji domaćinstva. HEP ODS savetuje njihovo isključivanje kada se ne koriste, izbegavanje nepotrebnog rada u stanju pripravnosti i korišćenje mogućnosti automatskog isključivanja.

Troši znatno više energije

Ipak, samo isključivanje jednog savremenog televizora iz stanja pripravnosti teško će dramatično promeniti mesečni račun. Mnogo je korisnije posmatrati potrošnju celog domaćinstva, a posebno uređaja koji rade dugo ili električnu energiju koriste za zagrevanje i hlađenje vode ili prostora.

Električar Mirko iz Beograda otkriva koje su to male promene koje mogu napraviti veliku razliku u kućnom budžetu. Prema Mirkovim rečima, podešavanje temperature bojlera na optimalnih 50 do 60 stepeni Celzijusa ključno je za racionalnu potrošnju, kako piše Klik.hr.

„Mnogi ljudi drže termostat previsoko, na 70 ili 80 stepeni, što troši znatno više energije. Kada spustite temperaturu, potrebno je manje struje za zagrevanje vode i održavanje toplote“, objašnjava Mirko.

Osim uštede, niža temperatura produžava vek trajanja grejača i smanjuje rizik od stvaranja kamenca. Još jedan čest izvor nepotrebne potrošnje je ostavljanje bojlera uključenog sve vreme.

„Ako ne koristite toplu vodu, na primer noću ili kada ste na poslu, isključite bojler. Tako sprečavate stalno uključivanje grejača i nepotrebno trošenje električne energije“, savetuje Mirko.

Oseti se na mesečnom računu

Ova jednostavna navika može smanjiti potrošnju i za nekoliko kilovat-sati dnevno, što se oseti na mesečnom računu. Za starije modele Mirko preporučuje dodatnu izolaciju oko rezervoara.

„Ako bojler nema dobru fabričku izolaciju, toplota se brzo gubi. Dodavanjem izolacionog sloja zadržavate toplotu duže i štedite energiju jer voda ređe mora ponovo da se zagreva“, pojašnjava.

Izolacija je posebno efikasna ako se bojler nalazi u hladnijim prostorijama, poput kupatila bez grejanja ili podruma.

Primena ovih jednostavnih koraka može da smanji troškove električne energije i do 50 odsto, a da se pritom ne izgubi na udobnosti svakodnevnog korišćenja tople vode. Kako ističe električar Mirko, reč je o sitnim promenama koje ne zahtevaju tehničko znanje ni dodatna ulaganja, ali dugoročno mogu doneti značajnu finansijsku korist.

Bonus video:

(Espreso/Dnevno.hr/D.S.)