ISKUSTVO KOJE MENJA ČOVEKA
"ŽIVIMO U LAŽI" Proveo 178 dana u svemiru, pa po povratku na Zemlju ŠOKIRAO sve - ZBOG OVIH REČI JE NASTAO MUK
Godinama kasnije ispričao je da mu je upravo pogled na Zemlju iz orbite potpuno promenio način razmišljanja o svetu u kojem živimo
Kada je američki astronaut Ron Garan mesecima posmatrao Zemlju sa Međunarodne svemirske stanice, nije ga najviše iznenadila njena veličina, okeani ili gradovi koji svetle noću.
Najveći utisak na njega ostavilo je nešto sasvim drugo – koliko planeta, gledana iz svemira, izgleda krhko.
Garan je 2011. godine proveo 164 dana u svemiru kao član ekspedicija 27 i 28 na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Zajedno sa ranijim letom spejs-šatlom Discovery 2008. godine, ukupno je tokom karijere proveo 178 dana u svemiru.
Godinama kasnije ispričao je da mu je upravo pogled na Zemlju iz orbite potpuno promenio način razmišljanja o svetu u kojem živimo.
Njegova poruka bila je provokativna: čovečanstvo je, kako kaže, svoje prioritete postavilo naopako.
„Video sam planetu, ali nisam video ekonomiju“
Dok je gledao kroz prozor Međunarodne svemirske stanice, Garan je mogao da vidi munje u ogromnim olujama, polarnu svetlost i tanki sloj atmosfere koji okružuje Zemlju.
Upravo ga je atmosfera posebno pogodila.
Sa površine Zemlje deluje kao da se nebo proteže beskonačno. Iz svemira je mnogo očiglednije da sav život postoji ispod izuzetno tankog atmosferskog omotača.
Tada mu je, kaže, postalo jasno koliko su sistemi koji omogućavaju život – atmosfera, okeani i čitava biosfera – zapravo osetljivi.
A onda je došao do zaključka koji je kasnije opisao u intervjuu za Big Think.
„Nisam video ekonomiju.“
Time, naravno, nije želeo da kaže da ekonomija nije važna. Njegova poenta bila je da smo napravili sistem u kojem se planeta i njeni prirodni resursi često posmatraju kao nešto što postoji prvenstveno zbog potreba ekonomije.
Iz orbite mu je takav redosled izgledao potpuno obrnut.
Prema Garanu, trebalo bi da razmišljamo ovako: prvo planeta, zatim društvo, a tek onda ekonomija. Ekonomija može da postoji samo ako postoji funkcionalno društvo, a ni društvo ne može da postoji bez planete koja može da podrži život.
Upravo na to je mislio kada je rekao da „živimo u laži“.
Pogled iz svemira menja način na koji astronauti vide Zemlju
Garanovo iskustvo nije jedinstveno.
Postoji čak i naziv za promenu perspektive koju neki astronauti dožive kada prvi put vide Zemlju iz svemira – „overview effect“, odnosno efekat sagledavanja Zemlje kao celine.
Termin je osmislio američki pisac i „svemirski filozof“ Frenk Vajt. Javno ga je koristio još sredinom osamdesetih, a detaljno ga je razradio u knjizi The Overview Effect, objavljenoj 1987. godine. Vajt je razgovarao sa astronautima i uočio zajedničku temu u mnogim njihovim iskustvima: kada vide Zemlju bez državnih granica, okruženu crnilom svemira, počinju drugačije da razmišljaju o čovečanstvu i zaštiti planete.
Ne doživljava svaki astronaut to iskustvo na isti način, ali mnogi opisuju snažan osećaj povezanosti i promenu odnosa prema Zemlji.
Za Garana taj trenutak nije ostao samo lep utisak iz svemira.
On razlikuje „overview effect“ od onoga što naziva „orbitalnom perspektivom“.
Prvo je trenutak u kojem čovek shvati koliko je sve na Zemlji povezano. Drugo je, prema njegovom objašnjenju, pitanje šta ćemo sa tim saznanjem uraditi kada se vratimo svakodnevnom životu.
Granice koje sa Zemlje izgledaju ogromno iz svemira ne postoje
Države, političke podele, društveni sukobi i ekonomske razlike određuju veliki deo našeg života.
Iz nekoliko stotina kilometara visine ništa od toga nije vidljivo.
Nema nacrtanih državnih granica. Postoji samo jedna planeta sa atmosferom, kopnom i okeanima.
Garan smatra da upravo tu perspektivu čovečanstvo često gubi kada pokušava da rešava probleme poput klimatskih promena, uništavanja šuma ili nestanka vrsta.
Mi ih, kaže, posmatramo kao različite probleme, dok su oni zapravo međusobno povezani i zavise od načina na koji koristimo resurse planete.
Ne morate da odete u svemir da biste svet videli drugačije
Garan tvrdi da čovek ipak ne mora da postane astronaut da bi pokušao da promeni perspektivu.
Za to koristi zanimljivo poređenje sa filmskom tehnikom dolly zoom, poznatom iz filmova poput „Ajkule“ i „Vrtoglavice“.
Kod te tehnike kamera se fizički udaljava dok objektiv istovremeno približava kadar. Rezultat je neobičan osećaj da istovremeno vidimo širu sliku, ali ne gubimo predmet koji je u centru pažnje.
Garan smatra da bi na sličan način trebalo posmatrati velike društvene probleme.
Treba se „udaljiti“ dovoljno da vidimo celu planetu i posledice odluka kroz decenije ili generacije, ali istovremeno ne smemo toliko da se udaljimo da pojedinci postanu samo brojke u tabelama, birači, radna snaga ili potrošači.
Drugim rečima, potrebno je istovremeno videti i čoveka i čitavu sliku.
Posle svega ipak je optimista
Uprkos ozbiljnom tonu njegovih poruka, Garan sebe ne smatra pesimistom.
Naprotiv, kaže da vidi sve veću svest o tome koliko su ljudi, države i prirodni sistemi međusobno povezani.
Veruje da će, ako takav pogled postane dovoljno rasprostranjen, biti lakše rešavati probleme koji danas izgledaju gotovo nerešivo.
Njegovo iskustvo iz svemira na kraju se može svesti na prilično jednostavnu ideju.
Sa Zemlje svakodnevni problemi deluju ogromno, a planeta kao nešto gotovo neograničeno. Iz svemira je upravo obrnuto – planeta izgleda mala i krhka, dok mnoge granice i podele kojima pridajemo ogroman značaj uopšte nisu vidljive.
I upravo je taj pogled, posle 178 ukupnih dana provedenih u svemiru, promenio način na koji Ron Garan razmišlja o čovečanstvu.
Bonus video: