Od Velike do Male Gospojine važe stroga pravila, a ŽENE OVO NIKAKO NE SMEJU DA RADE! Jedno ne sme da se PREKRŠI

Vreme od Velike Gospojine (28. avgusta) do Male Gospojine (21. septembra) u našoj narodnoj tradiciji poznato je kao Međudnevnica ili Međugospojinci, dok se u pojedinim krajevima, poput Hercegovine, koristi i naziv Nesnovica. Reč je o specifičnom delu godine za koji se od davnina vezuju posebni obredi i narodna verovanja.

Etnolog prof. dr Vesna Marjanović ističe da se u tradiciji uvek verovalo da bilje prikupljeno u ovom međuperiodu ima izuzetno snažno dejstvo. Zbog toga se dani do 21. septembra smatraju najboljim trenutkom za branje plodova i lekovitih trava koje porodici donose zdravlje.

Među takozvanim međudnevničkim travama i plodovima koje valja nabrati nalaze se hajdučka trava, kičica, ricinus, konjski bosiljak, papričica, ugaslica i cvet lipe. Pored lekovitog bilja, bere se i zreo rod drena, šipka, oskoruše, trna i šljive, ali i mala zelena lubenica i drugi rod jabuke, jer se veruje da svi ti darovi prirode čuvaju dom od bolesti i donose blagostanje.

Šta se ne radi tokom Međudnevnice?

Tradicija nalaže i određena ograničenja, pre svega za žene. Dok muškarci mogu nesmetano obavljati sve svakodnevne poslove, ženama se ne preporučuje započinjanje novih projekata ili radova, već isključivo brzi završetak onoga što je ranije započeto.

Takođe, jedno od neobičnijih verovanja vezano je za živinu: jaja koja kokoške snesu u danima Međudnevnice ne iznose se na pijacu niti se koriste u ishrani, već se čuvaju isključivo za nasad.

Legenda o Svetom Savi i najljućim zmijama

Ovaj period zahteva i dodatnu opreznost tokom boravka na otvorenom. Narodno predanje kaže da su zmije tokom Međudnevnice najopasnije i najljuće. Prema staroj legendi, u ove dane Sveti Sava se dogovara sa divljim zverima o tome koliku će štetu napraviti tokom predstojeće zime.

Iako su se nekada izbegavala venčanja u ovom periodu, danas mnogi mladenci bez ustručavanja biraju baš lepe septembarske dane za pravljenje svadbi. Pored toga, Međudnevnica se oduvek smatrala pravim trenutkom za susrete, obnavljanje stara prijateljstva i izglađivanje nesuglasica, kako bi se predstojeća zima dočekala u miru i slozi.

Bonus video:

(Espreso/Žena Blic)