Značenje izreke "pao s kruške" ne možete ni da zamislite: Naši stari su verovali da se tu krije nešto toliko jezivo

Ovo sigurno znate - za nekog ko se ponaša glupo, ludo, ko je naivan ili smušen, naš narod često ume da kaže kao da je pao sa kruške. I suprotno, kad neko hoće da istakne kako nije glup, naivan, blesav… on će reći kako “nije pao s kruške”.

Zbog čega je baš kruška izašla na loš glas i zašto se ne kaže na primer “pao sa jabuke” ili “pao sa višnje”?

O ovome zapravo postoji interesantna priča koja seže duboko u prošlost. A odgovor se krije u srpskom narodnom verovanju o biljkama.

U knjizi “Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama” profesor Veselin Čajkanović, čuveni domaći etnolog, filolog i član Srpske kraljevske akademije, zabeležio je da naš narod ima jako negativan stav prema krušci.

“U suprotnosti sa jabukom, kruška se smatra za zlo drvo, za drvo zlih demona”, zapirao je on.

Dokazi za ovo postoje i u narodnim pričama - pod kruškom se skupljaju demoni, u njenoj krošnji se kriju veštice, a zbog svoje magijske moći ona privlači raznorazne akrepe, pa i samu Smrt.

Čajkanović je smatrao da je kruška u prošlosti, “u staroj religiji, izvesno, imala bolji ugled i čak uživala izvestan kult”, ali da se to vremenom promenilo i da narod na nju generalno gleda kao na “zlo drvo”.

Nije dobro “pasti s kruške”

I tu dolazimo do razloga zbog kog neko ko se ponaša nerazumno “pada baš sa kruške”. Niko razborit i normalan ne bi želeo da se nađe u njenoj krošnji, u društvu demona, veštica, đavola… pa da onda još padne sa nje, zar ne?

Slično objašnjenje daje i poznati srpski lingvista Milan Šipka u knjizi “Zašto se kaže?” koji navodi da se izraz “pao s kruške” koristi u značenju: “zbunjen, smeten, smušen”, kao i da “nisam (nisi, nije itd.) pao s kruške” znači “nisam (nisi, nije itd.) lud, budala, glup, ograničen i sl”, piše Istorijski zabavnik.

Bonus video:

(Espreso/Istorijski zabavnik/D.S.)