CRVENO SLOVO
Na Veliku Gospojinu domaćice u jela stavljaju BOŽJU BILJKU: Veruje se da Bogorodica tako čuva porodicu od zla
Velika Gospojina jedan je od najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici
Srpska pravoslavna crkva i vernici 28. avgusta obeležavaju Uspenje Presvete Bogorodice, u narodu poznato kao Velika Gospojina.
Ovaj veliki praznik prate brojni običaji i verovanja, a posebno mesto u narodnoj tradiciji imaju voda i bosiljak – biljka koja od davnina simbolizuje zdravlje, čistoću i zaštitu doma.
Velika Gospojina jedan je od najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici, a u narodnoj tradiciji smatra se i praznikom žena, majki, porodilja i dece. Mnoge porodice obeležavaju je kao krsnu slavu, dok se širom Srbije proslavlja svečanim liturgijama, saborima i tradicionalnim vašarima.
Prema starom narodnom verovanju, na Veliku Gospojinu u jelo treba dodati malo bosiljka i poslužiti ga svim ukućanima. Veruje se da se tim simboličnim činom u dom prizivaju blagoslov i zaštita Majke Božje, kako bi porodicu sačuvala od bolesti, nesloge i svakog zla.
Bosiljak se u srpskoj tradiciji smatra "božjom biljkom", a njegov prepoznatljiv miris od davnina se povezuje sa čistoćom, zdravljem i duhovnim mirom. Zato nije korišćen samo kao začin već je imao važno mesto u brojnim porodičnim i verskim običajima.
Uoči praznika domaćice su nekoliko listova bosiljka dodavale supama, čorbama, varivima i drugim jelima sa praznične trpeze. Količina nije bila važna – dovoljan je bio tek prstohvat, jer je suština običaja bila u njegovoj simbolici: da ukućani podele isti obrok i zajedno budu pod zaštitom Majke Božje.
U pojedinim krajevima bosiljak se držao pored ikone, stavljao u vodu i čuvao u kući tokom cele godine. Njime su ukrašavani slavski kolači i posude sa vodom, jer se verovalo da njegovo prisustvo donosi mir, slogu i blagostanje domu.
Bosiljak nije slučajno "kraljevska biljka"
Naziv bosiljka potiče od grčke reči "basilikos", koja znači "kraljevski", zbog čega je ova biljka poznata i kao "biljka dostojna kralja". Osim što zauzima posebno mesto u brojnim običajima, bosiljak se vekovima koristi kao aromatična i lekovita biljka. Njegovi sveži i sušeni listovi dodaju se jelima, dok se u narodnoj medicini od njih pripremaju čajevi.
Ipak, stavljanje bosiljka u jelo na Veliku Gospojinu nije crkveno pravilo, već narodni običaj. Nastao je preplitanjem hrišćanske simbolike, porodične tradicije i drevnog verovanja u zaštitnu moć biljaka.
Voda kao simbol zdravlja i očišćenja
Pored bosiljka, posebno mesto u običajima vezanim za Veliku Gospojinu zauzima voda. Na ovaj praznik ljudi su nekada odlazili na izvore kojima je pripisivana lekovita moć, dok su se bolesni umivali izvorskom vodom, verujući da će im doneti ozdravljenje i pomoć Presvete Bogorodice.
Povezanost vode i bosiljka prisutna je i u crkvenom životu, jer se stručak ove biljke tradicionalno koristi prilikom osvećenja i kropljenja vodom. Tako je bosiljak u narodnoj tradiciji postao snažan simbol čistoće, blagoslova i zaštite doma.
Od Velike do Male Gospojine bere se lekovito bilje
Period između Velike Gospojine, 28. avgusta, i Male Gospojine, 21. septembra, u narodnom kalendaru poznat je kao međudnevnica. Verovalo se da bilje ubrano tokom tih dana ima naročitu lekovitu moć.
Žene su tada sakupljale hajdučku travu, kičicu, ugaslicu, konjski bosiljak i druge lekovite biljke, koje su sušile i čuvale za zimu. Od njih su pripremale čajeve, meleme i različite domaće tinkture. Prema tumačenju etnologa, reč je o prelaznom periodu godine, pa su se za njega vezivali običaji posvećeni zdravlju, plodnosti i pripremanju domaćinstva za hladnije dane.
Koji se običaji poštuju na Veliku Gospojinu
Velikoj Gospojini prethodi dvonedeljni Gospojinski post, koji traje od 14. do 27. avgusta. Vernici praznik započinju liturgijom i molitvom, dok se prema narodnom običaju toga dana izbegavaju teški kućni i fizički poslovi.
Praznik se provodi u miru, uz molitvu, porodično okupljanje i zajedničku trpezu. Žene su se posebno molile Presvetoj Bogorodici za zdravlje dece, slogu u domu i zaštitu porodice.
Ako želite da sačuvate deo stare tradicije, prazničnom jelu možete dodati nekoliko listova svežeg bosiljka ili prstohvat sušenog. Bilo da ga doživljavate kao narodno verovanje ili lep podsetnik na nasleđe predaka, ovaj običaj nosi jednostavnu i važnu poruku – da su zdravlje, zajedništvo i mir u domu najveće vrednosti.
Bonus video:
(Espreso / Blic žena / Anđela Skorobać)