Počelo je čudovišno ključanje! Prete nam ekstremne oluje, a OPASAN FENOMEN doliva ulje na vatru, biće jezivo

Svetski okeani u subotu su bili topliji nego ikada ranije - prosečna temperatura površine vode iznosila je 21,1 stepen Celzijusa, pokazuju najnoviji podaci, što je jasan pokazatelj klimatske krize. Ugljen-dioksid nastao sagorevanjem fosilnih goriva zadržava toplotu, a okeani upijaju više od 90 odsto te zarobljene energije.

Merenje koje je zabeležila Služba Evropske unije za klimatske promene Kopernikus neznatno je premašilo prethodni dnevni rekord od 21,09 stepeni, postavljen u martu 2024. godine. Ova najnovija vrednost takođe nadmašuje i prethodni avgustovski rekord od 20,98 stepeni Celzijusa, postavljen 2023, piše "Juronjuz".

Iako kupačima može odgovarati toplije more, posledice su razorne i dalekosežne kako za ljude, tako i za životinje. Naučnici upozoravaju da topliji okeani dodatno ubrzavaju rast nivoa mora i podstiču ekstremne oluje koje prete milijardama ljudi. Pored toga, izazivaju i morske toplotne talase koji uništavaju morski svet i ugrožavaju opstanak priobalnih zajednica.

Leto na severnoj hemisferi već su obeležili rekordni toplotni talasi, suše i požari širom Evrope i Severne Amerike, kao i razorne kiše i tajfuni u Aziji, piše "Gardijan".

Ovaj skok temperature dodatno pojačava brzorastući fenomen El Ninjo, koji se razvija u tropskom delu Tihog okeana i za koji se predviđa da bi mogao biti najintenzivniji u poslednjih najmanje 100 godina. El Ninjo je prirodne klimatske varijacije koje podižu globalne temperature i menjaju vremenske obrasce, uz ozbiljne posledice širom sveta.

Kako funkcioniše El Ninjo

Novi rekord zabeležen u avgustu posebno je iznenađujući jer su globalne temperature mora obično najviše u martu i aprilu, nakon leta na južnoj hemisferi, gde se nalazi znatno veća površina okeana nego na severnoj. Činjenica da je ovaj novi rekord zabeležen u avgustu - kada bi temperature uobičajeno trebalo da opadaju - dodatno naglašava neprekidno zagrevanje koje se širi svetskim okeanima.

- Ovaj rekord je još jedan jasan signal da su okeani pod sve većim pritiskom. El Ninjo unosi dodatnu toplotu u sistem, ali to čini pored decenija zagrevanja izazvanog ljudskim delovanjem. Posledice su već vidljive: broj dana sa morskim toplotnim talasima na globalnom nivou više se nego utrostručio od početka 1990-ih - izjavila je dr Samanta Berdžes iz Službe Evropske unije za klimatske promene Kopernikus (C3S), koja je objavila podatke.

Dve najopasnije posledice "ključanja" okeana

Topliji okeani doprinose porastu nivoa mora zbog termičkog širenja vode, što povećava rizik od poplava za priobalne zajednice i niska ostrvska područja. Takođe, više temperature mora znatno pojačavaju ekstremne vremenske prilike, jer toplije vode predaju više energije i vodene pare atmosferi, čineći oluje i pljuskove još razornijim.

Okeani upijaju većinu ugljen-dioksida koji zagreva planetu, nastalog sagorevanjem fosilnih goriva i krčenjem šuma. Međutim, što je okean topliji, to slabije upija ugljen-dioksid, čime se potencijalno narušava jedan od najvažnijih prirodnih štitova planete protiv globalnog zagrevanja.

- Potrebna su dva ključna koraka kako bismo se suočili sa ovim rekordnim zagrevanjem okeana. Emisije iz fosilnih goriva moraju se brzo smanjiti. Istovremeno, drastično je važno da države zaštite morske i priobalne ekosisteme. Podvodne šume algi, mangrove i močvare efikasno upijaju ugljenik, dok koralni grebeni štite od oluja i pružaju stanište morskim vrstama. Više od 190 vlada obavezalo se da će do 2030. zaštititi i očuvati najmanje 30 odsto planete, i sada je trenutak da se ta obećanja pretvore u delotvornu zaštitu u praksi - istakao je Brajan O’Donel, direktor organizacije Campaign for Nature.

Bonus video:

(Espreso)