NAJMANJE 35.000 LJUDI UMRLO OD VRUĆINE U EVROPI: Rekordi pali širom kontinenta, stručnjaci očekuju još više žrtava

Najmanje 35.000 ljudi više nego što je uobičajeno umrlo je tokom četiri rekordna, uzastopnatoplotna talasa u Evropi ovog leta, prema nepotpunim podacima sa nešto više od polovine kontinenta.

Prema preliminarnim podacima pojedinačnih država, samo u tri velike zemlje EU, Nemačkoj, Francuskoj i Španiji, broj smrtnih slučajeva iznad očekivanog već je premašio 25.000, a stručnjaci kažu da će broj značajno porasti kada budu objedinjeni podaci za avgust, piše The Guardian.

Uzastopni toplotni talasi koji su od maja pogađali zapadnu Evropu oborili su istorijske temperaturne rekorde na stotinama meteoroloških stanica, a Francuska je zabeležila najtopliji dan na nivou cele zemlje otkako postoje merenja.

U Nemačkoj su krajem juna rekordi obarani tri dana zaredom, kada je na 46 meteoroloških stanica temperatura prešla 40 °C, dok je Španija trpela dugotrajne temperature iznad 42 °C. Naučnici kažu da klimatsko zagrevanje izazvano ljudskim aktivnostima čini ovakve ekstremne događaje sve češćim i intenzivnijim.

Broj umrlih najveći je u Nemačkoj, koja je krajem prošle nedelje saopštila da je procenjenih 14.000 ljudi umrlo od posledica vrućine u periodu od 6. aprila do 9. avgusta. Institut "Robert Koh" (RKI), nemačka javnozdravstvena ustanova, saopštio je da je samo tokom nedelje od 22. do 28. juna umrlo 9.600 ljudi.

Sistematski prikupljeni podaci o povećanoj smrtnosti na nivou EU, koji su dostupni od 2008. godine, pokazuju da je jedina druga letnja nedelja tokom koje je zabeležena veća stopa dodatnih smrtnih slučajeva bila u julu 2022. godine, kada je kovid-19 još bio aktivan.

Ovo leto je ubedljivo najgore u Nemačkoj kada je reč o smrtnim slučajevima povezanim sa vrućinom otkako postoje podaci. Prethodni rekord u najmnogoljudnijoj zemlji EU iznosio je 8.900 umrlih i zabeležen je 2018. godine. Tokom uobičajenih leta, broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom često je manji od 2.000, saopštio je RKI.

Podaci Instituta "Karlos III" iz sistema za praćenje smrtnosti ukazuju na to da se 4.947 smrtnih slučajeva u Španiji može pripisati vrućini od maja do ove nedelje, čime je 2026. godina postala najgora godina u istoriji zemlje kada je reč o smrtnim slučajevima povezanim sa vrućinom, nadmašivši 4.520 slučajeva zabeleženih 2022. godine.

Različite zemlje izračunavaju i predstavljaju podatke na različite načine. Španija i Nemačka u realnom vremenu modeliraju procenjeni broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom, upoređujući dnevne temperature i stope smrtnosti kako bi izračunale broj smrti koje se mogu pripisati visokim temperaturama.

Takve procene su neophodne zato što se vrućina retko navodi kao direktan uzrok smrti. U većini slučajeva visoke temperature pogoršavaju postojeće zdravstvene probleme, poput respiratornih ili kardiovaskularnih bolesti, a žrtve umiru od srčanog udara, moždanog udara ili otkazivanja bubrega.

Konačno utvrđivanje uzroka smrti može trajati nedeljama ili čak mesecima, a mnoge zemlje još nisu objavile podatke ni za početak avgusta. Karl Lauterbah, bivši nemački ministar zdravlja, rekao je prošle nedelje da će se podaci objavljeni do sada verovatno pokazati kao potcenjeni.

Francuska, u kojoj je više od 500 meteoroloških stanica zabeležilo temperature iznad 40 °C i u kojoj je u jednom trenutku 98 odsto zemlje bilo pod upozorenjem zbog vrućine, najpre objavljuje početni podatak o povećanoj smrtnosti od svih uzroka, a konačnu procenu broja smrti pripisanih vrućini objavljuje kasnije.

Francuska nacionalna zdravstvena agencija saopštila je prošle nedelje da je broj dodatnih smrtnih slučajeva od svih uzroka između kraja maja i 22. jula iznosio 7.300. Podaci za avgust još nisu bili dostupni, a početna procena zasnivala se na elektronskim potvrdama o smrti, koje obuhvataju samo 80 odsto ukupne smrtnosti, navela je agencija.

Italija, čiji nacionalni sistem za praćenje uticaja vrućine koristi podatke lokalnih opština, zbog čega često dolazi do značajnih kašnjenja, za sada je objavila samo nepotpune pokazatelje u realnom vremenu, a ne objedinjeni broj smrtnih slučajeva na nivou cele zemlje.

Modeli pokazuju da je samo između 22. i 28. juna umrlo oko 2.700 ljudi više nego što je uobičajeno, a epidemiolozi su naveli da će ukupan broj smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati vrućini u Italiji verovatno biti između 5.000 i 8.000 kada bude zvanično utvrđen.

Među drugim evropskim zemljama koje su već prijavile povećanu smrtnost nalazi se i Ujedinjeno Kraljevstvo, čija je Agencija za zdravstvenu bezbednost u julu saopštila da prema njenim modelima toplotni talasi u maju i junu doveli do 2.877 smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom u Engleskoj.

Belgija je saopštila da njeni preliminarni podaci pokazuju povećanje smrtnosti od 39 odsto između 18. i 29. juna, što odgovara brojci od 1.222 dodatna smrtna slučaja, dok je Holandija saopštila da je između 22. juna i 5. jula umrlo najmanje 900 ljudi više nego što je uobičajeno.

Brza studija zasnovana na modeliranju, koju je citirala Evropska komisija, procenjuje da je tokom toplotnog talasa krajem juna u Poljskoj umrlo 1.070 ljudi više nego što je uobičajeno, dok podaci švajcarskih zdravstvenih vlasti ukazuju na 220 dodatnih smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom tokom iste nedelje.

Rani podaci iz Luksemburga, Grčke, Rumunije, Bugarske i Danske ukazuju na oko 40 dodatnih smrtnih slučajeva u svakoj od tih zemalja. Agencija France Press izračunala je da su područja u kojima živi više od 80 miliona Evropljana ovog leta zabeležila temperature veće od 40 °C.

Svetska zdravstvena organizacija saopštila je u maju da je smrtnost povezana sa vrućinom u njenom evropskom regionu porasla za više od 30 odsto tokom poslednjih 20 godina i da bi trebalo značajno da raste zbog klimatske krize i starenja stanovništva.

Bonus video:

Espreso/telegraf/TM