Cene ogreva u Srbiji variraju od mesta do mesta: Evo gde sada najjeftinije možete nabaviti drva, ugalj ili pelet

Dok temperature u Srbiji i dalje dostižu 35 stepeni, mnoga domaćinstva već računaju koliko će ih koštati predstojeća zima. Na stovarištima se ogrev nabavlja uveliko, a cene se od grada do grada znatno razlikuju: metar drveta može da se pronađe za 7.500 dinara, ali ide i do oko 10.000, dok se cena peleta u pojedinim gradovima kreće iznad 40.000 dinara po toni. Problem nije samo koliko ogrev košta, već i šta će se sa cenama dogoditi kada počnu hladni dani.

Aleksandar Kovačević, ekonomista i stručnjak za energetiku, za Blic televiziju kaže da je avgust verovatno poslednja prilika za nabavku po sadašnjim cenama. Kako se zima bude približavala, mnogo toga će zavisiti od temperatura, ali i od kretanja cena gasa i električne energije u Evropi, domaćeg elektroenergetskog sistema i raspoloživosti ogreva.

Zašto cena ogreva ima veze i sa cenom struje

Kovačević objašnjava da problem nisu prosečne zimske temperature, već periodi veoma hladnog vremena, kada potrošnja naglo raste. Dodatni problem je stambeni fond koji je prilično osetljiv na spoljne temperature, pa je za zagrevanje potrebno više energije.

Tada se istovremeno povećava potrošnja drveta, uglja i struje. Čak i domaćinstva koja se prvenstveno greju na drva, gas ili daljinsko grejanje često imaju električne uređaje kojima dogrevaju prostor.

- Svi mogu da koriste električnu energiju. Oni koji imaju daljinsko grejanje, koji koriste gas, koji koriste ogrevno drvo, svi oni u ovoj ili onoj meri imaju uređaje za grejanje na struju. Ako daljinsko grejanje nije adekvatno ili komfor nije dovoljan, ukoliko je gas relativno skuplji ili pak ukoliko je ogrevno drvo skuplje, ljudi se orijentišu i dopunjavaju električnom energijom. To predstavlja ozbiljan problem i za elektroenergetski sistem. Mi imamo jasnu poruku da otprilike, recimo, u januaru i decembru, 7% stanovništva ulazi u crvenu zonu, a u toj zoni se u oktobru ili martu nalazi svega 1% stanovništva. Jasno se vidi taj prelazak ili dodatna količina električne energije - kaže Kovačević.

Upravo zbog toga Kovačević smatra da bi elektroenergetski sistem mogao da zahteva korekciju. On, međutim, ne govori isključivo o klasičnom poskupljenju struje. Kao jednu od mogućnosti pominje promenu tarifnog sistema, odnosno intervenciju između zelene i plave zone.

Da cene ogreva mogu veoma brzo da se promene pokazala je 2022. godina. Tada su se istovremeno poklopili rat u Ukrajini, dramatičan rast cena gasa i električne energije u Evropi i strah stanovništva od problema sa snabdevanjem. Samo očekivanje nesigurnosti bilo je dovoljno da dodatno podigne cene.

- S jedne strane, cene gasa i električne energije u Evropi su dramatično porasle. Imali smo havariju u obrenovačkim elektranama u decembru 2021. Stanovništvo je očekivalo neku vrstu nesigurnosti snabdevanja. Srećom, nije se to desilo, ali je to očekivanje znatno podiglo cene. Možemo sad imati sličnu situaciju u Evropi. Može doći do znatnog rasta cena gasa i električne energije. Signal može biti vrlo nepovoljan u tom smislu, i naravno, možemo imati i drastičan rast cena.

Evo gde domaćinstva mogu da uštede

Za one koji će se grejati na drva, Kovačević savetuje da se ne gleda samo koliko košta metar ogreva. Suvlje i kvalitetnije drvo, dobro održavana peć, kvalitetniji uređaj i bolja izolacija mogu da smanje količinu energije potrebnu tokom zime.

- Ukoliko je moguće, ko god je u prilici, poboljšati efikasnost korišćenja ogrevnog drveta. Ima različitih načina. Ako se kupuje drvo, treba gledati da se kupi nešto kvalitetnije, nešto suvlje. Treba gledati da uređaj u kome se koristi ogrevno drvo bude uredno čist, uredno održavan, da se jednostavno ceo taj sistem poboljša. Ukoliko je moguće pribaviti kvalitetniji uređaj, kaljevu peć i tako dalje, utoliko bi to pomoglo. Naravno, poboljšanje izolacije i šta se može učiniti sa zgradom.

Šporeti na čvrsto gorivo i dalje su čest izbor jer predstavljaju jednu od najpovoljnijih kupovina. Problem je što se koriste mnogo intenzivnije nego što im je prvobitna namena, istovremeno za kuvanje i grejanje. Kovačević navodi da na domaćem tržištu nema dovoljno kvalitetnih uređaja za korišćenje ogrevnog drveta, dok se ono u Evropi takođe dosta koristi, ali u kvalitetnijim uređajima, poput kaljevih peći i kotlova.

Kada je reč o uglju, Kovačević ocenjuje da ga za proizvodnju električne energije ima, ali da je situacija drugačija kada je u pitanju prodaja stanovništvu.

- Morao bi se pojaviti uvoz kvalitetnog uglja za tu svrhu. Postavlja se pitanje kako organizovati ovu situaciju. Naravno, korišćenje uglja u malim uređajima za sagorevanje, koji ne moraju biti adekvatnog kvaliteta, ima posledice u smislu zagađenja vazduha i u domaćinstvu i van domaćinstva.

Dodatni faktor trenutno je nizak vodostaj Dunava, za koji Kovačević kaže da već utiče na ukupnu energetsku situaciju. Pojedini kapaciteti koji bi se više koristili tokom zime moraju da rade već sada, dok ostaje pitanje koliko će vremena biti potrebno da se Đerdapsko jezero pripremi za zimsku sezonu.

Od 7.500 do 10.000 dinara za drva - velike razlike od grada do grada

Stanje na terenu pokazuje da za ogrev trenutno ne postoji jedinstvena cena u Srbiji.

U Zaječaru je kubni metar iscepanog drveta 9.500 dinara, dok je situacija sa ugljem komplikovanija. Ljubiša Stamenković, vlasnik stovarišta u Zaječaru, kaže da uglja ima, ali veoma malo i da je domaća ponuda znatno slabija nego ranije. Zbog toga se trgovci oslanjaju i na udaljenije dobavljače i uvoz.

Cene uglja koje je naveo kreću se od oko 15.000 dinara za pojedine lignite, do 25.000 dinara za visokokalorični uvozni ugalj iz Turske. Prevoz se dodatno plaća, a u gradu iznosi 1.500 dinara.

Na pitanje da li bi ugalj mogao dodatno da poskupi kada počne zima, Stamenković kaže da to zavisi od rudnika i troškova proizvodnje i da ne može da garantuje da promene neće biti.

Novi Pazar je trenutno povoljniji kada su u pitanju drva. Metarska bukovina košta oko 7.500 dinara, cepkana oko 8.200, dok je cepkani hrast oko 8.800 dinara. Pelet se, međutim, kreće između 40.000 i 42.000 dinara po toni. Istovremeno se menjaju i navike domaćinstava - uz drva, sve više se koriste kotlovi na pelet, toplotne pumpe i daljinsko grejanje.

U Nišu se drva prodaju za 7.500 do 8.000 dinara, u zavisnosti od kvaliteta, dok su cepana oko 9.000 dinara. Ponuda je, prema rečima prodavaca, slaba, ali je trenutno slaba i potražnja. Prodavci očekuju da bi novi talas kupovine mogao da stigne tokom jeseni.

Šta onda uraditi pre zime

Za domaćinstva koja će se grejati na drva, ugalj ili pelet računica ove godine zavisiće i od mesta u kojem žive. Drva su trenutno povoljnija u Novom Pazaru i Nišu nego u Zaječaru, dok kod uglja problem nije samo cena već i manji izbor i potreba za uvozom.

Zbog toga Kovačević upozorava da približavanje zime može doneti dalji rast cena, posebno ukoliko se istovremeno pogorša energetska situacija u Evropi. Građanima koji mogu da nabave ogrev sada savet je da, osim same cene, obrate pažnju na kvalitet i suvoću drveta, stanje uređaja za grejanje i izolaciju objekta - jer će od svega toga zavisiti koliko će ogreva zaista potrošiti kada stignu hladni dani.

Bonus video:

(Espreso/Blic/D.S.)