DR JANA KAŽE DA JE ZATRUDNELA TEK KAD JE OBNOVILA CRKVU: Borila se za potomstvo, a onda je na Veliku Gospojinu...

Doktorka Joana, koju Srbija zove dr Jana, poznata je Grkinja u našoj zemlji. U Beograd je došla davne 1990. godine na studije medicine, ubeđena da će se nakon diplome odmah vratiti kući. Međutim, život je imao potpuno drugačije planove, vodeći je kroz trnovit put obeležen velikim uspesima, neizrecivim porodičnim tragedijama, ali i čudom koje je dočekala u 43. godini života, kada je, na Veliku Gospojinu postala majka.

Prenosimo vam njenu emotivnu i duboku životnu ispovest, u kojoj otvoreno govori o borbi za potomstvo, snazi vere, odnosu sa ćerkom Teofanijom i medicinskim savetima za sve žene koje prolaze kroz proces vantelesne oplodnje.

Kada je tek kročila u Beograd, nije mogla ni da zamisli da će Srbija postati njen trajni dom.

"Da mi je neko rekao da ću ostati u Srbiji, smatrala bih da mi je to najgori neprijatelj koji može da se pojavi u mom životu. Da mi neko to kaže, ja ne znam... Ja bih ga kamenovala. Kažem ja: 'Ne, ja se vraćam u Grčku, to je moja zemlja. Tamo su moji roditelji, tamo je moja okolina.' Ali Gospod Bog je imao drugi put za mene. Naravno, sad sam prihvatila, sad se ja bilo gde da se pojavim, pojavljujem više kao Srpkinja", priča.

Kaže nam da, nakon što se etablirala, u Srbiju je dovela sestru, koja je završila stomatologiju, brata, koji je studirao fizikalnu medicinu, kao i preko četrdeset sunarodnika kojima je pomagala da pronađu stanove i upišu fakultete. Planirali su zajednički povratak i otvaranje porodične klinike u Grčkoj, ali mesec dana nakon njenog venčanja sa suprugom Draganom, dogodila se tragedija koja je sve promenila – njen rođeni brat je iznenada preminuo u 33. godini života.

Gubitak brata i pronalazak spasa u veri

Smrt brata ostavila je dubok ožiljak na celoj porodici. Majka je od šoka dobila infarkt, a potom i teške zdravstvene probleme, dok se dr Jana trudila da bude oslonac za sve njih.

- Moj brat je bio veoma mlad, imao je 33 godine. Mi smo svi bili van sebe... Ja sam bila jedina koja je pokušavala da donese neki balans. Ali zaista mislim da je to jako vezano za veru. Uvek sam mislila da Gospod Bog ima nešto, da ga je spasao od nečeg lošijeg... Tako sam ja nalazila neki balans.

Kako bi ublažila bol i pronašla mir, počela je da čini dobra dela i donacije u bratovljevo ime - kupovala je odežde za sveštenike, kandila, pevnice i pomagala deci bez roditeljskog staranja.

Tragedija je potpuno promenila i njen profesionalni put. Kao specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, dr Jana se u početku bavila isključivo lečenjem bola. Međutim, nakon gubitka brata, više nije mogla da podnese patnju pacijenata.

- Kad bi neko došao da mi kaže da ga boli nešto, ja bih sedela da plačem pored njega satima... I polako sam prešla totalno na regeneraciju i podmlađivanje. Od 2009. godine isključivo radim to.

Borba za potomstvo: "Mislila sam da sam svemoguća, a onda je usledio šamar"

Nakon gubitka brata, za dr Janu i njenog supruga počinje dugogodišnja, iscrpljujuća borba za potomstvo. Do tog trenutka, je nizala samo uspehe na polju medicine, master studija i specijalizacija, verujući da može da kontroliše sve u svom životu.

Bonus video:

(Espreso / Blic žena / Simona Stanković)