„Pomozite mi, pomozite mi! Nisu me čuli...“: Novak otkrio jeziv događaj tokom NATO bombardovanja Srbije (VIDEO)

Dokumentarni film „Novak Đoković: Vuk zimi“ otkriva potresne detalje iz života jednog od najvećih tenisera svih vremena. Rekorder po broju osvojenih grend slem titula u filmu govori o brojnim uspomenama iz detinjstva i događajima koji su ga oblikovali, ne samo kao tenisera, već pre svega kao čoveka.

Novak Đoković se prisetio jezivog trenutka kada je kao dete bežao u sklonište dok su NATO bombe padale na Srbiju. U martu 1999. godine, nekoliko nedelja pre svog 12. rođendana, Đoković i njegova porodica morali su da napuste stan dok su eksplozije potresale Beograd.

U dokumentarcu su sačuvana njegova sećanja na traumatični period, tokom kojeg je Srbija dva i po meseca bila izložena svakodnevnim vazdušnim napadima.

„Jedne od prvih noći bombardovanja, naša zgrada nije imala sklonište, pa smo morali da bežimo u drugu zgradu. Bilo je jezivo - dva ili tri sata ujutru, potpuni mrak. Gledate ljude kako panično trče, ne znaju gde da pobegnu, pokušavaju da spasu sopstveni život“, prisetio se Đoković.

U tom haosu dogodilo se nešto što je zauvek ostalo urezano u njegovo sećanje.

„Sapleo sam se i pao. Video sam porodicu kako trči 10-15 metara ispred mene. Vikao sam i dozivao: ’Pomozite mi, pomozite mi!’, ali me nisu čuli i nastavili su da trče. Okrenuo sam se, pogledao prema našoj zgradi i video avion koji je bacio dve bombe direktno na obližnju bolnicu. Stajao sam tako na kiši, u mraku...“, ispričao je srpski teniser.

U jesen 1999. godine, kao talentovani junior, Novak napušta Srbiju i odlazi u Minhen, gde počinje da trenira u akademiji čuvenog stručnjaka Nikole Pilića, finaliste Rolan Garosa iz 1973. godine.

Kako bi finansirao sinovljev put u jednom od najskupljih sportova, Novakovo otac Srđan morao je da pozajmljuje novac pod izuzetno nepovoljnim uslovima, čak i od ljudi iz kriminalnog miljea.

„Ekonomski je bilo izuzetno teško. Tenis je jedan od najskupljih sportova. Cela zemlja je patila. Ljudi su bukvalno tražili skloništa da bi spasli živote i niko nije razmišljao o tenisu. Nažalost, moj otac je najveći deo novca morao da pozajmljuje od pogrešnih ljudi, od kriminalaca. Svu ušteđevinu koju smo imali davao je na otplatu tih dugova“, rekao je Novak.

Đoković je opisao i trenutak koji je predstavljao prekretnicu u njegovom odrastanju. Njegov otac okupio je porodicu i izvadio 10 nemačkih maraka.

„Otac je osetio da sam dovoljno zreo da preuzmem deo tereta. Seo je sa svima nama, izvadio 10 maraka i rekao: ’Ovo je sve što imamo. Uradiću sve što je u mojoj moći da ostvariš svoj san, ali želim samo jedno od tebe – moraš da budeš 100 odsto posvećen. Ako vidim da nisi, gotovo je.’“

Novak priznaje da je tada morao preko noći da odraste.

„Morao sam da postanem ozbiljniji, stabilniji, više muškarac nego dečak. Morao sam da budem poput roditelja sa 13 godina i više nisam mogao da pokazujem emocije kao dete.“

(Espreso)