Svi mladi ovo rade, a ne shvataju koliko je opasno: Stručnjaci upozoravaju na trend koji nepovratno krade život

FOMO (Fear of Missing Out) je reč koju morate zapamtiti, jer opisuje jednu od najvećih psiholoških pošasti modernog doba - opsesivan strah od propuštanja važnih događaja, prilika i lepih trenutaka u kojima drugi uživaju bez nas. Stručnjaci sa portala HelpGuide.org upozoravaju da kod dugotrajnih simptoma treba potražiti pomoć psihologa, jer ovaj nemir ne nastaje samo na internetu, ali na njemu najviše cveta.

Ovaj osećaj možete doživeti i kada vam prijatelji na večeri oduševljeno pričaju o putovanju na koje idu. Međutim, društvene mreže drastično pogoršavaju situaciju - u bilo koje doba dana ili noći možete viriti u tuđe živote i mučiti sebe pitanjem šta to drugi rade dok vi sedite kod kuće.

Kako se prepoznaje ovaj fenomen digitalnog doba?

Strah od propuštanja ne mora uvek biti buran, već se često prikrada kroz sitnice:

Prolazni nalet nezadovoljstva: Osećaj praznine kada vidite snimak sa koncerta, venčanja ili proslave na kojoj niste bili.

Kompulzivno proveravanje telefona: Nezaustavljiva potreba da na svakih nekoliko minuta osvežavate obaveštenja na ekranu.

Gubitak vremena i zavist: Dok "skrolujete" po mrežama i sa zavšću gledate kako se drugi zabavljaju, ne primećujete kako vam sate odnosi nepovratno.

Živimo u eri ekstremne povezanosti gde konstantno upoređujemo svoj život sa tuđim. Taj strah vas potpuno odvlači iz sadašnjeg trenutka, narušava vam mir, vodi do zanemarivanja posla i bliskih ljudi, a hrani emocije poput teskobe, depresije i usamljenosti.

Ozbiljne posledice po mentalno zdravlje

Iako se FOMO često koristi kao moderan žargon među mladima, njegove posledice su i te kako stvarne:

Pad samopouzdanja i hroničan stres: Konstantna trka da budete "u toku" stvara pritisak. Uvek gledate idealizovane slike ljudi koji su "stalno napolju i uvek se sjajno zabavljaju".

Rizično ponašanje kod mladih: Tinejdžeri pogođeni ovim sindromom spremniji su na opasne poteze, poput prekomernog pijenja alkohola, samo da ne bi bili izostavljeni iz društva.

Loš san i gubitak fokusa: Večernje "visenje" na telefonu remeti san i narušava fizičko zdravlje, dok stalna obaveštenja uništavaju koncentraciju za rad.

Kako pobediti strah i vratiti život u svoje ruke?

Prvi korak ka oporavku jeste samosvest. Prihvatite da je želja za pripadanjem potpuno prirodna i prestanite da krivite sebe. Umesto toga, primenite tri ključna koraka:

Uvedite digitalni detox: Ne morate u potpunosti obrisati profile. Istraživanja pokazuju da je dovoljno ograničiti društvene mreže na 30 minuta dnevno kako bi se nivo depresije i usamljenosti značajno smanjio.

Ograničite proveravanje telefona: Isključite obaveštenja i odredite sebi da ćete telefon uzimati u ruke, na primer, samo jednom u sat vremena.

Vežbajte zahvalnost: Usmerite pažnju na ono što već imate. Kada osvestite sopstveni život, shvatićete da "trava nije zelenija u komšijskom dvorištu" i da ono što vidite na mrežama najčešće nema nikakve veze sa stvarnošću.

Bonus video:

(Espreso/blic/koktejl.azet.sk/TM)