Kako to lepo zvuči
"SA SRPSKOM ZASTAVOM NA RAMENIMA": Đoković otkrio gde, kada i kakav kraj karijere priželjkuje! (VIDEO)
Zlatna olimpijska medalja iz Pariza 2024. godine je njegovo najveće dostignuće, a voleo bi da to ponovi u Los Anđelesu 2028.
U susretu premijere dokumentarca „Vuk u zimi“, koji govoro o životu i karijeri, Novak Đoković se prisetio najvećih uspeha i poslednje želje kako bi voleo da se završi njegova teniska priča.
Zlatna olimpijska medalja iz Pariza 2024. godine je njegovo najveće dostignuće, a voleo bi da to ponovi u Los Anđelesu 2028.
“Imati 37 godina kada sam osvojio olimpijsko zlato značilo je da je to verovatno bila moja poslednja velika prilika da do njega dođem, na mojim petim Olimpijskim igrama. Bilo je veoma blizu i ranije. Osvojio sam bronzu u Pekingu davne 2008. godine i bio sam blizu i na svakom od narednih izdanja, ali nikada nisam uspevao da stignem do finala i borim se za zlato. Zato je Pariz za mene bio zaista neverovatno dostignuće i iskustvo, verovatno najvažniji trenutak u mom životu i karijeri“, rekao je Đoković.
Potom je pojasnio.
„Pre svega, imajući u vidu okolnosti u kojima je došlo do toga: sa 37 godina, nakon svih poteškoća i četiri neuspešna pokušaja da stignem do olimpijskog finala, i to igrajući protiv nekoga ko je u tom trenutku bio najbolji igrač na svetu, Karlosa Alkaraza, koji je bio veoma mlad, ali je već osvajao Gren slemove. Bilo je zaista predivno, nešto veoma posebno za mene i moju porodicu. To što su moja supruga i deca bili tamo da prožive taj trenutak i proslave ga zajedno sa mnom, i što sam se sledećeg dana vratio u svoju zemlju sa zastavom Srbije na ramenima... Bilo je nezaboravno. Zaista, to je nešto što verovatno doživite samo jednom u životu”.
Ne krije kako bi voleo da se sve završi za dve godine.
“Rekao sam to nekoliko puta poslednjih godina. Voleo bih da stignem do Olimpijskih igara u Los Anđelesu 2028. Mislim da to mogu. Videćemo. Zavisiće od toga kako će moje telo reagovati i od mnogih drugih okolnosti. Danas ne igram i ne takmičim se na toliko turnira, a svakako ne na onoliko koliko tokom poslednjih dvadeset godina. I izabrao sam da uradim tako jer takođe želim da provodim više vremena sa svojom porodicom i da se zaista posvetim različitim ulogama koje imam u životu - kao suprug, otac, sin ili brat - kao i da razvijam druge stvari koje me zanimaju. Naravno, tenis je i dalje u centru mog profesionalnog života, ali takođe želim da pronađem balans i zato sam revidirao svoj kalendar. Ipak, i dalje se nadam da mogu stići sve do Olimpijskih igara i tako završiti karijeru, sa srpskom zastavom na ramenima”, poručio je Đoković.
(Espreso)